Prehlada je virusna infekcija gornjeg respiratornog sistema. Poznato je više od 200 različitih virusa koji izazivaju simptome prehlade. U zavisnosti od toga koji virus je uzročnik i ozbiljnost prehlade se razlikuje. Neki virusi, npr rinovirusi retko uzrokuju ozbiljnu bolest. Drugi, poput parainfluence i respiratornog sincicijalnog virusa uzrokuju kod odraslih blage simptome prehlade dok kod dece i osoba sa oslabljenim imunitetom mogu dovesti do jakih infekcija donjih respiratornih puteva. Sezona ovih virusa počinje od decembra i traje do aprila pa su u ovom periodu i prehlade najčešće.
Prehlada simptomi – Koji su simptomi prehlade?
Prehlada je u većini slučajeva blaga. Simptomi se javljaju 1-2 dana nakon infekcije. Simptomi su: curenje nosa, zapušenost nosa i otežano disanje, kijanje, grebanje grla, kašalj, blaga glavobolja i povišena temperatura ( do 38,5 C ). Simptomi mogu trajati od 2 do 14 dana, najveći broj osoba se oporavi već posle 7 dana. Terapija koja se koristi kod nekomplikovanih prehlada je simptomatska.
Kako „otpušiti” nos?
Preporučuje se upotreba kapi ili sprejeva za nos koji sadrže ksilometazolin i oksimetazolin kako bi se otok sluzokože nosa smanjio i time povećala prohodnost disajnih puteva. Ukoliko bi nosni disajni putevi duže vreme bili neprohodni moglo bi da dođe do razvoja upale srednjeg uva ili sinusa.
Kapi za nos iako se mogu u apotekama kupiti bez lekarskog recepta nisu bezazlene ukoliko se ne koriste po uputsvu proizvođača, farmaceuta ili lekara. Kapi odnosno sprejeve za nos ne treba koristit duže od nedelju dana. Mogući neželjeni efekti kod preduge i nekontrolisane upotrebe kapi odnosno sprejeva za nos su: lupanje srca, nesanica, nadražaj sluznice nosa, suvoća sluznice pa čak i povećanje krvnog pritiska.
Najveći problem koji se javlja kao posledica nekontrolisane dugotrajne upotrebe kapi je stvaranje zavisnosti sluznice nosa na njihovo dejstvo. Do stvaranja zavisnosti dolazi jer aktivne materije iz kapi svoje dejstvo ostvaruju tako što izazivanju vazokonstrikciju tj stezanje krvnih sudova sluznice nosa usled čega se otok smanjuje i disanje olakšava.
Usled dugotrajne upotrebe sluznica nosa se oštećuje pa po prestanku korišćenja kapi dolazi do ponovnog otoka sluznice i disanje postaje otežano. Pacijenti vrlo često ponovo posežu za kapima i tako ulaze u začarani krug iz koga je ponekad jako teško izaći. Odvikavanje može potrajati i duži vremenski period. Osobe kod kojih zavisnost od upotrebe kapi postoji ne smeju upotrebu kapi naglo prekinuti, već učestalost treba postepeno smanjivati a umesto kapi sa dekongestivima koristiti kapi koje sadrže morsku vodu ili fiziološki rastvor.
Kako ublažiti bol u grlu usled prehlade?
Kao posledica upale sluznice ždrela javljaju se bolovi u grlu koji mogu biti praćeni neugodnim peckanjem, bolovima prilikom gutanja kao i promenama na glasnim žicama usled kojih nastaje promuklost.
Blagotvorno dejstvo na bolesno grlo imaju ispiranje grla grgoljenjem i ispijanje čaja. Šta je blagotvornije nije dokazano.
Grgoljenje se može sprovoditi toplim slanim rastvorom koji se priprema rastvaranjem četvrtine kašičice soli na čašu vode, kao i biljnim čajevima.
Na ovaj način upaljeno ždrelo se vlaži, okoreo sekret se oslobađa a izazivači bolesti ispiraju. Ispiranje ne dopire do dubljih delova ždrela i grkljana pa se pored ispiranja grla grgoljenjem preporučuje i ispijanje čaja. Čaj ispijajte u manjim gutljajima.
Najčešće se koriste čaj od žalfije, nane, kamilice, anisa, komorača ili sladića. Ako Vas muči promuklost, koristite biljne pastile.
Pastile lagano otapajte u ustima kako bi se obezbedio što bolji kontakt delujućih materija sa upaljenom sluznicom. Otapanjem pastila podstiče se i lučenje pljuvačke koja sadrži enzime, poput lisozima koji uništavaju klice.
Ukoliko je bol u grlu jači i prati ga bol prilikom gutanja, možete koristiti pastile koje sadrže aktivne materije koje sprečavaju širenje upale i ublažavaju bol. Na tržištu postoje pastile u čijem se sastavu nalazi i lokalni anestetik pa se upotrebom ovih pastila bol brzo eliminiše.
Koju temperaturu treba skidati?
Normalna telesna temperatura iznosi od 36C do 37C, mereno pod pazuhom. Temperatura do 38,5C se smatra povišenom telesnom temperaturom dok se temperatura iznad 38,5C smatra visokom.
Povišena temperatura je jako neprijatna za pacijenta ali je ona zapravo vrlo koristan mehanizam odbrane. Organizam na infekciju reaguje povećanjem svoje radne temperature kako bi uništio viruse i u tome ga ne treba sprečavati. Naprotiv, na početku prehlade kura znojenja je jako korisna i može zaustaviti jaču infekciju. Znojanje se dodatno može podstaći ukoliko se pije topao čaj od lipe ili zove. Lekovi koji se koriste za sniženje temperature nazivaju se antipireticima. O izboru antipiretika posavetujte se sa Vašim farmaceutom.
Kako pomoći kod kašlja?
Virusi prehlade skoro uvek izazivaju kašalj. Kada je kašalj u pitanju vrlo je važna ispravna dijagnoza. Na početku prehlade obično se javlja suv i nadražujući kašalj koji je jako neprijatan i remeti normalno funkcionisanje pacijenta. Ovaj kašalj može da bude dodatno isprovociran suvim vazduhom u prostoriji u kojoj se boravi. Suvi nadražajni kašalj treba ublažavati jer u protivnom dolazi do oštećenja sluznice bronhija i kašalj se dodatno pojačava. Za ublažavanje ovog tipa kašlja mogu se koristiti sirupi od belog sleza i kamilice, isladskog lišaja itd. Od čajeva najbolji efekti se postižu čajem od belog sleza.
Posle suvog i nadražujućeg kašlja obično nastupa produktivni kašalj koji se odlikuje iskašljavanjem sekreta. Kao pomoć kod produktivnog kašlja mogu se koristiti biljni sirupi sa ekspektorantim dejstvom (jagorčevina i drugi) ali i lekovi kojima se sekret razređuje pa je samim tim i iskašljavanje olakšano (acetilcistein). Kod produktivnog kašlja kao i kod prehlada generalno vrlo je važno unositi dovoljne količine tečnosti kako bi sekret imao čime da se razredi.
Da li mogu da pomognu preparati za jačanje imuniteta?
Istraživanja su pokazala da se uzimanjem preparata za jačanje imuniteta dužina trajanja prehlade može skratiti, ukoliko počnu da se koriste odmah po pojavi prvih simptoma. U tu svrhu preporučuje se korišćenje preparata ehinacee kao i multivitamiskih preparata koji u sebi sadrže vitamin C, selen i cink. Prilikom izbora preparata ehinacee nemojte se rukovoditi cenom već prednost dajte onima čiji je sastav standardizovan. Imunitet jačaju i mlečni proizvodi koji sadrže Lactobacillus casei kulture.
Koje su komplikacije prehlade?
Na prehladu tj virusnu infekciju može se nadovezati bakterijska infekcija pa se prehlada tako komplikuje. Obično se kao posledica pridružene infekcije javljaju upale srednjeg uha, sinusa, bronhija. U slučaju da dođe do komplikacija neophodno je obratiti se lekaru, koji će verovatno ordinirati neki antibiotik. Antibiotike nikako ne koristite na svoju ruku. Kod prehlada s obzirom da je uzrok virus, antibiotici ne pomažu a kod komplikacija mogu da onemoguće pravovremenu dijagnozu.
Prevencija prehlade – Da li prehlada može da se izbegne?
Uz malo opreza prehladu je moguće izbeći. Vrlo je važno prilagoditi odevanje zimskim mesecima. Organizam na hladnoću reaguje skupljanjem krvnih sudova usled čega se i cirkulacija usporava samim tim i ćelije koje su čistači organizma do mesta infekcije se teško probijaju što virusima omogućava prodor.
Izbegavajte skupove ljudi i zagušljive prostorije. Ukoliko se na ovakvim mestima nađete, pokušajte da dišete kroz nos a ne usta jer su dlačice u nosu još jedna barijera virusima za prodor. Perite ruke što češće naročito posle dodirivanja površina za koje postoji velika verovatnoća da su kontaminirane. Ukoliko niste u mogućnosti da operete ruke kao pomoć mogu poslužiti i vlažne maramice na bazi alkohola ili nekog drugog dezinfekcionog sastojka.
