Prevencija predijabetesa podrazumeva promenu načina života i uspostavljanje prakse zdravih životnih navika kao i redovne lekarske preglede.
Predijabetes je reverzibilan poremećaj. To znači da možemo nivo glikemije vratiti na normalan i tako sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2 i drugih bolesti.
Stručna literatura ističe nekoliko ključnih preporuka za korekciju životnog stila:
- Redukcija viška telesne težine. Najčešće je dovoljno umereno smanjiti telesnu masu, između 5% i 7% ukupne težine da bi se smanjila i insulinska rezistencija. Tako će se smanjiti i vrednost glikemije u krvi.
- Praktikovanje fizičke aktivnosti. Dovoljno je između 150 i 200 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno kako biste smanjili rizik od predijabetesa, ali i progresiju predijabetesa u dijabetes tipa 2. Fizička aktivnost poboljšava odgovor ćelija na insulin i posledično se snižava glikemija u krvi.
- Adekvatna ishrana. Neophodno je uvesti uravnotežen dijetetski režim koji se bazira na voću i povrću, žitaricama sa celim zrnom, mlečnim proizvodima sa sniženim sadržajem masti. Potrebno je redukovati unos crvenog mesa, svih mesnih prerađevina, prostih šećera i namirnica sa niskim nutritivnim vrednostima.
- Umerena konzumacija alkohola. Postoje studije koje kažu da jedno do tri alkoholna pića dnevno mogu doprineti redukciji razvoja dijabetesa. Sve što je više od toga, deluje suprotno i povećava rizik od predijabetesa ili progresiju predijabetesa u dijabetes tipa 2.
Što se tiče farmakoterapije, studije su jasno pokazale da primena metformina može značajno regulisati metabolizam glukoze u stadijumu predijabetesa i prevenirati razvoj dijabetesa, ali se najbolji efekti postižu ukoliko se primena metformina kombinuje sa prethodno pomenutim izmenama životnog stila.3-6
Dakle, prevencija pedijabetesa je moguća promenom načina života i uspostavljanjem prakse zdravih životnih navika koje uključuju adekvatnu ishranu, fizičku aktivnost, redukciju i održavanje optimalne telesne težine i redovne lekarske preglede.
Ukoliko pacijent ima predijabetes, isti saveti za prevenciju važe kako bi se prevenirala progresija u dijabetes tipa 2.3,6
Prema istraživanjima, dijetetska vlakna i žitarice sa celim zrnom povezane su sa poboljšanjem stanja insulinske rezistencije, dovodeći do boljeg tkivnog odgovora na biološko dejstvo insulina. Dok aktuelne preporuke ukazuju da je potrebno uneti 25-35 grama vlakana dnevno, u Americi, osoba prosečno unese 15g vlakana na dan. U dijeti prednost bi trebalo dati žitaricama sa celim zrnom (integralni hleb, ovsena kaša, kokice) umesto rafiniranih žitarica, a trebalo bi povećati unos svežeg voća i povrća.5
Posledice1-4,6
Procene su da oko 25% ljudi sa predijabetesom, a bez promene životnog stila i adekvatne terapije, za dve do pet godina ipak dobije dijabetes tipa 2.
Kao što znamo, neće se kod svake osobe predijabetes razviti u dijabetes, ali s protokom godina rizik postaje sve veći.
Zato je neophodno promeniti štetne životne navike, a ukoliko je to neophodno lekar će ordinirati i odgovarajuću terapiju.
Pored toga što su osobe sa predijabetesom u visokom riziku od razvoja dijabetesa tipa 2, one su i u povišenom riziku za razvoj kardiovaskularnih oboljenja.
Pravovremena dijagnostika i mere prevencije mogu sprečiti razvoj drugih bolesti i poboljšati kvalitet našeg života.
Prevencija predijabetesa i lečenje2,3,4,6
Reference:
