Dijagnoza hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) obično ne izaziva posebnu zabrinutost kako u opštoj populaciji tako ni kod onih koji boluju od ove bolesti.
Interesantno je da kada kažemo angina pektoris, infarkt srca, moždani udar većina ljudi je svesna ozbiljnosti ovih bolesti, dok dijagnoza HOBP ne zvuči zabrinjavajuće. Činjenice govore drugačije.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predviđanja kažu da će do 2020. godine biti treći uzrok smrti. Dok se stopa smrtnosti od moždanog udara i infarkta srca smanjuje, broj obolelih i umrlih od HOBP raste. Procenjuje se da kod nas 10% osoba iznad 40 godine života ima HOBP.
Da li je sve baš tako crno?
Naravno da nije. HOBP je bolest koja se može sprečiti i lečiti ukoliko se otkrije na vreme. Rano prepoznavanje bolesti sigurno pomaže u zaustavljanju njenog razvoja i usporava oštećenje plućne funkcije.
Koji su simptomi HOBP?
U većine obolelih direktan krivac je pušenje. Što je pušački staž duži i količina popušenih cigareta veća, veća je i verovatnoća za nastanak HOBP. Bolest nastaje podmuklo i neprimetno. Prvi simptomi su kašalj i osećaj kratkog daha, tj. bržeg zamaranja u naporu. Kako se smatra da je kašalj „normalna pojava“, većina pušača ne obraća se na vreme lekaru za pomoć. Vremenom dolazi do postepenog i sve većeg propadanja plućne funkcije, što se manifestuje sve češćom pojavom „bronhitisa“, tj svaka prehlada se „spusti na pluća“, pa se javlja osećaj škripanja u grudima, dok tolerancija napora postaje sve manja.
U početku se osećaj teškog disanja, „tesnih pluća i zaduvavanja“ javlja u većem naporu, kao što je hod uz brdo ili penjanje uz stepenice, ali sa progresijom bolesti i propadanjem plućne funkcije tegobe se javljaju pri hodu po ravnom. U teškom stadijumu bolesti problem predstavljaju i redovne životne aktivnost kao što je kupanje, odlazak u toalet, i slično. Uporedo sa progresivnim opadanjem plućne funkcije, simptomi postaju sve gori, životne aktivnosti su sve više ograničene, da bi na kraju pacijent bio vezan za kuću. HOBP je iscrpljujuće stanje koje ne samo da ima negativan uticaj na obolelog već i na ljude koji ga okružuju.
Kako se dijanostikuje HOBP?
Nažalost HOBP se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50% plućne funkcije.
Zlatan standard u dijagnostici HOBP je pregled plućne funkcije, tj. spirometrija. U posebnim slučajevima se rade i dodatni testovi plućne funkcije, kao što su telesna pletizmografija, analiza gasova u krvi, IOS. Spirometrija je jednostavan test, bezbolan, neškodljiv, može da se ponavlja više puta, te bi svakako trebalo da bude deo sistematskog pregleda, posebno kod pušača.
Savetuje se da se svaka osoba sa pušačkim stažom 20 i više godina jednom godišnje uputi na spirometriju. Spirometrijom se može otkriti početni stadijum HOBP dok osoba još i ne oseća tegobe, ili su one vrlo blage i ne remete životnu aktivnost. U ranom stadijumu sa prestankom pušenja se može usporiti napredovanje bolesti, dok se od umerenog stadijuma bolesti pored savetovanja za prestanak pušenja uvode i lekovi.
Pored testova plućne funkcije od pomoći su i drugi pregledi: RTG pluća, EKG, ultrazvuk srca i dr.
Lečenje HOBP
Jednom nastala HOBP je trajno stanje, ali ako se otkrije u ranom stadijumu dovoljan je prestanak pušenja da bi se zaustavio dalji proces propadanja plućne funkcije.
Prestanak pušenja je najefikasnija i najisplativija mera za smanjenje rizika od HOBP. U stadijumima uznapredovale HOBP potrebno je pored prestanka pušenja primeniti farmakološke i nefarmakološke mere lečenja.
Lekovi za lečenje HOBP se primenjuju inhalatornim putem, tj. udišu se. Nažalost, postoje široko rasprostranjene zablude o inhalatornoj primeni lekova, posebno prisutan strah od „pumpice“. Za ovo nema opravdanja, jer se putem inhalacije primenjuje najmanja moguća doza leka upravo na obolelo mesto i to istim onim putem kojim je nastalo i oštećenje pluća. Kada bi kod ljudi postojao isti strah i averzija od cigareta, tj. od otrovnog duvanskog dima, kao što postoji strah od „pumpica“ koje sadrže lekove, HOBP skoro da ne bi ni postojala.
Lekovi imaju za cilj da dovedu do bronhodilatacije (širenja disajnog puta), ali i smanjenja inflamacije (zapaljenja). Najbolji efekat su pokazali dugodelujući bronhodilatatori bilo sami ili još bolje kao fiksna kombinacija sa inhalatornim kortikosteroidima. Lekovi se moraju koristiti redovno, kontinuirano, jer je i proces oštećenja pluća nastao redovnom i kontinuiranom primenom duvana, pa zato često kažemo da se lekovi primenjuju isto toliko godina koliko je bio i pušački staž, ali ne 20 i više puta na dan, već samo 2-4 puta tokom dana.
Prognoza HOBP
Pored farmakoloških mera, tj primene lekova, važne su i nefarmakološke mere, a to su: respiratorna rehabilitacija, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, prevencija respiratornih infekcija i uopšte promena stila života. Ovako lečena HOBP za rezultat ima usporavanje toka bolesti, te sprečavanje invaliditeta i komplikacija. Za razliku od toga, kasno otkrivena i nelečena HOBP za posledicu ima česta pogoršanja, sa progresivnim propadanjem plućne funkcije. Usled toga dolazi do nastanka plućne insuficijencije te nedostatak kiseonika u svim tkivima i organima. Posledica nedostatka kiseonika je pojava brojnih komplikacija na srcu, bubrezima, CNS, i dr. Svako pogoršanje HOBP koje vrlo često zahteva intervenciju HMP i bolničko lečenje, dovodi do nepovratnog gubitka dela plućne funckije. Što je učestalost pogoršanja veća i period između pogoršanja kraći, prognoza je sve lošija.
Zato je važno istaći da je HOBP bolest koja se može sprečiti i ako je rano otkrivena pravilno i uspešno lečiti. Veliki broj pacijenata, prvenstveno pušača, nije svestan svoje dijagnoze, pa se HOBP nažalost dijagnostikuje obično u već poodmaklom stadijumu. Samo merama prevencije pušenja, aktivnostima za odvikavanje od pušenja, blagovremenim pregledima plućne funkcije kod pušača, pravovremenim uvođenjem terapije i redovnim lečenjem, moguće je smanjiti rizik od obolevanja i umiranja od HOBP.
napisala: Mr sc. dr Dušica Jarić, specijalista za plućne bolesti
