Prolećni umor ja za neke ljude realna smetnja i prepoznat je kao medicinski entitet ali, zbog neodređenosti simptoma ne može se klasifikovati ni kao bolest ni kao poremećaj.
Prolećni umor je najčešća vrsta umora na koji se ljudi žale i od kog pati skoro svaka druga osoba. Iako za neke ljude predstavlja realnu smetnju i prepoznat je kao medicinski entitet, zbog neodređenosti simptoma ne može se klasifikovati ni kao bolest ni kao poremećaj. Smatra se da od prolećnog umora pate osobe koje su preosetljive na vremenske promene, usled smanjene adaptogene sposobnosti organizma.
Pospanost, nedostatak koncentracija, malaksalost, osećaj bezvoljnosti i brzo umaranje su samo neki od simptoma na koje se s dolaskom proleća žali veliki broj ljudi.
Proleće je godišnje doba kada su dnevne promene u temperaturi i atmosferskom pritisku vrlo izražene. Prilikom porasta temperature krvni sudovi se šire i pritisak pada što se manifestuje i osećajem umora, malksalošću, neraspoložonjem.
Da li je melatonin kriv za prolećni umor?
Pored vremenskih oscilacija za prolećni umor okrivljuje se i melantonin, hormon koga luči epifiza. Melatonin se stvara iz serotonina i njegovo izlučivanje povezano je sa ciklusom svetlo-tama. U toku zime kada je i dnevne svetlosti malo melatonin se pojačano luči pa je i normalno da smo u toku zime usporeniji i imamo potrebu za dužim spavanjem. S dolaskom proleća receptori u oku registruju povećanu količinu dnevne svetlosti i šalju signal mozgu da smanji lučenje melatonina.
Kako se nivo ovog hormona smanjuje prevagu odnose hormoni poput serotonina koji organizmu šalju poruku da je vreme za “akciju“. Povećavan period budnosti, kao i potreba čoveka za aktivnošću i kretanjem zahtevaju dodatnu energiju pa organizam dok se ne prilagodi ovom hormonalnom preokretu reaguje umorom.
Prolećni umor na sreću ne traje dugo, nivoi serotonina i melatonina u telu se brzo stabilizuju, pa se samim tim raspoloženje i energetski status, vraćaju u normalu.
Saveti za prevazilaženje prolećnog umora
Promenama u životnom stilu i ishrani tegobe prolećnog umora možete učiniti podnošljivijim.
- Hranite se lagano i raznovrsno. U jelovnik uvrstite što više svežeg voća i povrća kako bi ste organizam opskrbili neophodnim hranljivim sastojcima, ne preskačite obroke.
- Iskoristite slobodno vreme za boravak u prirodi.
- Poželjno je unositi veće količine tečnosti, najbolje vode.
- Dok prolećni umor ne prođe, organizam ne treba dodatno opterećivati intenzivnom fizičkom aktivnošću niti dodatnim poslovnim obavezama.
Da li je popodnevni odmor koristan u prevazilaženju prolećnog umora?
Poslepodnevno dremanje mnogi ljudi doživljavaju kao beskorisno trošenje vremena koga ionako nemaju dovoljno ali, brojna istraživanja govore upravo suprotno. Poslepodnevno dremanje ima blagotvorno dejstvo na zdralje. Prema studiji koju su sproveli grčki i američki naučnici i čiji su rezultati objavljeni u „The Archives of Internal Medicine“, osobe koje bar tri puta nedeljno spavaju posle podne, po 30 minuta, imaju 37% manji rizik da dožive smrt kao posledicu oboljenja srca, u odnosu na osobe koje popodne ne spavaju.
Pored koristi za zdravlje srca istraživanja su pokazala da samo 6 minuta popodnevnog dremanja pozitivno utiče na pamćenje dok 20 minuta usporava rad srca, poboljšava koncentraciju i raspoloženje.
Ukoliko prošle noći niste dobro spavali 40 minuta popodnevnog sna dovoljno je da se organizam okrepi. Sa poslepodnevnim spavanjem ne treba preterivati.
Dugo poslepodnevno spavanje može umesto okrepljujućeg dejstva uzrokovati da se osoba po buđenju oseća dezorjentisanom i umrtvljenom.
Ukoliko spadate među ljude kojima poslovni život dozvoljava luksuz popodnevnog dremanja, vodite računa da ćete teško zaspati ukoliko na popodnevni odmor odete isuviše rano a s druge strane prekasno dremanje poremetiće noćni san.
Za ljude koji se rano bude, preporučuje se da popodnevni odmor bude oko 13h, a za one koji ležu kasnije i kasnije ujutru započinju dan, da to bude oko 14.30h.
Popodnevni odmor je svima potreban. Na žalost evropsko radno vreme najvećem broju zaposlenih ljudi ne dozvoljava popodnevni odmor.
Kratak predah i opuštanje u tišini takođe blagotvorno deluju na zdravlje i povećavaju efikasnost čoveka. Znajući ovo velike svetske kompanije poput Nike i Googla napravile posebne prostorije za odmor u kojima zaposleni mogu da na kratko predahnu.
Prolećni umor i hronični umor u čemu je razlika?
Za razliku od prolećnog umora koji je akutnog karaktera i nakon stabilizacije vremenskih prilika i umor prestaje, hronični umor dugo traje i nije vezan za promenu godišnjeg doba već je najčešće prateći je simptom neke bolesti.
Za ublažavanje tegoba prolećnog umora dovoljno je uneti promene u način ishrane i obezbediti organizmu dovoljno sna dok je rešavanje problema hroničnog umora mnogo kompleksnije i uključuje pronalaženja uzroka i lečenje osnovne bolesti.
Koji su najčešći uzroci hroničnog umora?
ANEMIJA. Najčešći uzrok hroničnog umora kod žena je anemija, nastala usled većeg gubitka krvi tokom menstrualnog ciklusa. Obilne i dugotrajne menstruacije žene prihvataju kao normalne pa tako anemije nastale na ovaj način dugo ostaju nedijagnostikovane a uzrok umora traži se u drugim poremećajima.
Prosečan menstrualni ciklus traje 21-35 dana, dok krvarenje traje 5-7 dana pri čemu se izgubi 25 do 80 ml krvi. Po definiciji menstruacija koja traje duže od 7 dana sa gubikom krvi većim od 80 ml je obilna i zove se menoragija ili hipermenoreja.
Menoragija se javlja kod 9% do 14% žena. Kako bi se dijagnoza anemije potvrdila neophodno je uraditi analize krvi.
Ukoliko se utvrdi da anemija postoji lekar će ordinirati odgovarajući lek a ono što možete uraditi i sami je, da u svoj jelovnik uvrstite što više namirnica koje sadrže gvožđe (spanać, brokoli, crveno meso…).
HIPOTIROZA. Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi u podnožju vrata. Preko tiroksina i drugih hormona koje luči odgovorna je za regulaciju brzine metabolizma. U slučaju da je aktivnost štitne žlezde smanjena usporava se i metabolizam, osećamo se umorno, blago depresivno, usporeno, a telesna težina raste.
Prema Američkom udruženju za štitnu žlezdu čak 17% žena starijih od 60 godina ima hipotirozu a da to i ne zna.
Dijagnoza se postavlja merenjem nivoa hormona štitaste žlezde u krvi i ukoliko je nivo smanjen lekovima koji sadrže sintetičke hormone, manjak se nadoknađuje. Vrlo brzo posle primenjene terapije osoba oseća poboljšanje.
URINARNE INFEKCIJE. Osnovni simptomi urinarnih infekcija su učestalo mokrenje, peckanje i bol u donjem delu stomaka. Međutim, dešava se da ovi simptomi izostanu i da umor bude jedini alarm da nešto nije u redu.
Urinarna infekcija se dijagnostikuje pregledom urina i leči se primenom antibiotika. Od pomoći u lečenju urinarnih infekcija mogu biti i biljni čajevi sa uroantiseptičnim delovanjem.
Umor nestaje već u roku od nedelju dana.
NEURAVNOTEŽENA ISHRANA. Nedovoljan unos hrane kao i unos neadekvatnih namirnica imaju za posledicu pojavu umora koji je izazvan variranjem nivoa šećera u krvi, koji je inače pogonsko gorivo za rad ćelija.
Pravilnom ishranom koja podrazumeva redovne obroke i unos složenih ugljenih hidrata i proteina, održava se nivo šećera u optimalnim granicama pa se samim tim i sprečava pojava umora i nemira koji su posledice njegovog pada.
NEDOSTATAK SNA. Prirodno je da budete umorni ukoliko ne spavate dovoljno.
Trećinu života provedemo spavajući i upravo od te jedne trećine zavisi kvalitet one druge dve koju provodimo budni.
U proseku odraslom čoveku potrebno oko 7 sati sna da bi se oraganizam oporavio i bio spreman za nove aktivnosti. Tinejdžerima i maloj deci potrebno je više.
Uprkos tome, mnogi spavaju čak manje od 6 sati što dovodi do dnevnog umora, iscrpljenosti, nervoze, nedostatka koncentracije samim tim i neefikasnosti i veće mogućnosti za greške.
Ukoliko ste svesni da ne spavate dovoljno rešenje je jednostavno, obezbedite sebi bar 7 sati sna.
APNEJA. Problem je sa ljudima koji misle da dovoljno spavaju i nisu svesni da u toku spavanje imaju kratke prekide u disanju (apneja) koji remete ciklus spavanja.
Prekid u disanju ponekad traje i duže od deset sekundi, ponekad se prekidi ponavljaju 20-60 puta u satu, a nekada je učestalost i veća – stotinama puta svake noći. San je lošeg kvaliteta pa se osoba budi umorna, iscrpljena iako je provela 7 ili 8 sati spavajući.
HRKANJE je često znak apneja za vreme spavanja. Apneja se kod najvećeg broja ljudi rešava već promenom nekih životnih navika na primer prestankom pušenja, korišćenjem višljeg jastuka, izbegavanjem obroka nekoliko sati pre spavanja kao i smanjenjem telesne težine.
DIJABETES, BOLESTI SRCA kao i DEPRESIJA se takođe manifestuju hroničnim umorom.
Koliko kafa pomaže u prevazilaženju umora?
Najčešća graška koja se pravi kada se oseti umor ili pad koncentracije je unos kafe ili nekog drugog pića koje sadrži kofein.
Pri unosu malih količina s obzirom da je kofein stimulator centralnog nervnog sistema postiže se efekat “podizanja” ali kada se sa kofeinom pretera, zahvaljujući njegovim i diuretskim efektima krvni pritisak pada pa su umor i usporenost još izraženiji.
Zato, ne izbegavajte doručak, unosite složene ugljene hidrate i proteine i zaboravite na kafu i druge napitke koje sadrže kofein ili bar njihov unos ograničite.
Obratite pažnju i da li pijete dovoljno vode. Umor može biti i znak dehidratacije.
update: Mar 17, 2022 at 17:21
update: Mar 24, 2023 at 10:10
