Iz ugla botaničara paradajz je voće, iz kulinarskog svrstava se u povrće a iz ugla nutricionista paradajz je super hrana!
Konzumiranje paradajza doprinosi zaštiti od karcinoma, pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska, utiče na snižavanje nivoa glukoze u krvi zbog čega se posebno preporučuje dijabetičarima. Paradajz sadrži karotenoide, lutein i likopen, koji štite oko od oštećenja izazvanog svetlošću.
Međutim, nije sve tako sjajno. Paradajz se nalazi u prvih deset na listi voća i povrća po nađenim ostacima pesticida na površini pa je neophodno pre upotrebe paradajz dobro oprati ili, što je još bolje konzumirati paradajz iz organskog uzgoja.
Paradajz kao lek – Lekovita svojstva paradajza
Zaštita od karcinoma
Najvažniji sastojak paradajza kojem se i pripisuju zasluge u prevenciji karcinoma je likopen. Ovaj biljni pigment paradajzu daje jarko crvenu boju i pripada grupi jedinjenja koja se nazivaju karotenoidi. Istraživanja su pokazala preventivnu ulogu likopena na razvoj karcinoma prostate, dojke, materice i pluća.
Pored likopena, paradajz je odličan izvor vitamina C i drugih antioksidantnih materija što predstavlja štit u borbi protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa koji se direktno povezuju sa razvojem mnogih bolesti.
Paradajz je namirnica koja je bogata vlaknima što zajedno sa visokim sadržajem karotena smanjuje rizik od razvoja karcinoma debelog creva.
Paradajz pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska
Održavanju normalnih vrednosti krvnog pritiska pomaže nizak unos natrijuma, a povećan unos kalijuma. Paradajz, kao namirnica bogata kalijumom može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i tako smanjiti rizik od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.
Da li je aradjz dobar za srce?
Paradajz sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i holin koji održavaju zdravlje srca. Povećan unos kalijuma u kombinaciji sa smanjenjem unosa natrijuma je najvažnija promena u ishrani ljudi koja smanjuje rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Paradajz je namirnica koja se odlično uklapa u ovu promenu.
Folati, kojima je paradajz bogat, pomažu u održavanju ravnoteže homocisteina. Homocistein je aminokiselina koja nastaje razgradnjom proteina. Smatra se da homocistein povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Folati odražavanjem nivoa homocisteina pomažu da se ovaj rizik smanji.
Ne samo da je viši unos kalijuma u odnosu na natrijum povezan sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, nego i štiti mišiće, čuva mineralnu gustinu kostiju i smanjuje rizik stvaranja kamena u bubregu.
Pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi
Istraživanja pokazuju da osobe sa dijabetesom tip 1 čija je ishrana bogata vlaknima imaju niže nivoe šećera u krvi. Kod osoba koje boluju od dijabetesa tip 2 pored nižeg nivoa šećera u krvi, kozumiranje paradajza doprinosi i regulaciji nivoa lipida i insulina.
U jednoj šolji čeri paradajza nalazi se oko 2 grama vlakana. Dijabetičarima se preporučuje unos 25 g vlakana dnevno za žene i 38 g dnevno za muškarce.
Za bolji rad creva
Hrana sa visokim sadržajem vode i vlakana, kao što je paradajz, pomaže kod hidratacije i normalnog rada creva. Jedan od nadimaka paradajza je laksativno voće.
Vlakna dodaju masu stolici i korisna su za regulaciju zatvora. Međutim, ukoliko osoba ne uzima dovoljno tečnosti vlakna ne mogu ostvariti svoju ulogu pa se za regulaciju zatvora u ovom slučaju preporučuje smanjen unos.
Štiti oči – Paradajz za zdravije oči
Paradajz je bogat izvor likopena, luteina i beta-karotena. Oni kao antioksidansi štite oči od oštećenja izazvanih svetlošću, razvoja katarakte i degeneracije makule povezane sa staošću.
Skorija straživanja su potvrdila vezu ishrane sa visokom količinom karotenoida luteina i zeaksantina, oba prisutna u paradajzu, i smanjenja rizika od neovaskularne degeneracije makule od čak 35 procenata.
Za lepu kožu
Kolagen je gradivni element kože, kose, noktiju i vezivnog tkiva. Takođe, prisutan je i u zubima, krvnim sudovima, rožnjači. Postoji više tipova kolagena a za organizam najvažniji su tip 1, 2, 3 i 4. U našem organizmu kolagen se stvara od prokolagena koji se sastoji od aminokiselina glicina i prolina.
Za odvijanje ovog procesa neophodno je prisustvo vitamina C.
Paradajz je dobar izvor vitamina C. Pored uloge u sintezi kolagena, vitamin C kao jak antiosidans štiti kožu od štetnog delovanja UV zraka. Ukolko ga nema dovoljno oštećenja su više izražena što se manifestuje pojavom fleka, pega, bora, koža postaje opuštena.
Trudnoća – Paradaj se preporučuje trudnicama
Kako bi se sprečili defekti neuralne cevi kod novorođenčadi neophodno je pre i u toku trdnoće unositi adekvatnu količinu folata. Folna kiselina je sintetički oblik folata. Može se dobiti iz saplemenata, ali i promenama u ishrani. Trudnicama se uglavnom preporučuju saplementi, a paradajz kao odličan prirodni izvor folate može biti dodatna podrška. Folati se preporučuju i ženama koje planiraju da zatrudne u bliskoj budućnosti.
Umerenost je ključ dobrog zdravlja
Konzumiranje paradajza u većim količinama ipak nije potpuno bezbedno.
Svake godine, Radna grupa za životnu sredinu (EVG) sastavlja listu voća i povrća koje sadrže najviši nivo ostataka pesticida. Ove namirnice su poznate kao “Prljavih dvanest“. U 2017. paradajz se našao na 10. mestu, a čeri na 14. mestu.
Kako bi se sanjila izliženost pesticidima, EVG preporučuje kupovinu organskih namirnica kad god je to moguće. Isto tako, neophodno je paradajz pre jela dobro oprati.
Beta-blokatori su lekovi koji se najčešće propisuju u terapiji srčanih oboljenja, i mogu izazvati povećanje nivoa kalijuma u krvi. Namirnice sa visokim sadržajem kalijuma, kao što je paradajz, treba konzumirati umereno ukoliko je osoba na terapiji beta-blokatorima.
Višak kalijuma može biti štetan za ljude sa otežanim funkcionisanjem bubrega. Ukoliko se ne ukolni višak kalijuma iz krvi može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema. Ukoliko osoba ima smanjenu bubrežnu funkciju savet je umerenost u korišćenju paradajza.
Kod osoba sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) zbog unosa kisele hrane kao što je paradajz može doći do izraženijh simptoma kao što su gorušica i povraćanje. Koliko će ove reakcije biti izražene je individualno.
Koji paradajz je bolji svež ili termički obrađen?
Likopena ima oko 5 puta više u kori u odnosu na pulpu paradajza. Termičkom obradom ćelijski matriks se razgrađuje čime se dostupnost likopena povećava. Takođe, tras oblik se pretvara u cis koji ima veću bioraspoloživost. Za apsorpciju je važno i prisustvo masnoće pa se preporučuje konzumiranje sa dodatkom maslinovog ulja.
