Mamografija kao neinvazivna metoda koristi se i u definisanju morfologije patoloških promena u muškim dojkama, kao što su: ginekomastija, adipozomastija, benigni i maligni tumori, zapaljenjske i traumatske promene.
Mamografiji prethodi klinički pregled od strane onkologa ili hirurga. Sam mamografski pregled traje nekoliko minuta. Pri snimanju vrši se kompresija dojki, pa pregled nije prijatan ali nije ni bolan. Svaka dojka se snima u dve projekcije tako da radiolog opisuje četiri snimka tj. mamograma. Ukoliko je potrebno vrši se snimanje u dopunskim projekcijama a nalaz se često dopunjuje ultrazvučnim pregledom dojki.
Postoje dve vrste mamografskih pregleda: skrining (screening) i dijagnostička mamografija.
Skrining mamografija je snimanje dojki zdravih žena u cilju otkrivanja minimalnih tumora koji su klinički nepalpabilni (neopipljivi).
Dijagnostička mamografija predstavlja pregled žena koje dolaze sa simptomima vezanim za dojku ili palpabilnom promenom u tkivu dojke.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje skrining mamografiju svake dve godine, dok kod dijagnostičke mamografije radiolog određuje dalji ritam pregleda.
Treba napomenuti da savremeni aparati za mamografiju upotrebljavaju X zrake vrlo male energije a apsorbovana energija po jednom snimanju nije veća od 30µGy što je daleko manje od doze zračenja koja bi mogla da prouzrokuje bilo kakve štetne efekte. Čak i zbirna doza zračenja nakon dvadesetak i više mamografija nije dovoljna da bi izazvala štetne posledice i nastanak tumora.
Zračenje pri ovom pregledu je minimalno. U nekim drugim životnim, svakodnevnim okolnostima primi se veća količina zračenja nego prilikom ovog snimanja (npr. let avionom).
Posebna priprema za ovaj pregled nije potrebna. Pre pregleda ne savetuje se upotreba dezodoransa sa puderom.
Mamografskim pregledom rak dojke se može otkriti i do dve godine pre nego što tumor naraste toliko da se može napipati.
Kada treba uraditi mamografski pregled:
• posle 40. godine života
• kada se napipa čvorić u dojci
• kada se promeni tvrdoća dojke
• kada su uvećane žlezde u pazušnoj jami
• kada postoje nasledni faktori (majka, sestra ili tetka obolela od karcinoma dojke)
Preporuke:
• mlade devojke trebaju početi sa samopregledom dojki već od 20. godine života
• posle 25. odnosno 30. godine života klinički i ultrazvučni pregled dojki treba obavljati jedanput godišnje.
• od 40. godine života potrebno je uraditi inicijalnu mamogafiju uz ultrazvučne kontrole dojki svakih 6 meseci do godinu dana. Ako je nalaz uredan mamografija se potom preporučuje na svake dve godine.
• posle 50. godine života preporučuje se mamografski pregled jednom godišnje
Zasto se mamografija ne preporučuje ženama ispod 40 godina strosti?
Tkivo dojki kod većine žena ove dobi je pretežno žlezdane građe i apsorpcija rendgenskih zraka je visoka pa mamogrami nisu od velike koristi. Zbog toga je, prvenstveno kod mlađih žena, ultrazvuk dojki prikladnija dijagnostička metoda nego mamografija.
Mamografija i ultrazvuk dojki predstavljaju metode koje se sve više dopunjuju, tj. komplementarne metode, od kojih svaka ima svoje mesto u dijagnostici oboljenja dojki.
napisala: dr Milena Drašković
