Migrena se često leči tek kada napad počne – uzimanjem leka koji treba da zaustavi bol, mučninu i druge neprijatne simptome. Međutim, ako se napadi ponavljaju iz meseca u mesec i remete posao, porodični život, san ili planirane aktivnosti, postavlja se drugo pitanje: da li je vreme da pokušamo da sprečimo njihovo pojavljivanje? Kada je preventivna terapija migrene opravdana?
Nove smernice Američke akademije za neurologiju (AAN) i Američkog društva za glavobolju (AHS), objavljene 2026. godine, daju prilično praktičan odgovor: o preventivnoj terapiji treba razgovarati već kada osoba ima četiri ili više migrenskih dana mesečno, četiri ili više dana sa umerenom ili jakom glavoboljom mesečno, ali i kada migrena značajno remeti svakodnevno funkcionisanje.
To je važna poruka za ljude koji godinama svaki napad rešavaju pojedinačno: ne treba čekati da migrena postane gotovo svakodnevni problem da bi se razmišljalo o prevenciji.
Akutna terapija i prevencija migrene nisu isto
Akutna terapija koristi se kada napad već počne. Cilj je da se što pre ublaže bol i prateći simptomi i omogući povratak svakodnevnim aktivnostima.
Preventivna terapija ima drugačiji zadatak. Ona se primenjuje redovno kako bi se smanjili broj migrenskih dana, intenzitet i trajanje napada i njihov uticaj na svakodnevni život.
Uspešna preventiva može smanjiti i potrebu za lekovima koji se uzimaju tokom napada. To je važno jer prečesta upotreba pojedinih lekova protiv glavobolje može dovesti do dodatnog problema – glavobolje usled prekomerne upotrebe lekova.
Nove smernice zato preporučuju razmatranje preventivne terapije i kod osoba kod kojih postoji prekomerna upotreba akutnih lekova.
Nije važan samo broj napada
Granica od četiri migrenska dana mesečno korisna je kao orijentir, ali nije jedini kriterijum.
Zamislimo dve osobe koje imaju po tri napada migrene mesečno. Jedna uzme odgovarajuću terapiju, simptomi brzo popuste i može da nastavi dan. Druga zbog svakog napada mora da prekine posao, povuče se u zamračenu prostoriju i narednih 24 ili 48 sati praktično ne funkcioniše.
Broj napada je sličan. Teret bolesti nije.
Zato nove smernice posebno naglašavaju i onesposobljenost koju migrena izaziva. Ako napadi značajno remete svakodnevni život, preventivna terapija može imati smisla čak i kada ih nema mnogo.
Kako se migrena danas može sprečavati?
Izbor preventivne terapije danas je znatno širi nego pre nekoliko godina.
Dugo se migrena sprečavala lekovima koji su prvobitno razvijeni za druge bolesti. Među njima su određeni beta-blokatori, antiepileptici i pojedini antidepresivi. Kod hronične migrene jedna od mogućnosti je i onabotulinumtoxinA, poznatiji kao botulinum toksin tip A.
Veliku promenu donelo je bolje razumevanje uloge CGRP-a (calcitonin gene-related peptide), signalnog molekula koji učestvuje u procesima povezanim sa nastankom migrenskog napada.
Razvijene su terapije koje ciljaju CGRP ili njegov receptor. Među njima su monoklonska antitela, koja se primenjuju injekciono, kao i gepanti, mali molekuli od kojih se pojedini mogu koristiti za prevenciju migrene.
To, međutim, ne znači da je najnovija terapija automatski najbolja za svakoga.
Izbor zavisi od učestalosti i karakteristika migrene, drugih bolesti i lekova koje osoba koristi, prethodnih pokušaja lečenja, mogućih neželjenih dejstava, trudnoće ili njenog planiranja, dostupnosti terapije, ali i od preferencija samog pacijenta.
Nova terapija protiv stare: važna je i podnošljivost
Koliko je podnošljivost važna pokazuje i nova studija TEMPLE, objavljena 2026. godine u časopisu The Lancet Neurology.
U ovoj randomizovanoj studiji direktno su upoređeni atogepant, oralni lek koji blokira CGRP receptor, i topiramat, lek koji se već dugo koristi za prevenciju migrene.
Posle 24 nedelje terapiju je zbog neželjenih dejstava prekinulo približno 12% osoba koje su uzimale atogepant, u poređenju sa oko 30% onih koje su uzimale topiramat.
Najmanje 50% smanjenja prosečnog broja migrenskih dana mesečno postiglo je približno 64% ispitanika koji su primali atogepant i 39% onih koji su primali topiramat.
Ovi rezultati ne znače da topiramat više nema mesto u prevenciji migrene. On mnogim pacijentima može biti efikasan i odgovarajući izbor.
Studija, međutim, veoma lepo pokazuje nešto što je u dugotrajnoj terapiji presudno: nije dovoljno da lek deluje – važno je i da ga pacijent može dobro podnositi i dovoljno dugo koristiti.
Koliko dugo treba čekati da preventivna terapija migrene počne da deluje?
Preventivnu terapiju ne treba procenjivati prerano.
Za većinu preventivnih lekova smernice preporučuju da se efekat proceni tek nakon najmanje 8–12 nedelja primene odgovarajuće doze koju pacijent podnosi. Za onabotulinumtoxinA potreban je duži period procene.
Zato činjenica da migrena nije nestala nakon nekoliko nedelja ne znači automatski da terapija ne deluje.
Važno je i realno postaviti cilj. Preventiva ne mora potpuno da ukloni svaki napad da bi bila uspešna. Manje migrenskih dana, blaži napadi, manja potreba za akutnim lekovima i više dana tokom kojih čovek može normalno da funkcioniše predstavljaju stvarnu terapijsku korist.
Preventivna terapija migrene – Kada treba razgovarati sa lekarom o prevenciji?
Ako imate migrenu nekoliko dana svakog meseca, ako zbog napada otkazujete obaveze, izostajete sa posla ili menjate planove, ako akutna terapija nije dovoljno efikasna ili je morate koristiti veoma često – ima smisla razgovarati sa lekarom o preventivnom lečenju.
Dobro je voditi i dnevnik glavobolje: zabeležiti dane sa migrenom, trajanje i jačinu napada, prateće simptome i lekove koji su korišćeni. Nekoliko meseci takvih podataka često mnogo jasnije pokaže stvarni teret bolesti nego pokušaj da se učestalost napada naknadno proceni po sećanju.
Najvažnija poruka novih smernica možda je upravo jednostavna: migrena ne mora prvo da postane hronična da bismo pokušali da je sprečimo.
Savremeno lečenje ne počinje i ne završava se tabletom koju uzimamo kada zaboli. Kod ljudi kojima migrena redovno oduzima dane života, cilj je i da tih dana bude manje.
Reference
- Potrebic S, Tanveer S, Becker WJ, et al. Pharmacologic treatment for migraine prevention in adults practice guideline recommendations: report of the AAN Guidelines Subcommittee and the American Headache Society. Neurology. 2026;107(7):e214881. doi:10.1212/WNL.0000000000214881.
- Reuter U, Van Dycke A, Versijpt J, et al. Tolerability, safety, and efficacy of atogepant versus topiramate in adults with migraine (TEMPLE): a randomised, head-to-head, phase 3b trial. Lancet Neurol. 2026;25(9):806-817. doi:10.1016/S1474-4422(26)00214-0.
- American Headache Society. Updated guideline on migraine prevention medications for adults. 2026.
