Alkalna ishrana poslednjih nekoliko godina pridobija je sve više pristalica. Promovišu je doktori kao meru prevencije nastanka pre svega zloćudnih bolesti i kao preporučeni način ishrane obolelima od karcinoma. Da li je ovo samo još jedan nutricionistički modni hit ili ovaj način ishrane ima utemeljenje. Šta kaže nauka?
dr sc med. Tatjana Mraović, spec. higijene, dijetolog
Da li hrana utiče na kiselost tela i koliko je ta kiselost bitna za pojavu bolesti, i onih najtežih? Koliko mi sami promenom režima hranjenja utičemo na ove procese.
Kada se u svakodnevnom životu spomene kiselina u kontekstu zdravlja obično se pomisli na gorušicu, neprijatnost varenja koja nastaje nekada i samo od kockice čokolade koju pojedemo uz šoljicu kafe, ili popijemo jogurt uz neko pecivo za doručak. Sad ne govorimo o toj kiselosti koja nastaje delimičnim vraćanjem želudačne kiseline u jednjak. Mislimo na takozvani ph krvi koji je u strogo kontrolisanim granicama i čija regulacija je, po prirodi stvari održiva zahvaljujući puferskim mehanizmima bez većih oscilacija.
Koliki je pH organizma?
pH krvi je slabo bazan, a ono što je bitno organizam ph balans održava u određenom opsegu, uključivanjem mnogih sofisticiranih mehanizama u procesima homeostaze. Ukoliko bi se pH poremetio to bi se odrazilo na rad ćelija i moglo bi imati čak i fatalne posledice. Na sreću to se ne dešava u uobičajenim životnim tokovima.
Šta otežava kontrolu pH vrednosti?
Na poremećaje pH krvi svakako direkto ne utiče hrana koju jedemo. Međutim, kada ishranom unosimo veće količine proteina, ugljenih hidrata i masti iz hrane koja je procesuirana (konzervisana, termički dugo obrađivana, sa aditiima…), kao razgradni produkti metabolizma u procesima varenja te hrane stvaraju se kisele materije koje organizam svojim mehanizmima pokušava da eliminiše i oslobodi ih se. Ishranom se tako može promeniti pH urina ali to je upravo jedan od mehanizama kojim organizam pH krvi održava u granicama poželjnih.
Štetne posledice konzumiranja te hrane nastaju ako se ona izdašno jede, ukoliko su vam loše navike postale svakodnevne. Tada je kiselih produkata previše i organizam ne uspeva da ih u potpunosti preradi ili eliminiše, te se deo nakuplja u tkivima uzrokujući različite zdravstvene probleme od najbezazlenijih poput celulita do ozbiljnijih: zapaljenje zglobova (giht), bubrežni kamenci itd. Pojava halitoze (neprijatan dah), ukočenosti mišića, poremećaj koncentracije, glavobolje, procesi ubrzanog starenja su u vezi sa ovim procesima. Veza između pH organizma i nastajanja karcinoma nije potvrđena ali uprkos tome mnogi stručnjaci smatraju da se karcinom razvija u „kiseloj sredini“ pa obolelima preporučuju ishranu koja neće pospešivati kiselost.
Istraživanja pokazuju da organizam kako bi neutralisao višak kiseline, počinje da troši alkalne materije u većoj meri i to je ključ problema.
Jedna od njih je kalcijum, glavni gradivni sastojak kostiju. Potenciranjem nezdravih navika u dužem vremenskom periodu otežava se mogućnost postizanja neophodne ravnoteže, poželjnog ph krvi i tkiva, i zapravo to narušava zdravlje i vodi u bolest.
Da li onda „alkalana ishrana odnosno dijeta“ ima smisla
Alkalna ishrana je samo još jedan naziv u nizu promovisanja novina kojima današnja publika teži. Za razliku od mnogih drugih promocija hranjenja ovaj pristup je prihvatljiv, ne zato što je nov, već zato što promoviše inače preporučene zdrave nutritivne navike. Ovom dijetom favorizuje se dominanti unos voća i povrća u svežem obliku, bez termičke obrade ili sa ne prekuvavanjem, i bez konzervisanja.
Takozvane „alkalne namirnice“ su: crni i beli luk, praziluk, zelena paprika, brokoli, pečurke, blitva, kupus, spanać, raštan, kelj, zelena salata, peršun, rukola ( zelene biljke sadrže hlorofil koji je alkalan ) paradajz, krastavac, krompir, rotkvice, maline, kupine, ribizla, citrusno voće, banana, krompir… limun recimo i pored prirodne kiselosti ima veoma visok stepen alkalizacije u organizmu. Med ima vrlo visoku alkalnost.
Orašasto voće poput badema su alkalni.
Među integralnim žitaricama jedina alkalizirajuća je proso. Sve ostale žitarice imaju laganu kiselost, ali ih ne treba smatrati lošim izborom namirnica jer je izvestan procenat kiselosti nešto što će omogućiti pravilan balanas, a ova grupa namirnica po svojim nutritivnim vrednostima ne zaslužuje eliminaciju. Ne treba zaboraviti na vodu koja je neophodna u svim metaboličkim procesima, posebno onim koji staraju kiseonik, a on potencira alkalizaciju tkiva. Kiseonik doprema i aktivna mišićna aktivnost, te ne zaboravite svakodnevnu šetnju na svežem vazduhu i vežbanje.
Najčešće korišćene namirnice koje doprinose kiselosti su roštiljsko meso, suhomesnati proizvodi, posebno dimljeni, uključujući i tunjevinu i sardinu, iznutrice. Kafu posebno treba ograničini, gazirane napitke, kvasac, kečap, beli hleb, ali i druge proizvode od belog brašna. Pušenje cigareta se ne podrazumeva.
Neki citati stručnih mišljenja
„Sve takozvane prirodne smrti nisu ništa drugo nego terminalna tačka zasićenosti tela kiselošću„, – George W. Crile iz Klivelanda, jedan od najpriznatijih hirurga.
„Nisu važna bezbrojna imena bolesti, nego činjenica da one sve proizlaze iz osnovnog uzroka: previše kiselosti u telu.“ – Dr. Theodore A. Baroody, knjiga „Alkalizuj ili umri“ („Alcalize or Die“):
„Povećana zakiseljenost organizma uzrok je svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne skladištiti kiselost i toksine u većoj meri nego što ih može izlučiti, onda se javljaju bolesti.“ – dr. Robert O. Young.
