Bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija: sličnosti i razlike.
Bakterijska vaginoza (BV) i vaginalna gljivična infekcija su najčešći ginekološki problemi kod žena. Imaju slične simptome, ali se uzroci nastanka i terapija razlikuju.
Bakterijska vaginoza i vulvovaginalna kandidijaza, poznata kao gljivična vaginalna infekcija, među najčešćim su uzrocima vaginalnih tegoba kod žena. Iako mogu imati slične simptome, poput promenjenog vaginalnog sekreta, svraba ili neprijatnosti, njihov uzrok je različit, pa se razlikuje i lečenje.
Bakterijska vaginoza nastaje usled poremećaja ravnoteže vaginalnog mikrobioma, dok je gljivična infekcija najčešće posledica prekomernog razmnožavanja gljivica iz roda Candida, najčešće Candida albicans. Upravo zato nije dobro svaku promenu vaginalnog sekreta ili svrab automatski pripisati „kandidi“.
U nastavku objašnjavamo kako se bakterijska vaginoza i gljivična infekcija razlikuju, koji simptomi mogu pomoći da ih prepoznate i zašto je za pravilno lečenje važna tačna dijagnoza.
Bakterijska vaginoza – kada se poremeti ravnoteža vaginalnog mikrobioma
Vagina nije sterilna sredina. U zdravom vaginalnom mikrobiomu najčešće dominiraju bakterije iz roda Lactobacillus, koje doprinose održavanju kisele sredine i predstavljaju važan deo prirodne zaštite.
Kod bakterijske vaginoze dolazi do smanjenja broja zaštitnih laktobacila i povećanja broja različitih anaerobnih bakterija. Zato se bakterijska vaginoza danas prvenstveno posmatra kao poremećaj ravnoteže vaginalnog mikrobioma – vaginalna disbioza.
Za razliku od gljivične infekcije, kod bakterijske vaginoze izražena zapaljenska reakcija često nije dominantna. Mnoge žene nemaju simptome, dok se kod simptomatske bakterijske vaginoze najčešće javlja tanak, homogen, sivkast ili beličast sekret i karakterističan neprijatan miris, često opisivan kao „miris na ribu“, koji može biti izraženiji nakon seksualnog odnosa.
Svrab, pečenje i iritacija mogu se javiti, ali izražen svrab i crvenilo više usmeravaju na gljivičnu infekciju ili neki drugi uzrok vaginalnih tegoba.
Gljivična vaginalna infekcija – kada se kandida prekomerno razmnoži
Gljivice iz roda Candida mogu biti prisutne u organizmu bez izazivanja simptoma. Problem nastaje kada se poremeti ravnoteža i dođe do njihovog prekomernog razmnožavanja.
Najčešći uzročnik vulvovaginalne kandidijaze je Candida albicans, ali infekciju mogu izazvati i druge vrste kandide. Ovo je posebno važno kod ponavljanih ili teško izlečivih infekcija, jer takozvane non-albicans Candida vrste mogu zahtevati drugačiji terapijski pristup.
Za gljivičnu infekciju karakteristični su intenzivan svrab, pečenje, crvenilo i otok vulve, kao i gust, beo vaginalni sekret koji se često opisuje kao „sirast“. Neprijatan miris obično nije dominantan simptom.
Bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija – kako ih razlikovati?
Iako simptomi mogu da se preklapaju, postoje karakteristike koje mogu usmeriti na jedan ili drugi uzrok.
| Karakteristika | Bakterijska vaginoza | Gljivična infekcija |
|---|---|---|
| Uzrok | Poremećaj vaginalnog mikrobioma i prekomerno umnožavanje anaerobnih bakterija | Prekomerno razmnožavanje gljivica iz roda Candida |
| Sekret | Tanak, homogen, sivkast ili beličast | Gust, beo, često „sirast“ |
| Miris | Karakterističan neprijatan „riblji“ miris | Obično nema izraženog neprijatnog mirisa |
| Svrab | Može se javiti, ali često nije dominantan | Često izražen |
| Pečenje | Može se javiti | Često prisutno |
| Crvenilo i otok | Obično nisu dominantni | Često izraženi |
| Vaginalni pH | Najčešće viši od 4,5 | Obično ostaje u normalnom kiselom opsegu, do 4,5 |
Ove razlike mogu biti korisne, ali simptomi sami po sebi nisu dovoljni za pouzdanu dijagnozu.
Zašto nije dobro lečiti „kandidu“ napamet?
Svrab i promenjen vaginalni sekret mnoge žene automatski povezuju sa kandidom. Zbog toga neretko samoinicijativno koriste antimikotike.
Problem je u tome što slične tegobe mogu izazvati bakterijska vaginoza, trihomonijaza, druge infekcije, cervicitis, kao i neinfektivna iritacija ili druga ginekološka stanja.
Ako uzrok nije gljivična infekcija, antimikotik neće rešiti problem, a pogrešno samolečenje može odložiti postavljanje tačne dijagnoze.
Posebno je važno javiti se ginekologu kada se simptomi javljaju prvi put, često ponavljaju, ne prolaze nakon terapije ili se ubrzo vraćaju.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu jednog simptoma niti samo na osnovu izgleda sekreta.
Kod bakterijske vaginoze vaginalni pH je najčešće viši od 4,5, ali povišen pH sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze. U dijagnostici se mogu koristiti klinički kriterijumi, mikroskopski pregled vaginalnog sekreta i savremene laboratorijske metode.
Kod vulvovaginalne kandidijaze vaginalni pH je obično normalan, odnosno do 4,5. Dijagnoza se zasniva na simptomima i nalazu gljivica u uzorku vaginalnog sekreta.
Kod ponavljanih, komplikovanih ili terapijski rezistentnih infekcija može biti potrebno preciznije utvrditi koja vrsta Candida je prisutna, jer nisu sve vrste jednako osetljive na uobičajene antimikotike.
Kako se leči bakterijska vaginoza?
Bakterijska vaginoza leči se antimikrobnim lekovima. Najčešće se koriste metronidazol ili klindamicin, oralno ili lokalno, u zavisnosti od izabrane terapije i procene lekara.
Važno je terapiju sprovesti prema preporuci, čak i ako se simptomi brzo povuku.
Jedan od najvećih problema bakterijske vaginoze jeste njena sklonost vraćanju. Kod nekih žena simptomi se ponavljaju ubrzo nakon uspešno sprovedene terapije, što je povezano sa složenom prirodom vaginalnog mikrobioma i ponovnim uspostavljanjem disbioze.
Zbog toga žene sa čestim recidivima zahtevaju individualni pristup i procenu ginekologa.
Kako se leči gljivična vaginalna infekcija?
Gljivična infekcija leči se antimikoticima.
Kod nekomplikovane vulvovaginalne kandidijaze mogu se koristiti lokalni azolni antimikotici, dok se u odgovarajućim situacijama može primeniti i oralna terapija, najčešće flukonazolom.
Izbor leka, način primene i trajanje terapije zavise od težine simptoma, učestalosti infekcija, vrste kandide, trudnoće i drugih individualnih faktora.
Kod komplikovane ili rekurentne kandidijaze terapija je obično duža i zahteva precizniju dijagnostiku. Ako infekciju izazivaju non-albicans Candida vrste, standardna terapija možda neće biti dovoljno efikasna.
Zato ponavljanje simptoma ne znači automatski da treba ponoviti isti lek koji je ranije korišćen.
Bakterijska vaginoza i gljivična infekcija nisu polno prenosive infekcije – ali seksualna aktivnost može imati ulogu
Ni bakterijska vaginoza ni vulvovaginalna kandidijaza ne smatraju se klasičnim polno prenosivim infekcijama.
Ipak, seksualna aktivnost može imati ulogu u nastanku i ponavljanju bakterijske vaginoze. BV je češća kod žena sa novim ili većim brojem seksualnih partnera, a razmena mikroorganizama između partnera sve više se istražuje kao mogući faktor ponovnog javljanja bolesti.
Kod gljivične infekcije rutinsko lečenje seksualnog partnera uglavnom nije potrebno, osim u određenim situacijama kada partner ima simptome.
Šta kaže nauka: da li lečenje partnera može smanjiti vraćanje bakterijske vaginoze?
Ovo je jedna od najvažnijih novosti u razumevanju rekurentne bakterijske vaginoze.
Godinama se rutinsko lečenje muškog partnera nije preporučivalo jer ranija istraživanja nisu pokazala jasnu korist. Međutim, randomizovana kontrolisana studija objavljena 2025. godine pokazala je da je istovremeno lečenje žena sa bakterijskom vaginozom i njihovih muških partnera značajno smanjilo rizik od ponovne pojave bakterijske vaginoze u narednih 12 nedelja u poređenju sa lečenjem samo žene.
Muški partneri u ovoj studiji dobijali su kombinovanu oralnu i lokalnu antimikrobnu terapiju.
Ovi rezultati predstavljaju važnu promenu u razumevanju rekurentne bakterijske vaginoze i dodatno podržavaju ulogu razmene bakterija između seksualnih partnera.
To, međutim, ne znači da partnera treba samoinicijativno lečiti niti da je ista terapija potrebna svakom paru. Kod žena sa čestim recidivima o mogućnosti lečenja partnera treba razgovarati sa ginekologom, uzimajući u obzir najnovije dokaze i aktuelne stručne preporuke.
Kakvu ulogu imaju probiotici?
Vaginalni mikrobiom ima centralnu ulogu u nastanku bakterijske vaginoze, pa je razumljivo veliko interesovanje za mogućnost primene probiotika.
Međutim, nisu svi probiotici isti. Efekat zavisi od konkretnog soja ili kombinacije sojeva, načina primene, doze i problema zbog kojeg se probiotik koristi.
Zbog toga se rezultati istraživanja jednog probiotskog soja ili konkretnog proizvoda ne mogu automatski preneti na svaki preparat koji na deklaraciji ima reč „probiotik“.
Pojedini specifični probiotski pristupi pokazali su obećavajuće rezultate u smanjenju recidiva bakterijske vaginoze, ali probiotik ne treba posmatrati kao univerzalnu zamenu za standardnu terapiju.
Kod gljivičnih vaginalnih infekcija dokazi o probioticima takođe nisu dovoljni da bi oni zamenili antimikotičku terapiju.
Kako smanjiti rizik od ponovnog javljanja vaginalnih tegoba?
Vaginalna sredina ima sopstvene mehanizme održavanja ravnoteže, pa preterana „higijena“ može imati suprotan efekat od željenog.
Treba izbegavati vaginalna ispiranja, kao i agresivne i jako parfimisane proizvode za intimnu negu koji mogu iritirati osetljivu sluzokožu.
Antibiotike treba koristiti samo kada su potrebni i prema preporuci lekara, jer njihova primena može poremetiti mikrobiom i kod nekih žena doprineti razvoju gljivične infekcije.
Najvažnije je, međutim, ne ponavljati terapiju „napamet“ svaki put kada se pojave svrab ili promenjen sekret. Ako se tegobe vraćaju, potrebno je utvrditi njihov pravi uzrok.
Bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija – slični simptomi, različito lečenje
Bakterijska vaginoza i vulvovaginalna kandidijaza mogu izazvati slične tegobe, ali iza njih stoje različiti poremećaji.
Kod bakterijske vaginoze dominantan je poremećaj vaginalnog mikrobioma, a najkarakterističniji simptomi su promenjen sekret i neprijatan miris. Kod gljivične infekcije češće dominiraju intenzivan svrab, pečenje, crvenilo i gust beli sekret.
Ipak, simptomi se mogu preklapati i nije uvek moguće samo na osnovu njih pouzdano utvrditi uzrok.
Zato, naročito kada se tegobe javljaju prvi put, često ponavljaju ili ne prolaze nakon terapije, najbolji put nije nasumično isprobavanje preparata, već tačna dijagnoza i terapija usmerena na pravi uzrok problema.
Literatura
- Centers for Disease Control and Prevention. Bacterial Vaginosis. Sexually Transmitted Infections Treatment Guidelines. Atlanta: CDC; 2021.
- Centers for Disease Control and Prevention. Vulvovaginal Candidiasis. Sexually Transmitted Infections Treatment Guidelines. Atlanta: CDC; 2021.
- Centers for Disease Control and Prevention. Diseases characterized by vulvovaginal itching, burning, irritation, odor or discharge. Sexually Transmitted Infections Treatment Guidelines. Atlanta: CDC; 2021.
- Vodstrcil LA, Plummer EL, Fairley CK, et al. Male-partner treatment to prevent recurrence of bacterial vaginosis. N Engl J Med. 2025;392:947–957.
- Cohen CR, Wierzbicki MR, French AL, et al. Randomized trial of Lactin-V to prevent recurrence of bacterial vaginosis. N Engl J Med. 2020;382(20):1906–1915.
