BCG vakcina protiv „najstarije bolesti na svetu“

BCG vakcina je najčešće korišćena vakcina u svetu sa više od 90% vakcinisane dece. Ona pruža efikasnu zaštitu, naročito kod dece, od diseminovanih bolesti kao što su milijarna tuberkuloza i tuberkulozni meningitis. Saznajte sve o tuberkulozi i BCG vakcini!

Tuberkuloza je infektivna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis i koja najčešće napada pluća, ali može i druge organe. Od ove, kako se smatra, najstarije bolesti na svetu, na godišnjem nivou se zarazi oko 10 miliona ljudi, a život izgubi oko 1,5 miliona. Na sreću, efikasna preventiva postoji.

Vakcinacija BCG vakcinom u Srbiji je obavezna  za sve, osim za ljude sa trajnim kontraindikacijama.

Tuberkuloza još nije iskorenjena i predstavlja vodeći uzrok smrti u poređenju sa svim infektivnim bolestima izazvanih bakterijama.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila tuberkulozu za „globalnu svetsku opasnost“ 1993. godine, a 2006. godine je napravljen i Globalni plan za zaustavljanje tuberkuloze sa ciljem da se ona suzbije i iskoreni.

Nažalost, ova bolest je i dalje prisutna, najvećim delom zbog toga što se nadovezuje na HIV infekciju, a i zbog pojave multirezistentne tuberkuloze.

Tuberkuloza je pre svega bolest siromašnih i nerazvijenih zemalja. Oko 95% novootkrivenih slučajeva tuberkuloze i 99% smrti od tuberkuloze dešava se u nerazvijenim zemljama. Ova teška bolest je bila uzrok smrti svake pete osobe u Evropi u periodu od 1650. do 1900. godine.

Svetski dan tuberkuloze

Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. godine otkrio nemački lekar i mikrobiolog Robert Koh, po kome se ovaj bacil naziva još i Kohov bacil. Za ovo otkriće Koh je 1905. godine dobio Nobelovu nagradu, a SZO je 24. mart proglasila za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.

Bolest je uglavnom lokalizovana u plućima, ali može zahvatiti i druge organe i tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi koja najčeće zahvata limnfne žlezde, kožu mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, itd. Posebno težak oblik bolesti je milijarna tuberkuloza. Tada se bakterije šire krvotokom i uz pluća zahvataju i druge organe. Ovaj oblik bolesti je jedan od najtežih, a smrtnost iznosi oko 30%, čak i kada se leči.

Zaraza ne znači i bolest

Zaraza ne znači i bolest, a od svih koji se inficiraju, od aktivne tuberkuloze se razboli oko 10%. Da li će do zaražavanja i obolevanja doći, zavisi s jedne strane od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

Infekcija se prenosi kapljično, kada oboleli kašlje, govori, smeje se, a najčešći simptomi tuberkuloze su: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi. Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima se javljaju ukoliko je zahvaćena plućna maramica.

Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih. Preporuka je da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje uradi rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza ili neka druga plućna bolest.

Najbolja prevencija bolesti je vakcinacija BCG vakcinom, koja se u Srbiji daje u odmah po rođenju ili u prvom mesecu života.

Kako je nastala BCG vakcina?

Francuski naučnici Alber Kalmet, biolog i fizičar, i Kamij Gerin, stručnjak iz oblasti bakteriologije i imunologije su 1900. godine započeli istraživanja na Pasterovom univerzitetu u Lilu. Cilj im je bio da pronađu efikasan lek protiv tuberkuloze.

Posle 20 godina istraživanja, 1920. godine saopštili su da su izumeli vakcinu koju su nazvali Bacil Kalmet-Guerin (Bacillus Calmette-Guerin) ili po akronimima – BCG vakcinu.

Dakle, vakcina je prvi put upotrebljena pre 100 godina, 18. jula 1921. godine u Parizu i data je novorođenčetu čija je majka umrla od tuberkuloze, piše u tekstu koji je objavljen na sajtu Nacionalnog centra za biotehnološke informacije Sjedinjenih Američkih Država.

BCG vakcina je najčešće korišćena vakcina u svetu sa više od 90% vakcinisane dece. Ona pruža efikasnu zaštitu, naročito kod dece, od diseminovanih bolesti kao što su milijarna tuberkuloza i tuberkulozni meningitis.

Vakcinacija protiv tuberkuloze je obavezna u Srbiji za sva lica, osim onih sa trajnim kontraindikacijama.

Za sve žive vakcine kontraindikacije su stanje oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije) koje su urođene ili nakon težih bolesti i trudnoća, jer nema dovoljno podataka o uticaju živih atenuisanih vakcina na fetus. Imunitet koji ona daje slabi nakon desetak godina.

BCG vakcinu bebe primaju u porodilištu, intradermalno u levu ruku – najčešće u podlakticu, a ukoliko su rođena van porodilišta ili ako iz nekog drugog razloga nije bilo moguće izvršiti vakcinaciju, deca treba da je prime do navršenih 12 meseci života.

Navedeno mesto aplikacije BCG vakci­ne kod novorođenčadi preporučuje se zbog toga što je za uspeh vakcine izuzetno važna tehnički pravilno aplikovana vakcina.

Podlaktica novorođenčadi je najpristupačnije mesto, može lako i sigurno da se fiksira, i može da se, pod kontrolom oka, veoma lagano i najpovršnije, striktno intra­dermalno, aplikuje puna doza BCG vakcine (0,05 ml).

Ožiljak kao dokaz

BCG vakcinacija se završava stvaranjem lokalnog ožiljka koji je trajan znak da je osoba primila BCG vakcinu.

Normalna postvakcinalna reakcija ima svoj karakterističan tok. Najpre nastaje postinjekciona papula (5-7 mm), koja iščezava za nekoliko sati. U naredne 2 do 3 nedelje nema nikakvih promena i to je prealrgijska faza. Potom nastaje cr­venkasta induracija veličine 6 do 8 mm koja traje mesec ili dva. Može da dođe i do kolikvacije (razmekšavanja) induracije sa razvojem ulceracije (3 do 10 mm) koja traje 2 do 8 nedelja, a potom nastaje krasta. Kad krasta zaraste, ostaje najpre svež, bledoružičast ožiljak, koji se zatim pretvara u stabilan beličast, lako uvučen oži­ljak ispod nivoa kože, veći od 3 mm.

Ceo ovaj proces dešava se tokom nekoliko meseci nakon primanja vakcine. Formiranje ožiljka se uzima kao dokaz o uspešnosti BCG vakcine.

Šta ako se ožiljak ne formira?

U malom procenatu dece koja su pravilno primila BCG vakcinu, ne dolazi do formiranja vakcinalnog ožiljka. Roditelji se zbog toga pitaju da li je potrebno ponoviti vakcinaciju?

Po preporukama, deca do 12 meseci mogu ponoviti vakcinaciju ako im se nije formirao ožiljak. Kod dece starije od 12 meseci vakcinacija se ne ponavlja, jer postoje istraživanja čiji rezultati dokazuju da se određeni zaštitni efekat postiže sa jednom dozom vakcine i bez postojanja ožiljka. Svima koji nisu primili vakcinu tokom prve godine, BCG vakcina se daje u centralni predeo spoljnje projek­cije levog deltoidnog mišića.

Kome se ne preporučuje BCG vakcina?

BCG je liofilizovana vakcina koja se sastoji od živih, oslabljenih bacila mikobakterije bovis. Ova vakcina se ne preporučuje  trudnicama i ženama koje doje, onima kod kojih postoji rizik od ozbiljne alergijske reakcije i pacijenatima kojima je dijagnostikovana aktivna tuberkuloza.

Šta je besežitis?

Najveći broj dece ima uobičajen postvakcinalni tok i formiranje vakcinalnog ožiljka protiče bez problema. Kod svakog petog deteta može da se jave neka uobičajena neželjena dejstva vakcine.

Retko su ove reakcije  intenzivnije, sa izraženim zapaljenjem limfnih čvorova u pazuhu i tada govorimo o besežitisu.

Limfne žlezde su znatno uvećane, bolne, što obično traje nekoliko nedelja, a najčešće se otok povlači spontano. Ponekad se može desiti da žlezda omekša i da se na koži stvori “otvor” kroz koji curi gnoj, što zahteva upotrebu antibiotika i hiruršku intervenciju, nakon čega ostaje ožiljak.

U lokalne komplikacije mogle bi se, u izvesnom smislu, ubrojati i sekundarne in­fekcije (strepto-stafilokokne infekcije), koje prate fazu ulceracije i po­java keloidnih ožiljaka, koji se javljaju kod osoba koje keloidno reaguju na svaku dužu traumu kože.

Odbrana od tuberkuloze preko BCG vakcine je celularna i ne dolazi do stvaranja antitela kao kod nekih drugih vakcina. Limfociti ubijaju ćelije zaražene mikobakterijom, a fagociti kasnije “proždiru te mrtve ćelije”.

Za razvoj celularnog imuniteta kod beba potrebno je šest nedelja.

Srbija – zemlja sa niskom stopom oboljevanja

Tuberkuloza se retko javlja u nekim razvijenim državama kao što su Kanada, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, pa se BCG vakcina primenjuje samo kod posebno rizičnih grupa. U Srbiji je poslednjih decenija tuberkuloza u padu iz godine u godinu. U prethodnih 15 godina broj novoobolelih se smanjuje za oko% godišnje, i sada je stopa obolevanja 4 obolela na 100.000 stanovnika, što Srbiju svrstava u državu sa niskom stopom obolevanja (Institut Batut). U apsolutnim brojevima, broj obolelih se kreće u okvirima od nekoliko stotina.
– 2021. godine je ukupan broj obolelih bio 259 osoba, od toga u Beogradu 88 pacijenta. Smrtnost od tuberkuloze u poslednje tri godina je bila oko 9 smrtnih slučajeva na godišnjem nivou i to uglavnom od pridruženih bolesti ili kod onih koji odbijaju da se leče i pored svih preduzetih mera predviđenih zakonom.

Tuberkuloza nikada nije iskorenjena nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ali se drži pod dobrom kontrolom i njome se bave pulmololozi koji su za to usko specijalizovani. Od tuberkuloze se može razboleti svako u nekom trenutku pada imuniteta. Najbolja preventiva je BCG vakcina i negovanje zdravih stilova života, kao i blagovremeno otkrivanje i pravilno lečenje bolesti.