Psihogeni svrab, takođe poznat kao funkcionalni ili mentalni svrab, predstavlja stanje u kojem osoba oseća svrab na koži, iako nema fizičkih iritacija, osipa ili drugih vidljivih promena na koži. Ovaj tip svraba povezan je s psihološkim faktorima, uključujući stres, anksioznost, depresiju ili druge emocionalne tegobe.
Osobe koje pate od psihogenog svraba doživljavaju intenzivan svrab koji može biti dugotrajan i stvarati značajnu nelagodu. Važno je razumeti da ovo nije pitanje maštanja ili izmišljanja simptoma, već je povezano s disfunkcijom u načinu na koji mozak procesuira senzacije svraba.
Psihogeni stres i anksioznost mogu izazvati fizičke simptome koji se manifestuju na različite načine – ubrzani rad srca, mučninu, znojenje dlanova. Ali postoji jedan manje poznat simptom koji je sve češće predmet istraživanja naučnika – svrab izazvan stresom, tzv. psighogeni svrab.
Koliko puta vam se desilo da imate ubrzan rad srca kada ste u panici? Koliko puta su vam se znojali dlanovi kada ste nervozni? Mnogo puta? Da, nema sumnje u postojanje duboke veze između našeg uma i tela.
Stres i anksioznost se na mnogo načina mogu ispoljiti, a samo neki su osećaj umora, glavobolja, vrtoglavica, probavni problemi. Isto tako, verovali ili ne, usled anksioznosti možemo osetiti i svrab.
Ljudi koji doživljavaju psihogeni svrab obično ga opisuju kao osećaj nelagode koji vodi do potrebe za češanjem. Taj svrab se najčešće manifestuje bez vidljivih znakova na koži, ali nije nemoguće da se manifestuje i u obliku osipa, koprivnjače, ekcema i akni.
Šta se dešava u našem organizmu i izaziva psihogeni svrab?
Iako nema mnogo pouzdanih podataka zašto se to dešava, poznato je da povećan nivo kortizola, koji je poznat kao hormon stresa, dovodi do povećanja upale. Sve to menja način na koji adrenalna žlezda funkcioniše i tada se javlja svrab, objašnjeno je na portalu prevention.com.
Dalje, kada osećamo svrab, aktiviraju se i centri za senzoriku, motoriku i emocije u našem mozgu. Sve to jeste okidač za anksioznost i pogoršava kvalitet života, otkriva studija objavljena u Neuroscience and Behavioral Reviews.
Prema studiji koja je objavljena u Clinical Dermatology, svrab se deli na sledeće kategorije:
– bolesti koje izazivaju svrab i uzrokuju psihijatrijska stanja
– bolesti koje izazivaju svrab i pogoršavaju se psihosocijalnim faktorima
– psihijatrijski poremećaji koji izazivaju svrab – psihogeni svrab
Koje sistemske bolesti izazivaju svrab kože?
Postoje brojne sistemske bolesti koje izazivaju svrab kože: poremećaji rada štitaste žlezde, anemija, bolesti jetre, poremećaj rada bubrega, multipla skleroza, anemija, bolesti organa za varenje itd. Ujedno, ove bolesti mogu izazvati i psihijatrijke poremećaje.
Kako?
Osećaj produženog svraba koji je izazvan npr. psorijazom ili ekcemom, zatim sistemskim bolestima poput hipertireoze ili neurološkog stanja poput moždanog udara ili multiple skleroze, utiče i na mentalno zdravlje. Dakle, anksioznost je ovde posledica svraba, a ne njen uzročnik.
Psihogeni svrab i psihijatrijski poremećaji
Stručnjaci tvrde da su ljudi koji pate od depresije, opsesivno-kompulsivnog poremećaja i šizofrenije skloniji psihogenom svrabu.
Jednostavno, anksioznost može biti okidač za češanje kože kao preterani odgovor tela na stres. Zapravo, stres utiče na nervni sistem tako što izaziva senzoričke simptome poput peckanja ili svraba na koži, sa ili bez vidljivih znakova, objašnjava struka. Važno je znati da ne postoje tipične regije za psihogeni svrab. To mogu biti ruke, noge, lice ili teme, ali i više regija tela istovremeno.
Kako prepoznati psihogeni svrab?
Najlakši i najpouzdaniji način da saznamo da li je svrab psihogen jeste da pratimo kada se potreba za češanjem javlja. Ukoliko se to dešava uglavnom u periodima kada smo pod intenzivnim stresom, onda postoje velike šanse da je stres krivac. Isto tako, ako se osećate više anksiozno kad počne svrab, velike su šanse da je on psihogene prirode.
Ipak, ne treba zaboraviti da je svrab simptom i drugih ozbiljnih bolesti kao što su dijabetes, kancer, multipe skleroza, anemija ili problemi sa štitnom žlezdom. Svrab je posledica i suve kože, može biti i reakcija na neki alergen, ali i pokazatelj šuge ili uboda nekog insekta. U svakom slučaju, šta god da je uzrok, neophodno je javiti se lekaru.
Kako se leči psihogeni svrab?
Dakle, najpre je potrebno da lekar utvrdi da li je svrab dermatološki, sistemski, neurološki, psihgeni ili psihosomatski. Mogu se uraditi različite laboratorijske analize, pa i biopsija kože. Ako medicinskog uzroka jednostavno nema, poželjno je posetiti psihijatra.
Lečenje psihogenog svraba često uključuje pristup psihološkom zdravlju, uključujući savetovanje, terapiju ponašanja i, u nekim slučajevima, farmakoterapiju. Identifikacija i upravljanje emocionalnim faktorima ključni su za adekvatno suočavanje s ovim stanjem. Osobe koje doživljavaju psihogeni svrab trebale bi potražiti stručnu pomoć kako bi identifikovale uzroke i razvile strategije za prevazilaženje stresa i anksioznosti.
