Ljuta paprika može neznatno uticati na metabolizam i apetit, ali nije čudotvorni sagorevač masti. Otkrivamo kako kapsaicin deluje na želudac, creva i bol i zašto nekima prija, a drugima izaziva tegobe.
Nekima je dovoljno nekoliko kolutića ljute paprike, dok drugi bez problema jedu sosove od kojih već na prvi zalogaj peku usne, jezik i oči. Ljuta hrana se voli zbog ukusa, uzbuđenja i onog karakterističnog naleta toplote, ali joj se pripisuju i brojna zdravstvena svojstva – od ubrzavanja metabolizma do produženja života.
Istovremeno, mnogi je izbegavaju jer veruju da oštećuje želudac i izaziva čir. Istina je složenija. Kapsaicin, jedinjenje odgovorno za ljutinu paprike, zaista deluje na nerve koji prenose osećaj toplote i bola. Međutim, njegova dejstva ne završavaju se pečenjem u ustima.
Može li ljuta paprika pomoći u regulisanju apetita i telesne mase? Zašto nekima prija, a kod drugih izaziva gorušicu, bol u stomaku ili dijareju? I kako se od istog jedinjenja proizvode preparati protiv bola?
Šta je kapsaicin?
Kapsaicin je najpoznatiji predstavnik kapsaicinoida – jedinjenja koja ljutim paprikama daju karakterističnu snagu. Najviše ga ima u svetloj unutrašnjoj membrani za koju su pričvršćene semenke, a ne u samim semenkama, kako se često misli.
Semenke mogu postati veoma ljute jer dolaze u dodir sa okolnim tkivom bogatim kapsaicinom. Zato uklanjanje samo semenki neće uvek značajno ublažiti ljutinu. Mnogo je važnije odstraniti unutrašnje pregrade i membrane.
Količina kapsaicina zavisi od sorte, zrelosti i uslova uzgoja. Zbog toga nisu podjednako ljute ni sve paprike iste vrste, a ponekad se i među plodovima sa iste biljke mogu javiti značajne razlike.
Zašto ljuta paprika peče ako nije vrela?
Kapsaicin aktivira receptor TRPV1, koji se nalazi na nervnim završecima i učestvuje u prepoznavanju visoke temperature, bola i potencijalnog oštećenja tkiva.
Kada kapsaicin aktivira ovaj receptor, mozak dobija poruku sličnu onoj koju bi dobio pri kontaktu sa nečim vrelim. Zato osećamo pečenje iako se temperatura u ustima nije promenila.
Organizam odgovara vrlo stvarnim reakcijama: lice se zacrveni, počinjemo da se znojimo, oči suze, nos curi, a puls se može ubrzati. Kod izrazito ljute hrane mogu se javiti kašalj, štucanje, mučnina i bol u stomaku.
Ljuta paprika, dakle, ne „pali” tkivo u doslovnom smislu, ali nervni sistem reaguje kao da je izložen toploti.
Kako se meri ljutina paprike?
Ljutina se izražava Skovilovim jedinicama, odnosno oznakom SHU. Skovila skala prvobitno je bila zasnovana na tome koliko je ekstrakt paprike potrebno razblažiti da se ljutina više ne oseća. Danas se sadržaj kapsaicinoida može preciznije određivati laboratorijskim metodama.
Slatka paprika ima približno nula Skovilovih jedinica. Halapenjo se najčešće nalazi u rasponu od nekoliko hiljada, dok habanero može imati više stotina hiljada jedinica. Ekstremno ljute sorte prelaze milion, a neke i dva miliona SHU.
Broj na skali ipak ne govori kako će određena osoba doživeti ljutinu. Na to utiču navika, količina pojedene paprike, druga hrana u obroku i individualna osetljivost.
Zašto neki ljudi uživaju u ljutini?
Redovnim konzumiranjem ljute hrane može se razviti izvesna tolerancija. Nervni završeci vremenom slabije odgovaraju na isti nadražaj, pa količina koja je nekada bila nepodnošljiva kasnije može delovati sasvim prijatno.
Ljuta hrana ne donosi samo bol. Posle početnog pečenja mogu se javiti osećaj topline, zadovoljstva i uzbuđenja. Uživanje je povezano i sa navikom, porodičnom kuhinjom, kulturom i očekivanjem određenog ukusa.
Zato se tolerancija ne može svesti samo na biologiju. Ljuta paprika često pripada identitetu jednog jela – bez nje ukus nije potpun, čak i kada su svi ostali sastojci prisutni.
Da li kapsaicin ubrzava metabolizam i smanjuje apetit?
Kapsaicin može kratkotrajno povećati termogenezu, odnosno stvaranje toplote u organizmu, i neznatno podići potrošnju energije. U pojedinim istraživanjima primećeno je i nešto veće korišćenje masti kao izvora energije.
Postoje i nalazi da ljuta hrana kod nekih osoba može umanjiti apetit ili smanjiti količinu hrane pojedenu tokom obroka. Međutim, rezultati nisu jednaki u svim studijama. Dejstvo može zavisiti od doze, učestalosti konzumiranja i toga da li je osoba već naviknuta na ljutu hranu.
Kada se svi efekti saberu, kapsaicin može imati mali povoljan uticaj na telesnu masu, obim struka i indeks telesne mase, ali te promene nisu velike. Ljuta paprika nije sagorevač masti koji može samostalno dovesti do značajnog mršavljenja.
Njena praktična vrednost može biti jednostavnija: ljutina može učiniti povrće, mahunarke i druga hranljiva jela ukusnijim bez mnogo dodatne masnoće. Ipak, ljuti sos uz prženu hranu ili obilnu porciju neće „poništiti” energiju iz ostatka obroka.
Da li ljuta paprika izaziva čir na želucu?
Ljuta hrana se dugo optuživala za nastanak čira. Danas znamo da su najvažniji uzroci peptičkog ulkusa infekcija bakterijom Helicobacter pylori i upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su ibuprofen, diklofenak i naproksen.
Kapsaicin se zato ne smatra uobičajenim uzrokom čira na želucu. Eksperimentalna istraživanja čak pokazuju da u određenim okolnostima može podstaći mehanizme koji štite sluzokožu, uključujući stvaranje sluzi i bolju prokrvljenost.
To, međutim, ne znači da ljutu papriku treba koristiti za lečenje ili sprečavanje ulkusa. Osoba koja već ima čir, gastritis, refluks ili osetljiv sistem za varenje može nakon ljutog obroka osetiti jači bol i druge tegobe. Hrana ne mora da bude uzrok bolesti da bi pogoršala njene simptome.
Kod učestalih bolova u gornjem delu stomaka, noćnog bola, povraćanja, crne stolice, malaksalosti ili neobjašnjivog gubitka telesne mase potrebno je obratiti se lekaru, a ne samo izbaciti ljutu hranu i pretpostaviti da je problem rešen.
Zašto ljuta hrana nekima izaziva bol, gorušicu ili dijareju?
TRPV1 receptori ne nalaze se samo u ustima već i duž sistema za varenje. Zbog toga kapsaicin kod osetljivih osoba može izazvati pečenje iza grudne kosti, nelagodnost u želucu, grčeve, ubrzan rad creva i dijareju.
Simptomi mogu biti izraženiji kod osoba sa gastroezofagealnim refluksom, funkcionalnom dispepsijom i sindromom iritabilnog creva. Problem često zavisi od količine: nekoliko kolutića paprike može biti podnošljivo, dok veoma ljut i obilan obrok izaziva tegobe.
Kod osoba koje redovno jedu ljutu hranu ponekad dolazi do smanjenja osetljivosti na kapsaicin. Ipak, navikavanje nije univerzalno i nema potrebe forsirati ljutinu ako ona uporno izaziva simptome.
Ljuta paprika ne izaziva hemoroide, ali može pojačati pečenje i nelagodnost prilikom pražnjenja creva, naročito ako je prisutna dijareja ili već postoje analne fisure i nadražena sluzokoža.
Da li kapsaicin utiče na mikrobiom?
Jedna od novijih oblasti istraživanja jeste odnos kapsaicina i crevnog mikrobioma. Eksperimentalni i manji klinički radovi ukazuju na mogućnost da kapsaicin utiče na zastupljenost određenih bakterija, stvaranje kratkolančanih masnih kiselina i procese povezane sa metabolizmom i zapaljenjem.
Ipak, još nemamo dovoljno dokaza da bismo mogli reći koja količina ljute paprike „poboljšava mikrobiom” niti da će takva promena doneti konkretnu zdravstvenu korist svakom čoveku.
Na mikrobiom mnogo snažnije utiče celokupan obrazac ishrane – posebno količina i raznovrsnost vlakana iz povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i semenki. Ljuta paprika može biti deo takve ishrane, ali nije njena zamena.
Da li ljudi koji jedu ljutu hranu žive duže?
Velike opservacione studije pronašle su povezanost između redovnog konzumiranja ljute hrane i manjeg rizika od smrti od pojedinih hroničnih bolesti. Takvi rezultati privlače mnogo pažnje, ali se moraju tumačiti oprezno.
Ova istraživanja ne dokazuju da kapsaicin produžava život. Ljudi koji jedu ljutu hranu mogu se razlikovati po izboru namirnica, načinu pripreme obroka, fizičkoj aktivnosti, telesnoj masi i brojnim drugim navikama.
Zato ljuta paprika može biti deo raznovrsne i kvalitetne ishrane, ali za sada ne postoji osnov da se preporučuje kao sredstvo za produženje života.
Može li kapsaicin ublažiti bol?
Zanimljivo je da supstanca koja izaziva bol može da se koristi upravo za njegovo ublažavanje. Kada se kapsaicin ponavljano ili u većoj koncentraciji nanosi na kožu, nervni završeci postaju manje osetljivi i privremeno slabije prenose bolne nadražaje.
Zbog toga se kapsaicin nalazi u kremama i flasterima namenjenim pojedinim vrstama neuropatskog i mišićno-koštanog bola. Visokokoncentrovani flasteri primenjuju se u kontrolisanim uslovima, jer tokom postavljanja mogu izazvati intenzivno pečenje i zahtevaju pravilno rukovanje.
Kapsaicin iz hrane i medicinski preparati nisu isto. Jedenje ljute paprike neće delovati kao terapijski flaster, niti kremu sa kapsaicinom treba nanositi proizvoljno, posebno ne na oštećenu kožu, sluzokožu ili u blizini očiju.
Da li kapsaicin sprečava ili leči rak?
Laboratorijska istraživanja pokazuju da kapsaicin može uticati na rast i odumiranje određenih tumorskih ćelija. Međutim, koncentracije i uslovi korišćeni u laboratoriji ne mogu se jednostavno preneti na ljudsku ishranu.
Rezultati različitih eksperimenata nisu potpuno ujednačeni, a kvalitetni klinički dokazi da kapsaicin sprečava ili leči rak ne postoje. Zbog toga nije opravdano uzimati suplemente kapsaicina u ovu svrhu niti ekstremno povećavati unos ljute hrane.
Ljuta paprika jeste namirnica koja može biti deo zdrave ishrane, ali nije onkološka terapija.
Da li su suplementi kapsaicina bolji od ljute paprike?
Ne nužno. Suplement može sadržati mnogo veću i koncentrisaniju dozu nego uobičajena porcija hrane, a time raste i mogućnost neželjenih reakcija – naročito bola u stomaku, gorušice, mučnine i dijareje.
Preparati koji se promovišu kao „fat burner” često kombinuju kapsaicin sa kofeinom i drugim stimulativnim sastojcima. Zbog toga njihovo ukupno dejstvo i bezbednost ne treba procenjivati samo na osnovu ljute paprike kao namirnice.
Za osobu koja voli ljut ukus, razumna količina paprike u obroku predstavlja prirodniji izbor. Suplement nije potreban da bi se ostvarile koristi kvalitetne ishrane, a očekivani efekat na mršavljenje ostaje skroman.
Kako ugasiti vatru u ustima?
Voda nije naročito efikasna jer se kapsaicin ne rastvara dobro u njoj. Može ga samo razneti po ustima i produžiti osećaj pečenja.
Bolje mogu pomoći mleko i fermentisani mlečni proizvodi, poput jogurta. Mlečne masti i kazein pomažu da se kapsaicin odvoji od receptora i ukloni sa sluzokože. Korisni mogu biti i zalogaj hleba, pirinča ili druga skrobna hrana koja fizički uklanja deo kapsaicina.
Slatki napitak ili mala količina šećera nekima privremeno ublaže neprijatan osećaj, ali mleko ili jogurt uglavnom predstavljaju bolji izbor.
Ako ljutina izazove jak bol u grudima, otežano disanje, nekontrolisano povraćanje, izrazitu glavobolju ili druge neuobičajeno snažne simptome, potrebna je medicinska procena. Takve reakcije su retke, ali se mogu javiti nakon konzumiranja ekstremno ljutih sorti i izazova sa interneta.
Kako bezbedno pripremati veoma ljute paprike?
Prilikom sečenja veoma ljutih paprika korisno je nositi rukavice i izbegavati dodirivanje lica. Kapsaicin se može zadržati na prstima i posle pranja, pa dodir oka, nosa ili kontaktnih sočiva može izazvati intenzivno pečenje.
Ako kapsaicin dospe u oko, oko treba ispirati većom količinom čiste, mlake vode ili fiziološkog rastvora i ne trljati ga. Ukoliko bol ne prolazi, vid postane zamućen ili se javi izraženo crvenilo, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
Posuđe, noževe i daske treba dobro oprati deterdžentom, jer samo ispiranje vodom ne uklanja efikasno masni kapsaicin.
Koliko ljute paprike je bezbedno?
Ne postoji jedna preporučena količina koja odgovara svima. Tolerancija se veoma razlikuje, pa je najbolja mera ona koja donosi zadovoljstvo i ukus, a ne izaziva uporne tegobe.
Osobe koje nisu navikle na ljutu hranu treba da počnu malom količinom. Poseban oprez potreban je kod postojećeg refluksa, sindroma iritabilnog creva, gastritisa i drugih stanja kod kojih ljutina primećeno pogoršava simptome.
Nije potrebno nadmetati se sa sopstvenim organizmom. Veća ljutina ne znači automatski i veću zdravstvenu korist.
Ljuta paprika je začin, a ne čudotvorni lek
Kapsaicin je biološki aktivno jedinjenje sa zanimljivim dejstvom na nervni sistem, osećaj bola, termogenezu i možda neke metaboličke procese. Ipak, uticaj ljute paprike na mršavljenje je mali, dok navodne koristi za mikrobiom, dugovečnost i prevenciju raka još zahtevaju mnogo kvalitetnijih istraživanja.
Za većinu zdravih ljudi umerena količina ljute paprike može biti bezbedan i ukusan deo raznovrsne ishrane. Kod osoba kojima izaziva gorušicu, bol ili crevne tegobe, najbolja količina može biti veoma mala – ili nikakva.
Ljutu papriku zato ne treba ni proglašavati neprijateljem želuca ni pretvarati u lek za sve. Njena najveća vrednost možda je upravo ona zbog koje je ljudi vekovima koriste: nekoliko zalogaja može potpuno promeniti karakter jela.
Reference
- Zhang W, Zhang Q, Wang L, Zhou Q, Wang P, Qing Y, et al. The effects of capsaicin intake on weight loss among overweight and obese subjects: a systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials. Br J Nutr. 2023;130(9):1645–56. PubMed
- Szallasi A. Dietary capsaicin: a spicy way to improve cardio-metabolic health? Biomolecules. 2022;12(12):1783. PubMed
- Xiang Q, Guo W, Tang X, Cui S, Zhang F, Liu X, et al. Capsaicin, the spicy ingredient of chili peppers: effects on gastrointestinal tract and composition of gut microbiota at various doses. Foods. 2022;11(5):686. PubMed
- Satyanarayana MN. Capsaicin and gastric ulcers. Crit Rev Food Sci Nutr. 2006;46(4):275–328. PubMed
- Lv J, Qi L, Yu C, Yang L, Guo Y, Chen Y, et al. Consumption of spicy foods and total and cause specific mortality: population based cohort study. BMJ. 2015;351:h3942. BMJ
- Tshering G, Posadzki P, Kongkaew C. Efficacy and safety of topical capsaicin in the treatment of osteoarthritis pain: a systematic review and meta-analysis. Phytother Res. 2024;38(7):3430–42. PubMed
- Goodwin B, et al. The efficacy of topical 8% capsaicin patches for the treatment of postsurgical neuropathic pain: a systematic review. Pain Manag. 2024;14(10):583–98. PubMed
