Virus gripa sa izrazitim patogenim potencijalom i virulencijom i uz stalne antigene mutacije, svake godine širom sveta uzrokuje epidemije, a povremeno i pandemije. U epidemiji svake godine oboli 5%-15% svetske populacije, a smrtni ishod doživljava 250 000 do 500 000 obolelih. Iako od gripa najčešće oboljevaju predškolska i školska deca, najveći rizik za hospitalizaciju, komplikacije i smrt imaju odojčad, hronični bolesnici i stariji od 65 godina.
Prim Dr Tomislav Radulović, epidemiolog
U epidemijama gripa najčešće komplikacije javljaju se od strane respiratornih organa u vidu: akutnog bronhitisa, primarne virusne pneumonije, sekundarne bakterijske pneumonije, bronhiolitisa, apscesa pluća, pogoršanja astme i zapaljenje srednjeg uha. Kod hroničnih bolesnika grip je često uzrok pogoršanja osnovne bolesti, čak sa otkazivanjem funkcije obolelih organa, pa je smrtnost kod hroničnih bolesnika 50-100 puta veća nego kod zdravih osoba. Zbog toga, vakcinacija je jedina, prava raspoloživa mera za zaštitu od gripa.
OSOBINE VAKCINE PROTIV GRIPA
U celom svetu, osnovna strategija borbe protiv gripa podrazumeva upotrebu tritipne, inaktivisane, ’’SPLIT’’ vakcine, koja sadrži 2 podtipa virusa A (H1N1) i (H3N2) i virusa tipa B.
Svetska zdravstvena organizacija, za svaku sezonu gripa preporučuje sastav vakcine jedinstven za ceo svet, a vakcina je sačinjena od aktuelnih pomenutih sojeva virusa.
U Srbiji, već više godina koristi se VAXIGRIP, inaktivisana, ’’SPLIT’’ vakcina, proizvađača Sanofi Pasteur, vodećeg proizvođača vakcine protiv gripa u svetu. Ova vakicna sadrži samo delove virusa koji su odgovorni za imunitet, čime je reaktogenost vakcina svedena na minimum.
Vaxigrip vakcina ne sadrži niti adjuvans, niti konzervans, koji su iako neopravdano prethodnih sezona bili limititajući faktor za nedovoljan broj vakcinisanih.
KO TREBA DA SE VAKCINIŠE?
Vakcina protiv gripa ima jasan benefit zaštite kod osoba sa izraženim rizikom, ali i kod zdravih osoba, jer smanjuje odsustvo sa posla za 78%.
CILJNE GRUPE ZA VAKCINACIJU:
- Sva lica starija od 6 meseci sa hroničnim poremećajem kardiovaskularnog i plućnog sistema uključujući i astmu, sa metaboličkim poremećajima a naročito diabetes, sa disfunkcijom bubrega i jetre, krvnim bolestima, malignim oboljenjima i sa imunodeficijencijom uključujući i HIV
- Sve osobe starije od 65 godina života
- Sva lica smeštena u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, uklkjučujući i zaposlene
- Sve osobe zaposlene u zdravstvenim ustanovama
- Lica zaposlena u javnim službama
Zbog čestih hospitalizacija, i komplikacija kod dece, u svetu se preporučuje vakcinacija sve inače zdrave dece, uzrasta od 6 meseci do 5 godina, a u SAD vakcinacija osoba od 6 meseci do 24 godine. Takođe, zaštita dece mlađe od 6 meseci koja imaju predispoziciju za teže kliničke forme gripa, obezbeđuje se vakcinacijom svih osoba koje dolaze u kontakt sa njima.
DA LI TRUDNICE I DOJILJE TREBA DA SE VAKCINIŠU?
Infekcija virusom gripa zbog učestalih hospitalizacija i komplikacija je rizična za trudnicu i njen plod, pa se vakcinacija trudnica preporučuje tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće.
Međutim, trudnice koje imaju neko hronično oboljenje mogu biti vakcinisane pri kraju prvog trimestra trudnoće.
Dostupna ispitivanja nisu utvrdila negativne efekte Vaxigrip vakcine, na majku i plod. Ipak, ukoliko trudnica iz nekih razloga nije vakcinisana, neophodno je vakcinisati najbliže kontakte u okruženju.
Dojilje mogu da prime bilo koju vakcinu, pa i vakcinu protiv gripa bez ikakvog rizika za odojče.
ŠEMA DAVANJA VAXIGRIP VAKCINE
Deca uzrasta od 6 meseci do navršene 3 godine dobijaju 0.25 ml vakcine intra muskularno u anterolateralni deo nadkolenice.
Osobe starije od 3 godine dobijaju 0.5 ml vakcine u deltoidni mišić (nadlaktica).
Deca od 6 meseci do 9 godina, koja se priv put vakcinišu, treba da dobiju 2 doze vakcine u razmaku od 4 nedelje, a narednih godina samo jednu dozu.
Svi stariji od 9 godina treba da prime samo jednu dozu vakcine i kada se vakcinešu prvi put.
IMUNOGENOST I EFIKASNOST VAXIGRIP VAKCINE
Vaxigrip indukuje humoralna antitela posle 2-3 nedelje od vakcinacije, a imunitet traje 6-12 meseci. Nivoi dobijenih antitela zadovoljavaju kriterijume SZO, za sve starosne strukture.
Veliki broj studija efikasnosti Vaxigrip-a tokom 40 godina iskustva utvrdile su da ova vakcina kod zdravih osoba mlađih od 60 godina, obezbeđuje zaštitu kod 70%-90% vakcinisanih, u zavisnosti od uzrasta pacijenta, stanje njegovog imunog sistema i stepena podudarnosti vakcinalnih sojeva sa divljim virusima u populaciji.
Osobe sa hroničnim oboljenjima i osobe starije od 65 godine zaštićeni su u nešto manjem procentu (40% do 70%) u zavisnosti od imunokompetencije.
Međutim, kod osoba koje su na vakcinu reagovale stvaranjem nedovoljnog imuniteta, infekcija obično protiče sa blažom kliničkom slikom, dok je rizik od hospitalizacija i komplikacija redukovan za 50% do 70%, a smrtni ishod za 70% do 80% u odnosu na nevakcinisane.
Tako na primer, vakcinacija dece koja boluje od astme, smanjuje akutni napad astme za više od 40%, vakcinacija dijabetičara manjuje stopu komplikacija, hospitalizacije i smrti za 72%, a vakcinacija pacijenata sa srčanim oboljenjima smanjuje nastanak infarkta za 67%. U prevenciji transmisije virusa gripa među zdravim, odraslim osobama vakcina je efikasna u preko 80%.
KONTRAINDIKACIJE ZA VAKCINACIJU
Vakcina protiv gripa kontraindikovana je za:
- Sve osobe koje imaju izraženu alergiju na proteine jaja i pileće meso
- Osobe sa izraženom alergijom na prethodnu dozu vakcine (neomicih, formaldehid i dr.)
- Svu decu od mlađu od 6 meseci
- Osobe koje su bolovale od Guillien-Barre sindroma
- Osobe sa akutnom infekcijom, dok ne ozdrave
KOLIKO JE VAKCINA BEZBEDNA?
Vaxigrip, je veoma bezbedna vakcina i dobro se podnosi.
Kod vakcinisanih može da prouzrukuje kratkotrajne, prolazne, samoograničavajuće lokalne reakcije, u oko 15% do 20% (bol, crvenilo i otok), a veoma retko sistemske reakcije (subfebrilnost, mialigija, glavobolja, malaksalost), koje ne zahtevaju hospitalizaciju.
Postvakcinalne reakcije javljaju se unutar 24h od vakcinacije.
KOJE JE OPTIMALNO VREME ZA IMUNIZACIJU?
Optimalno vreme za davanje vakcine je tokom oktobra i novembra. Međutim, po najnovijim preporukama osobe koje su u viskom riziku od infekcije, a nisu vakcinisane, treba da dobiju vakcinu tokom cele sezone gripa, bez rizika od pojave neželjenih efekata.
NIVOI POKRIVENOSTI VAKCINOM
U svetu se vakciniše 50% do 70% osoba starijih od 65 godina, a u našoj zemlji oko 15%.
U starčkim domovima u SAD, vakciniše se preko 80%, a u našoj zemlji oko 12%.
Zdravstveni radnici u svetu se vakcinišu sa obuhvatom od 45% do 50%, a kod nas manje od 10%.
Ključni faktor za vakcinaciju protiv gripa je preporuka pacijentu od strane zdravstvenog radnika, počev od medicinske sestre pa do lekara i farmaceuta.
U SAD, pacijenti se više od 3 puta češće vakcinišu ukoliko im to preporuči zdravstveni radnik. Zato podsećajte pacijente da se vakcinišu protiv gripa, čime ih štitite od ozbiljnog oboljenja, čak i od letalnog ishoda.
