Upala sinusa je bolest koja zahvata sve uzraste a posebno su osetljiva deca. U rizičnu grupu spadaju i pušači, osobe izložene smogu, prašini ili dimu kao i one koje borave u prostorijama gde je vazduh suv. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kao pratilac virusnih infekcija ali se može javiti i nezavisno od doba godine, najčešće kod osoba sa predispozicijom. Simptomi su zapušenost i curenje nosa, povišena temperatura i glavobolja.
autor: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković
Paranazalni sinusi su šupljine koje se nalaze unutar kosti lica i čela, koje okružuju nos. Ove šupljine su ispunjene vazduhom i prekrivene su respiratornom sluzokožom.
Funkcija sinusa nije potpuno razjašnjena. Pretpostavlja se da im je uloga vlaženje izagrevanje udahnutog vazduha.
U fiziološkim okolnostima sinusi su sterilni, bez bakterija ali u slučaju upale u njima se nakuplja sekret što pogoduje razvoju infekcija. Upale sinusa mogu biti akutne i hronične.
Akutne upale traju do 4 nedelje dok hronične mogu trajati i duže od 12 nedelja. Pored razlike u dužini trajanja, akutne i hronične upale sinusa razlikuju se i po uzroku nastanka, simptomima i terapiji.
Simptomi akutne i hronične upale su relativno slični ali su različitog intenziteta.
Akutna upala sinusa. Koji su najšečću uzroci?
Upala sinusa nastaje najpe kao posledica virusne infekcije gornjih respiratornih puteva pa je zato upala sinusa logičan pratilac prehlade i gripa. Usled virusnih infekcija dolazi do zapaljenja sinusne sluzokože, ona postaje otečena pa se ušća sinusa u nazofarings zatvaraju, u sinusima se nakuplja sekret, što stvara uslove za razvoj bakterijske infekcije.
Bakterije koje su najčešći uzročnici ove sekundarne infekcije su Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae. Ove bakterije su kod mnogih ljudi normalno prisutne u nosu i ždrelu i ne uzrokuju nikakve probleme. One postaju opasne kada usled izduvavanja nosa ili kijanja dospeju u sinusne šupljine čija je sluznica upaljena pa samim tim i dreniranje šupljina otežano.
Akutna upala sinusa može nastati i kao posledica alergija. Najčešće se javljaju alergijske reakcije na inhalacione (polen trava, korova i drveća, prašinu, gljive, buđ, grinje…) i neke nutritivne alergene. Često su hronični rinosinuzitisi udruženi sa bronhijalnom astmom i preosetljivošću na grupu lekova, tzv. nesteroidne antiinflamatorne analgetike.
Vrlo bitni predisponirajući faktori u nastanku upale sinusa mogu biti anatomske varijacije, najčešće na nivou srednjeg nosnog hodnika, a koje nepovoljno utiču na ventilaciju i drenažu sinusa preko njihovih prirodnih otvora.
Na razvoj upale može da utiče i gastroezofagealni refluks (vraćanje hrane iz želuca u jednjak) a kod dece uvećani treći krajnik. Vrlo retko akutnu upalu sinusa mogu izazvati gljivične infekcije. Obično se ove vrste upala sinusa sreću kod osoba sa poremećenim imunim sistemom.
Upala sinusa nezaobilazni je pratilac zapaljenja sluznice nosne šupljine. Ovakav sinuzitis naziva se rinosinuzitis. Tokom rinosinuzitisa su najčešće zahvaćeni maksilarni i etmoidalni, a znatno ređe frontalni i sfenoidalni sinusi.
Upala sinusa može nastati i kao komplikacija zapaljenskih promena na korenima zuba koji su u bliskim anatomskim odnosima sa šupljinom gornjeg viličnog (maksilarnog) sinusa. Tada se zapaljenje prenosi na sluzokožu maksilarnog sinusa i takav sinuzitis zovemo dentogeni.
Takođe, različita stanja i hronične bolesti koji slabe imunološku odbranu organizma, mogu povećati verovatnoću da će osoba oboleti od upale sinusa.
Kako se manifestuje upala sinusa?
Bolesnici se kod akutnog sinuzitisa najčešće žale na otežano disanje na nos, osećaj pritiska i bola u projekciji paranazalnih sinusa, sluzavu ili sluzavo-gnojavu sekreciju iz nosa i osećaj slivanja sekreta u ždrelo koji je praćen kašljem. Kod težih oblika akutnog sinuzitisa imaju oslabljeno čulo mirisa.
Ukoliko simptomi traju duže od 12 nedelja, osoba je obolela od hroničnog sinosinuzitisa.
Dijagnostičke procedure?
Dijagnoza se ne može postaviti bez dijagnostičke potvrde. Tada se treba obratiti otorinolaringologu zbog specijalističkog pregleda. Lekar će pri prednjem i zadnjem rinoskopskom pregledu i pri endoskopiji nosnih šupljina naći otok i crvenilo sluzokože, kao i sluzavi ili sluzavo-gnojavi sadržaj koji pod većim ili manjim pritiskom izlazi iz srednjeg nosnog hodnika.
Standardni RTG paranazalnih sinusa će pokazati zasenčenost šupljine jednog ili više paranazalnih sinusa, što nastaje usled otoka sluzokože.
Međutim, da bi se procenio intenzitet i stepen proširenosti zapaljenskog procesa, kod hroničnog sinuzitisa je neophodno uraditi i kompjuterizovanu tomografiju (CT) paranazalnih sinusa u tzv. koronalnim i aksijalnim presecima. Tada se obično donosi i procena da li je konzervativno lečenje dalo rezultate i u kojoj meri i kako treba preduzeti hirurško lečenje.
Koji lekovi se koriste za upalu sinusa?
Većina akutnih sinuzitisa prolazi spontano ili uz upotrebu dekongestivnih kapi za nos, ali ne duže od 5-6 dana.
Novije kliničke studije su pokazale da ograničena primena intranazalnih kortikosteroida može značajno ubrzati proces ozdravljenja.
Kod težih oblika akutnog sinuzitisa, neophodna je primena antibiotika iz grupe penicilina, cefalosporina ili makrolida.
U cilju uklanjanja bola i sniženja temperature ordiniraju se analgoantipiretici a za povećanje prohodnosti nosa, odgovarajuće dekongestivne kapi. Usled dugotrajne i prekomerne upotrebe kapi/spejeva za otpušavanje nos može doći do oštećenja sluznice pa se ove kapi ne smeju upotrebljavati duže od 5-6 dana.
Za olakšavanje tegoba izazvanih kašljem preporučuju se preparati na bazi lekovitog bilja, prvenstvaeno bršljana. Prilikom odabira pored sastava treba obratiti pažnju i na status proizvoda i birate one koji su registrovani kao biljni lekovi čime je njihov sastav, efikasnost i bezbednost dokazana brojnim analizama i studijama. Takav je i Prospan koji u apotekama možete pronaći u obliku sirupa, kapi, pastila i šumećih tableta.
Da li mogu pomoći preparati na biljnoj bazi tj. pomoćna lekovita sredstva?
Osim navedenih, treba pomenuti i pomoćna lekovita sredstva, koja mogu igrati značajnu ulogu u toaleti nosa. To se pre svega odnosi na preparate prerađene morske vode. Mogu se primenjivati u obliku kapi ili sprejeva i to kao izotonični i hipertonični rastvori.
Izotonični rastvori se mogu koristiti i kod odraslih i kod dece i namenjeni su toaleti nosa-razređivanju zgusnutog sekreta, što pomaže u njegovoj eliminaciji i uklanjanju nečistoća iz nosnih i sinusnih šupljina. Hipertonični rastvori imaju veći sadržal mineralnih soli i, osim u toaleti nosa, primenjuju se i u slučajevima otoka sluzokože nosa.
Koliko nam u lečenju upale sinusa mogu pomoći lekovite biljke pročitajte ovde: https://www.pharmamedica.rs/otorinolaringologija/lecenje-akutnog-rinosinuzitisa-preparatima-lekovitog-bilja/
Primena toplih obloga i inhalacija ima ograničene efekte. Ukapavanje u nos različitih neispitanih i neregistrovanih „lekovitih supstanci“ u cilju „čišćenja sinusa“ svakako treba izbegavati. Ukoliko konzervativna terapija ne daje rezultate, treba primeniti hirurško lečenje.
Ukoliko se adekvatno ne leči akutna upala sinusa može da se iskomplikuje i preraste u hroničnu upalu kao i da dovede do drugih vrlo ozbiljnih stanja.
Zbog anatomske blizine paranazalnih sinusa i očne šupljine kao i moždanih ovojnica i mozga, upala iz sinusa se može proširiti i na te prostore.
Hronična upala sinusa
Hronična upala sinusa postoji ukoliko uprkos upotrebi lekova u roku od tri meseca ne dođe do poboljšanja ili se simptomi ponavljaju više puta u toku godine.
Simptomi akutne i hronične upale su relativno slični ali su različitog intenziteta.
Kod hronične upale glavobolja i curenje nosa su manje izraženi dok je slivanje sekreta niz ždrelo intenzivnije u odnosu na akutnu upalu. Kod hroničnih upala sinusa javlja se poremećaj čula mirisa.
Kao posledica upale na sluzokoži nosa mogu nastati izrasline, polipi, koji dodatno otežavaju dreniranje i prolaz vazduha kroz nos.
Hroničnim upalama sinusa posebno su podložne osobe koje pate od alergija, pogotovu asmatičari kao i osobe sa anatomskim devijacijama nosa.
Dijagnozu hronične upale sinusa posle pregleda postavlja lekar otorinolaringolog. Dijagnoza se postavlja na osnovu rinoskopskog pregleda nosa kao i endoskopskog pregleda dubljih struktura nosa i ušća sinusa. Često da bi se dijagnoza sa sigurnošću postavila neophodna je i radiološka dijagnostika, rendgen ili ultrazvuk sinusa. Najverodostojnija analiza je CT (kompjuterizovana tomografija) ili magnetna rezonanca (MR) nosa i sinusa.
Lečenje hronične upale sinusa
Hroničnu uplau sinusa je teško lečiti. U terapiji se koriste nazalni kortikosteroidni sprejevi i antibiotici.
Tokom poslednih desetak godina u praksu je uvedena dugotrajna, niskodozirana upotreba makrolidnih antibiotika, obično u kombinaciji sa intranazalnim kortikosteroidima (sprejevi za nos sa kortikosteroidnima kao delujućom supstancom). Istraživanja su pokazala da osim antibakterijskog, makrolidni antibiotici pokazuju i tzv. imunomodulacijsko dejstvo, smanjujući koncentracije lokalnih medijatora zapaljenske reakcije u tkivu sluzokože nosa i sinusa.
Nazalni kortikosteroidni sprejevi smanjuju intenzitet upale naročito u slučajevima kada postoje polipi ili kada je alergija predisponirajući faktor.
Antibiotici se ordiniraju ili kratkotrajno, u akutnim epizodama ili tokom tri meseca u polovičnoj dozi kada su forme hroničnog sinusitisa teže. Pacijentima koji u osnovi bolesti imaju alergiju ordiniraju se i antialergijski lekovi, antihistaminici.
Preporučuje se ispiranje nosa slanim rastvorima kako bi se sekret uklonio i olakšalo dreniranje. U nekim slučajevima kada druge metode ne daju rezultat ordiniraju se i oralni kortikosteroidni lekovi. Upotreba ovih lekova se izbegava zbog čestih i ozbiljnih neželjenih efekata.
Zapaljenj sinusa praćeno je i slivanjem sekreta niz zid ždrela što iritira sluznicu i pokreće refleks kašlja. Kako bi se tegobe olakšale preporučuju se preparati na bazi lekovitog bilja, prvestveno ekstrakta bršljena.
Operacija sinusa
Ako odgovor na lekove izostane ili nije adekvatan hronična upala sinusa se rešava operacijom. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i zahteva biolničko lečenje. Cilj operacije je da se poboljša dreniranje sinusa i smanji blokada nazalnih puteva.
Klasični oblici hirurškog lečenja zapaljenja paranazalnih sinusa sa kompletnim uklanjanjem obolele sluzokože, danas su ustupili mesto tzv. funkcionalnoj endoskopskoj sinusnoj hirurgiji (functional endoscopic sinus surgery-FESS). Zahvat se izvodi kroz nos, bez spoljnog reza. Osnovni princip ove hirurgije je da se sa što manje intervencija postigne maksimalni efekat.
Nakon detaljnog endoskopskog pregleda i detaljnog studiranja CT snimaka, pod kontrolom rigidnog endoskopa (optičke sonde), u stanju opšte anestezije, ulazi se u nosnu šupljinu. Najveći deo intervencija obavlja se na nivou struktura srednjeg nosnog hodnika, u kome se nalaze otvori većeg dela sinusnih šupljina.
Dva osnovna principa endoskopske hirurgije sinusa su: omogućiti što bolju ventilaciju šupljina sinusa i omogućiti uslove za što bolju drenažu sekreta. Ostvarivanjem ta dva principa, stvaraju se uslovi za ozdravljenje hronično upaljene sluzokože sinusa.
Takođe se endoskopskim putem mogu ukloniti ili korigovati one anatomske varijacije koje su bile predisponirajući faktor za otežanu ventilaciju i drenažu sinusa.
Oporavak nakon operacije sinusa
Nakon operacija sinusa endoskopskim putem, u nosne šupljine se stavljaju mali tamponi od gaze ili od nekih drugih prirodnih materijala. Oni trebaju da spreče krvarenja iz nosa, kao i razvijanje priraslica. Uklanjaju se iz nosa nakon dva, odnosno nakon četiri dana, u zavisnosti od težine operacije.
Nakon vađenja tampona, u nos se ukapavaju ili fiziološki rastvor ili preparati prerađene morske vode, u cilju toalete nosne šupljine i ubrzavanja procesa epitelizacije-zarastanja sluzokože.
Tokom operacije, kada su u opštoj anesteziji, pacijenti ne osećaju bol. Nakon buđenja iz anestezije, bol je slabijeg intenzitea i kratkog trajanja.
Kada se endoskopska hirurgija ne može primeniti?
Primena endoskopske hirurgije u lečenju hroničnih zapaljenja sinusa ima i neka ograničenja. To su pre svega teške gljivične infekcije šupljina sinusa sa pretećim prodorom ka lobanjskoj šupljini ili očnoj duplji. Tada je neophodno kompletno ukloniti ne samo nakupine gljivica, nego i kompletno ukloniti hronično upaljenu sluzokožu sinusa.
Teška hronična zapaljenja sluzokože frontalnih sinusa, kojima nije moguće pristupiti endoskopskim putem, takođe su indikacija za primenu spoljašnjih i radikalnih hirurških zahvata.
Posle endoskopske hirurgije, pacijenti su spremni za posao nakon dve nedelje. Nakon radikalnih hirurških zahvata oporavak traje tri nedelje do mesec dana.
Upala sinusa kod dece
Upala sinusa na žalost pogađa i decu. Kao i kod odraslih osoba manifestuje se bolom u čeonom predelu, pojačanom sekrecijom iz nosa, otežanim disanjem, povišenom temperaturom. Terapija je u početku simptomatska, gde je posebna pažnja usmerena na održavanje prohodnosti nosa i terapiju bola i zapaljenja.
Za ublažavanje bola i zapaljenja preporučuje se uzimanje ibuprofena u obliku sirupa ili tebleta tj dražeja ko je dete starije može da guta ove farmaceutske oblike i postoji odgovarajuža doza.
Ibuprofen treba uzimati redovno odnosno tri puta dnevno najbolje nakon obroka u dozi koju je lekar propisao a ne samo kada dete ima temperaturu. Ovaj lek pored toga što snižava temperaturu deluje i tako što suzbija zapaljenje koje je zapravo i razlog povišene telesne temperture i bola.
Paracetamol može biti dopunska terapija ali nije zamena za inuprofen. Paracetamol je analgetik odnosno suzbija bol ali ne i zapaljenje pa se zato preporučuje samo ukoliko dete ima izuzetno jake i uporne glavobolje koje ne prolaze posle primenjenog ibuprofena. U tim slučajevima između doza ibuprofena može se dati paracetamol.
Kod dece problem sa sinusima često biva rešen operacijom trećeg krajnika. Kada je operacija krajnika neophodna pročitajte: Krajnici. Da li zaista moraju da prave probleme?
Prevencija upale sinusa
Upala sinusa, u većini slučajeva, predstavlja komplikaciju virusne respiratorne infekcije pa bi vakcinacija protiv gripa bila i jedna od mera prevencije.
Smatra se da u toku respiratornih infekcija primena dekongestiva (lekova koji otpušavaju nos) u obliku kapi ili sprejeva može prevenirati nastanak upale sinusa. Anatomske anomalije, polipe i tumore koji ometaju normalno disanje kroz nos, potrebno je hiruški ukloniti jer su oni važan faktor u nastanku upale sinusa.
Najbolja prevencija hroničnog sinusitisa je pravilno lečenje akutne upale sinusa.
Ukoliko imate hroničnu upalu sinusa izbegavajte činioce koji prouzrokuju pogoršanje stanja:
1. Ukoliko ste pušač, ostavite cigarete. Mnogi pacijenti uočili su bitno poboljšanje svog stanja kada su prestali da puše, posebno kod onih koji pate od alergija.
2. Održavajte dentalnu higijenu, jer infekcija usne duplje ne retko inicira upalu sinusa.
3. Izbegavajte boravak u prostorijama gde je vazduh suv a ukoliko imate alergije, pokušajte da izbegnete kontakt sa alergenima. Redovno uzimajte antihistaminsku terapiju.
4. Izbegavajte kupanje u bazenima jer hlor je čest uzročnik oštećenja sluznice. Odustanite od ronjenje ili bavljenje ovim sportom svedite na minimum.
5. Pre putovanja avionom koristite kapi za nos koje sadrže neku dekongestivnu supstancu.
