Sadržaj teksta

Dijagnoza strume i nodusa

Nakon jednostavnog lekarskog pregleda sledi uzimanje krvi kako bi se utvrdilo da li postoji višak tireotropnog hormona (TSH) u krvotoku. Nivo ovog hormona ukazuje na to da li štitasta žlezda funkcioniše normalno ili ne. Da bi odredili trenutnu veličinu nodusa i/ili štitaste žlezde koristimo ultrazvučni pregled. Ovaj pregled je u potpunosti bezbolan i neuključuje izlaganje radijaciji.

Dodatne metode za otkrivanje nodusa su:

Scintigrafija štitaste žlezde.
Ispitivanje koje je potrebno izvršiti za sve vrste nodusa koji su veći od 1cm u prečniku. Pacijentu se daje injekcija sa slabom radioaktivnom supstancom koja se akumulira u štitastoj žlezdi. Na monitoru gama-kamere može se videti da li je određeni nodus upio više ili manje ove supstance u odnosu na ostalo tkivo štitaste žlezde. Ukoliko određeni regioni štitaste žlezde zrače „toplim“ bojama kao što su crvena ili žuta, to ukazuje da se radi o toplom ili „vrućem“ nodusu. Ukoliko se radi o „hladnim“ bojama (plava ili ljubičasta), prisutan je hladni nodus.
Punkcija tankom iglom (biopsija).
Da bismo utvrdili da li se radi o malignom nodusu uzima se tkivo pomoću tanke igle.

Lečenje strume i nodusa

Ne zahteva svaki nodus lečenje. Zavisno od tipa i veličine (u nekim slučajevima), teško je predvideti njihov budući razvoj te ih treba redovno pratiti. Generalno, postoje tri različite opcije lečenja. Zavisno od stanja pacijenta određuje se odgovarajuća terapija nakon dobijanja rezultata svih ispitivanja. Cilj sve tri vrste tretmana jeste redukcija veličine štitaste žlezde i nodusa.

Lečenje lekovima.

Za noduse koji nastaju kao posledica nedostatka joda koriste se tablete sa jodom kao efikasan način lečenja. Naročito u kombinaciji sa L-tiroksinom. Kada pored nodusa postoji i hipertiroidizam (na primer u slučaju „toplih“ nodusa), lečenje se dopunjava dodatnim lekovima.

Terapija radioaktivnim jodom.

Radioaktivni jod se primenjuje jednokratno, u obliku kapsule ili tečnosti. Dospeva u štitastu žlezdu putem krvotoka, gde se skladišti – i izaziva skupljanje tkiva štitaste žlezde usled kratkodometne radijacije.

Operacija štitaste žlezde.

Kada se otkrije maligno tkivo u štitastoj žlezdi ili ukoliko struma/nodusi usled svoje veličine postanu izuzetno neprijatni mogu se ukloniti hiruškim putem. Druga mogućnost jeste delimično ili kompletno uklanjanje štitaste žlezde hiruškim putem. Nakon ovakvog zahvata primenjuje se obavezno lečenje lekovima koje može da traje i čitavog života •

Štitasta žlezda – upoznajmo se sa činjenicama

Štitasta žlezda je mali organ u obliku leptira smešten u donjem vratnom regionu ispred dušnika.

• Od joda i drugih komponenti, štitasta žlezda proizvodi (u neophodnim količinama) hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3); ovi hormoni regulišu mnoge metaboličke procese u organizmu.
Proizvodnja hormona u štitastoj žlezdi regulisana je tireotropnim hormonom (TSH) koji luči adenohipofiza — i preko tireotropin-oslobađajućeg hormona (TRH) hipotalamusa.
Ukoliko štitastoj žlezdi nedostaje jod, ona delimično ili u potpunosti prestaje da luči hormone T4 i T3 — na ovaj način narušavaju se osetljivi metabolički ciklusi što može da dovede do formiranja nodusa u tkivu štitaste žlezde.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
slika1-1024x2048
INSTA-2-696x696
02-predijabetes-1-696x696