Noćno mokrenje u krevet je prirodni deo razvoja deteta i do prestanka dolazi spontano samo kod neke dece ranije a kod neke kasnije, kao i kada su u pitanju drugi razvojni procesi (hod, govor…).
Neželjeno odnosno nekontrolisano mokrenje tokom sna problem je velikog broja dece. To što je dete počelo sa kontrolisanjem sfinktera i odbacilo pelene tokom dana ne znači da će to učiniti i tokom noći. Nakon četvrte godine telo deteta je dovoljno zrelo da može i tokom noći da kontroliše sfinktere. Neka deca to učine ranije a neka kasnije. Ukoliko i nakon pete godine dete ne može da kontroliše mokrenje tokom sna radi se o enurezi ili noćnom mokrenju.
Noćno mokrenje može biti primarno ili sekundarno. Primarno noćno mokrenje je kada dete nije prestajalo sa mokrenjem ili je bilo suvo manje od 6 meseci.
Sekundarno noćno mokrenje postoji ako je dete makar šest meseci neprekidno bilo suvo, a zatim je počelo da se umokrava.
Noćno mokrenje je čest funkcionalni poremećaj mokrenja kod dece. Noćnu enurezu ima 10-25% dece uzrasta 5 godina, 7-10% dece od 7 godina i 1-2% dece od 15 godina.
Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica i obično se javlja u porodicama u kojima je makar jedan član imao iste probleme kada je bio mali.
Do povremenog noćnog mokrenja može da dođe naročito kada je dete bolesno. Takođe, i učestalost mokrenja u toku jedne noći različita. Najveći broj dece mokri jedanput noću, ali neka i češće.
Noćno mokrenje u krevet je prirodni deo razvoja deteta i do prestanka dolazi spontano samo kod neke dece ranije a kod neke kasnije, kao i kada su u pitanju drugi razvojni procesi (hod, govor…).
Koji su najčešći uzroci noćnog mokrenja kod dece?
- Genetski faktori – Povećan rizik za duže mokrenje u krevet imaju deca čiji su roditelji imali isti problem. Naučnici su otkrili da postoji gen koji ovu funkciju diktira. Dete čiji je jedan roditelj mokrio u krevet u dečjem uzrastu ima 25% veći rizik da i samo ima isti problem. Ukoliko su oba roditelja kao deca imali enurezu, rizik da će je imati i dete je čak 65%.
- Psihološki faktori – Deca sa sekundarnom noćnom enurezom imaju više psiholoških problema i problema u ponašanju u odnosu na svoje vršnjake bez enureze. Kod ove dece različite traume mogu dovesti do sekundarnog umokravanja: razvod roditelja, problemi u školi, preseljenje u novi stan, rođenje brata ili sestre, smrtni slučaj.
- Zrelost bešike – Lekari iz Klinike Klivlend objašnjavaju da je najčešći razlog noćnog mokrenja kod dece nedovoljna zrelost bešike koja se kod dece istog uzrasta može znatno razlikovati.
- San – Deca sa enurezom imaju viši prag buđenja. Signal da je bešika puna nije dovoljno jak da se dete probudi.
- Veličina i kapacitet bešike – Kod dece sa enurezom je kapacitet nešto manji, ali se ovom podatku ne pridaje veliki značaj jer se kod dece koja su prestala sa umokravanjem funkcionalni kapacitet nije povećao.
- Urinarne infekcije – Kod primarne enureze nema značaja, ali usled urinarnih infekcija može nastupiti sekundarna enureza.
- Antidiuretski hormon – Kod neke dece ne proizvodi se dovoljna količina hormona vazopresina koji smanjuje produkciju mokraće tokom sna.
- Zatvor – Do ponovnog noćnog mokrenja u krevet (sekundarna enureza) može doći i usled zatvora (puna creva pritiskaju bešiku i uzrokuju nevoljno ispuštanje mokraće).
Da li dete treba kazniti kada se noću upiški?
Kažnjavanje deteta ne samo da ne pomaže već može dodatno otežati odnosno produžiti proces prestanka mokrenja u krevet. Važno je shvatiti da dete to ne radi namerno. Noćno mokrenje u krevet nije odraz prkosa deteta, lenjosti ili nemara. Dete nad ovom funkcijom nema kontrolu i nije pošteno da bude izloženo prekorima, kritici ili ismevanju. Takav stav odraslih osoba samo će pogoršati situaciju koja je i bez toga, za dete stresna.
Deca koja mokre u krevet i sama osećaju stid i nelagodnost. Starija deca izbegavaju spavanje kod drugara kao i višednevne školske izlete, boravke u prirodi itd. Sve ovo utiče na samopouzdanje deteta što dodatno otežava proces uspostavljanja kontrole nad bešikom a može se odraziti i na ličnost u odrasloj dobi.
Da li pomaže nagrađivanje za noć kada je dete uspelo da zadrži mokrenje?
Stavovi stručnjaka po ovom pitanju su jedinstveni i odgovor je ne. Kao što dete ne treba kažnjavati tako ni nagrade nisu poželjne. Razlog je isti. Mokrenje u krevet u toku noći nije voljan proces tj nije pod kontrolom deteta pa kao takav nema svrhe kažnjavati ali ni nagrađivati kada do mokrenja ne dođe. Nagrađivanjem možete zbuniti dete jer neće znati šta je to što je uradilo a doprinelo je da se ne upiški.
Da li se noćno mokrenje kod dece može preduprediti buđenjem deteta u toku noći?
Buđenje deteta u toku noći kako bi ga pitali da li mu se piški ili kako bi ga podsetili da ode u toalet nije rešenje. To će samo dovesti do veće pospanosti i dubljeg sna kada ponovo zaspi čime se povećava šansa da neće “čuti” signal koji mu šalje bešika da je puna. Šanse da se upiški ukoliko dete ovaj posao nije obavilo kada ste ga probudili su mnogo veće. Pored toga, prekidanje sna je frustrirajuće za dete, remete se normalne funcije koje se u toku sna odvijaju.
Kako pomoći detetu?
Njavažnije je da detetu budete psihološka podrška (ne kritikujte i ne dozvollite drugima da to čine) i da malim korekcijama dnevne rutine smanjite mogućnost da do epizoda noćnog mokrenja dođe.
- Prilagodite unost tečnosti tako da se najveći deo unese u prepodnevnim i ranim popodnevnim satima.
- Podstičite dete da što češće piški u toku dana i obavezno uveče neposredno pred spavanje.
- Smanjite ili sasvim izbacite ispijanje tečnosti koje deluju nadražujuće na bešiku (čokoladno mleko, kakao, gazirani sokovi, napici koji sadrže veštačke zaslađivače, citrusi itd.). Posebno ove tečnosti treba izbegavati u večernjim satima.
- Razmotrite rutinu odlaska na spavanje. Možda dete ne spava dovoljno pa je zato san dubok. Ne zanemarujte značaj poslepodnevnog odmora.
- Obratite pažnju na stolicu deteta. Ukoliko dete nema redovnu stolicu ili je ona previše tvda ili suva, povećajte unos tečnosti. Zatvor može biti uzrok sekundarne enureze.
- Olakšajte detetu odlazak u toalet u toku noći. Uklonite predmete o koje bi moglo da se udari, obezbedite da put bude osvetljen itd.
Ukoliko navedene mere ne dovedu do prestanka noćnog mokrenja, treba dete odvesti lekaru koji će ustanoviti uzrok noćnog mokrenja i pristupiti lečenju. Najbitnije je da to učinite na vreme, što ranije, nikako nemojte čekati polazak u školu.
Kako se noćno mokrenje kod dece leči?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i pregleda. Prava adresa za ovu vrstu problema je pedijatar – nefrolog. Pored anamneze i pregleda lekar će proceniti koja labiratorijska ispitivanja urina treba uraditi.
Terapija može biti farmakološka, kondiciona i psihoterapija.
Veoma dobri rezultati se postižu kondicionom terapijom (izlečenje kod 65-100% dece a recidivi tj. ponovna pojava mokrenja se javlja kod 9-47%). U kombinaciji sa psihoterapijom se postižu najbolji rezultati. Pi-Pi alarmi napravljeni su tako da se oglašavaju kada dete ispusti prve kapi mokraće. Alarmi vibracijom ili zvukom bude dete. Na ovaj način vremenom mozak stvara asocijaciju između uriniranja i buđenja. Uloga roditelja je da dete razbudi i pomogne da ode do toaleta.
Farmakološka terapija podrazumeva primenu dezmopresina. Efekat se postiže kod 50-80% dece u toku terapije. Nakon ukidanja terapije često dolazi do recidiva.
Bitno je naglasiti da i samo noćno mokrenje kod dece može biti vid traume i uzrokovati stid i povlačenje deteta u sebe. Trauma se povećava ukoliko i roditelji kritikuju i osuđuju dete. Upravo tada psihoterapija i podrška roditelja su od izuzetnog značaja.
Saznajte: Noćni strahovi kod dece. Kako pomoći uplašenom detetu.
