Prehlada ili grip, kako razlikovati ove virusne infekcije

Prehlada ili grip česta je nedoumica u sezoni virusa- kako ih razlikovati?

Prehladu može da izazove više od 200 različitih virusa, pa je to i jedan od razloga zašto na prehladu organizam ne može da stekne otpornost (imunitet koji se tom prilikom stvara odnosi se samo na virus kojem smo bili izloženi).

Deca u predškolskom uzrastu kao i u osnovnoj školi mogu u toku godine da se prehlade i do 12 puta dok adolescenti i odrasli obično oboljevaju 2-3 puta godišnje.

Pušači su posebno ugroženi jer je sluznica njihovih disajnih puteva oštećena duvanskim dimom pa su infekcije češće i simptomi mnogo izraženiji.

Prehlada je najčešće izazvana rhinovirusima  (preko 50 % slučajeva) koji se još nazivaju i „virusi nosa”, a odmah zatim coronavirusi.

Da bi izazvao infekciju rhinovirus mora da prodre kroz mukusni zaštitni sloj koji pokriva nosnu sluznicu. Taj zaštitni mukus obično „obuhvati” viruse i izbacuje ih napolje, međutim, kada se to iz nekog razloga ne desi, rhinovirus se zakači za receptore u nosnoj sluznici i tu ostaje.

Organizam prepoznaje uljeza i da bi se odbranio, pokreće se čitav niz procesa, kada se luče mnoge supstance zbog kojih nastaju svima nama poznati simptomi: crven i zapušen nos, grebanje i bol u grlu, glavobolja, kašljanje, kijanje a nekad i povišena temperatura. Umor i osećaj slabosti često prate prehladu. Sekret iz nosa je u početku voden, a kasnije postaje čvršći. Simptomi su najintenzivniji prvih 4-5 dana, a zatim se postepeno smanjuju.

Prehlada ili grip, u čemu je razlika?

U praksi se vrlo često prehlada meša sa drugim virusnim infekcijama, najčešće sa gripom. Prehlada zbog svojih manifestacija zagorčava život obolelog, ali za razliku od gripa do ozbiljnih komplikacija retko dolazi.

Može se zato reći da je prehlada neprijatnost dok je grip bolest.

Grip je vrlo ozbiljna bolest od koje svake godine u svetu umre na stotine hiljada starijih ljudi ali i dece. Uzročnik bolesti je virus, influence. Simptomi počinju naglo sa povišenom temperaturom, bolovima u kostima i celom telu i opštom slabošću. Između drugog i četvrtog dana povlače se simptomi koji su zahvatili čitavo telo i virus se koncentriše u respiratornom traktu, pa se javljaju simptomi koji su slični prehladi samo jačeg intenziteta.

Dokle god su simptomi prisutni oboleli bi trebao da miruje. Najčešća komplikacija gripa je upala pluća.

Zašto se protiv prehlade ne možemo vakcinisati?

Pošto su uzročnici i gripa i prehlade virusi logično bi bilo da je vakcinacija i u jednom i u drugom slučaju najbolja mera prevencije međutim, nije tako. Danas je poznato više od 200 različitih virusa koji mogu uzrokovati prehladu pa imunizacija nije moguća.

Kada je grip u pitanju svake godine dva do tri različita soja virusa gripa izazivaju oboljevanje. Na osnovu prognoze o tome koji će virusi u narednoj sezoni uzrokovati bolest pravi se sezonska vakcina. Prognoze su utemeljene na naučnim ispitivanjima i uglavnom tačne. Dešava se i da se pojave sojevi za koje vakcina nije razvijena pa je neke godine zaštita od gripa vakcinacijom manje uspešna u odnosu na drugu.

Kako se prehlada širi?

Prehlada i grip se šire sa obolele na zdravu osobu kapljicama iz nosa, usta ili preko prljavih ruku. Ako, na primer, prehlađena osoba dodiruje nos, i zatim drugu osobu ili predmete sa kojima će ta osoba doći u kontakt u skorije vreme, to može biti put prenošenja virusa. Virus može da živi nekoliko sati na predmetima, kao što su šolja za kafu, telefon, olovka, knjiga, tastatura.

Da li hladnoća može izazvati prehladu?

Jedan od starih mitova je da hladnoća može da izazove prehladu. Činjenica je da su prehlade najčešće u hladnijim mesecima ali hladno vreme samo po sebi ne izaziva prehladu.

U hladnijem periodu više vremena se provodi u zatvorenim, zagušljivim prostorijama pa je samim tim i prenošenje infekcije lakše. Preživljavanju virusa ide na ruku i sredina u kojoj je vlažnost vazduha niža, što je opet slučaj u hladnijim danima. Hladno vreme kao i boravak u zagrejanim prostorijama isušuju sluznicu nosa čime se njena zaštitna uloga smanjuje pa virusi lakše prodru u organizam.

Kako se prehlada leči?

Prehlađeni često misle da će im, ukoliko piju antibiotike, biti bolje. Međutim, antibiotici ne deluju na viruse pa i ako ih u samom startu uzmete neće vam pomoći. Često uzimanje antibiotika može da dovede do razvoja nekih sojeva bakterija koje će biti otporne na antibiotike, pa u situacijama kada oni budu zaista potrebni, neće delovati. Antibiotike treba čuvati samo za situacije kada su uključene bakterijske infekcije, ili ako su one prateća pojava komplikacija prehlada (sinuzitis, upala uva, pneumonija…) što bi trebalo ostaviti lekaru da proceni.

Ne postoje lekovi koji leče prehladu, već se terapija sastoji u olakšavanju neprijatnih simptoma, a prehlada sama od sebe zaleči se za nekoliko dana. Za bolove i temperaturu uzima se neki od analgetika, i to ibuprofen, acetilsalicilna kiselina (ukoliko ne postoje veći problemi sa želucem) paracetamol, ili kombinacije paracetamola sa nekim od antihistaminika i vitaminom C i sl.

Za začepljen nos, naročito ako je disanje na nos u toku noći otežano, uzimaju se sprejevi ili kapi za nos na bazi nafazolina ili neke druge supstance iz grupe koja se zove „dekongenstanti”. Njih, treba obazrivo koristiti jer nakon dužeg korišćenja može da se razvije navika, odnosno tzv. „povratni sindrom” kada se nos začepi ako se prestane sa korišćenjem kapi. Zato se ne preporučuje stavljati kapi više od 3 do 5 dana.

Ukoliko se ipak razvije navika, onda se preporučuje da se kapi stavljaju samo u jednu nozdrvu, dok se druga sama ne odčepi, a onda prestati sa stavljanjem kapi i u tu nozdrvu.

Za bolove u grlu koriste se septolete, za kašalj sirupi u zavisnosti da li je kašalj produktivan ili ne. Ukoliko je produktivan, onda se koriste sirupi za iskašljavanje (jagorčevina, bokvica, acetilcistein…), a ukoliko nije i ako duže traje onda se koriste lekovi za suzbijanje kašlja, ili sirupi koji će da „podmažu“ disajne puteve (beli slez…) jer se oni učestalim kašljem suše što još više iritira grlo. Pored terapije za saniranje simptoma preporučuje se odmaranje i uzimanje što više tečnosti.

Kada je potrebno obratiti se lekaru?

Prehlada sama po sebi nije ozbiljno oboljenje.Virusi koji je izazivaju nisu preterano ratoborni te ona posle nekoliko dana spontano prolazi i poseta lekaru nije potrebna.

Dešava se međutim, da prehlada smanji otpornost organizma koji može postati osetljiv na bakterijske infekcije. Simptomi postaju veoma neprijatni, i prehlada dugo traje, u tom slučaju lekarska pomoć je neophodna.

Evo nekoliko situacija kada bi trebalo posetiti lekara:

•   ukoliko ne možete da gutate;

•   ukoliko Vas boli grlo više od pet dana;

•   ukoliko imate bolove u ušima;

•   ako ste osetljivi na svetlost i ako Vam je vrat ukočen;

•   ako ste trudni;

•   ako vaša beba ima simptome prehlade;

•   ukoliko Vas boli grlo i imate temperaturu iznad 38 ⁰ C;

•   ako se simptomi prehlade pogoršavaju nakon tri dana, što može biti znak da ste dobili bakterijsku infekciju;

•   ukoliko osećate pritisak u sinusima i izbacujete zeleno – žuti gust sekret više od nedelju dana. To može biti znak sinusne infekcije;

Kakoda se ne prehladite?

Najefikasniji način da se spreči prehlada je često pranje ruku sapunom i toplom vodom, a kada to nije moguće, preporučuje se korišćenje dezinfekcionih maramica ili gelova na bazi alkohola.

Treba izbegavati bliski kontakt sa prehlađenim osobama, a u sezoni prehlada izbegavati dodirivanje očiju i nosa, budući da se tim putevima virusi lako šire kroz organizam.

Postoje još neke u praksi dosta zastupljene ali naučno nedokazane metode koje bi mogle pomoći u sprečavanju prehlađivanja. Mnogi ljudi veruju da će uzimanjem većih doza vitamina C povećati svoju otpornost i izbeći prehladu. Još uvek nema naučno potkovanih dokaza da velike količine vitamina C mogu sprečiti razvoj prehlade. Ovaj vitamin može smanjiti intenzitet i trajanje prehlade, ali to još uvek nije naučno dokazano.

U svakom slučaju, uzimanje velikih količina vitamina C u toku dužeg vremenskog perioda može biti škodljivo. Velike količine ovog vitamina mogu izazvati dijareju, što je narčito opasno kod starijih ljudi i male dece.

Prehlada ili grip ključne razlike u kratkim crtama:

1. Početak simptoma:
   • Prehlada: Simptomi se obično razvijaju postepeno. Možete imati blago zapušen nos, grlobolju i slabu groznicu.
   • Grip: Grip obično počinje naglo i intenzivno. Možete osetiti naglu groznicu, bolove u mišićima, glavobolju i iscrpljenost.
2. Povišena temperatura:
   • Prehlada: obično blaga ili je uopšte nema.
   • Grip: Grip često uzrokuje visoku temperaturu, često iznad 38°C.
3. Bolovi u telu:
   • Prehlada: Bolovi u mišićima i telu su obično blagi.
   • Grip: Bolovi u mišićima mogu biti ozbiljni i često su prisutni u celom telu.
4. Umor:
   • Prehlada: Umor je obično blag i nije toliko izražen.
   • Grip: Grip često uzrokuje ozbiljan umor i iscrpljenost, što može potrajati nekoliko nedelja.
5. Respiratorni simptomi:
   • Prehlada: Možete imati curenje nosa, kijanje, kašalj i blagu bol u grlu.
   • Grip: Grip također uzrokuje curenje nosa, kijanje i kašalj, ali ti simptomi obično dolaze uz ozbiljnije respiratorne probleme kao što su bol u grlu, suvi kašalj ili otežano disanje.

Ako imate sumnje ili ako simptomi postanu ozbiljni, uvek je najbolje konsultovati se sa lekarom. Lekar može napraviti preciznu dijagnozu i preporučiti odgovarajući tretman.