MUCANJE-KORISNI SAVETI
- Pokažite svom detetu da ste zainteresovani za ono što kaže, a ne na koji način izgovara reči. Pokušajte da održite prirodni kontakt očima kad je teškoća prisutna. Ne završivši rečenicu, dete postaje frustrirano. Pomozite mu da završi rečenicu ako primetite da se muči i traga za izrazom ali ne završavajte rečenicu umesto njega bez obzira što ste možda nestrpljivi ili nemate vremena nesmete.
- Budite podrška. Ohrabrite ga da govori, ali ne insistirajte na tome stalno.
- Stvorite što mirniju porodičnu atmosferu. Izbegavati situacije koje su suviše uzbudljive ili dozvoljavaju da dete doživi poraz.
- Slušajte dete sa najvećom pažnjom dok govori. Radite sve što stvara zadovoljstvo zbog govora. Pričajte detetu zanimljive stvari, anegdote, pričice. Ako se pojave periodi nefluentnog govora bolje je čitati mu. Tako će se izbeći nefluentan govor, a omogućiti da bude stimulisano dobrim govorom.
- Koristite kratke i jednostavne rečenice. Detetu dajte dovoljno vremena da može da odgovori na postavljeno pitanje.
- Pokušajte da izbegnete užurbani stil života. Dete koje muca reaguje dobro na rutinu, kako kod kuće tako i u igri i u školi. Takođe je dobro da se uspostavi ritam redovnih obroka i spavanja.
Ako je dete već od nekog dobilo primedbu na svoje govorne teškoće, treba mu objasniti da se svima povremeno dešavaju teškoće u govoru i da to ne treba da ga zabrinjava i da se toga ne stidi. Od deteta ne treba prikrivati njegove teškoce, nego mu pomoći da ih razume i prihvati. Treba nastojati:
– da se smanji pritisak na dečiju psihu koji nastaju zbog mucanja,
– da se otklone podstrekači unutrašnjeg nezadovoljstva (svađe roditelja, sukobi među decom…),
– da se nauči relaksiranju, laganom govoru, ravnomernom disanju,
– da se zainteresuje za neki hobi, jer dete tako postaje samouvereno i to utiče na kvalitet govora.
Saveti koji važe za roditelje donekle važe i za nastavnike.
Da li će dete koje muca imati prijatnu atmosferu u razredu, zavisi mnogo i od nastavnika. On treba da obezbedi da razred ne pokaže nikakve znake neprijateljstva, ismejavanja, sažaljenja prema detetu koje muca. Takvo dete ne sme biti odbačeno, ni preterano maženo. Prema njemu se treba ponašatu prirodno, neusiljeno, strpljivo, ali zahtevati da izvši sve obaveze kao i ostali učenici. Ohrabriti dete koje muca da govori u razredu je velika stvar. Nastavnik može da stvori takvu situaciju da dete, najpre njemu nasamo, a zatim i pred celim razredom odrecituje dobro naučenu pesmicu, pročita zadatak… Svest o vrednosti sopstvene ličnosti preduslov je za dobar govor. Nastavnik treba da proceni u kojim situacijama dete teško govori i da ih izbegava. Bolje je da mu se obraća povremeno i da traži kratke odgovore.
Od nastavnika se ne očekuje da izvodi govorne vežbe sa detetom koje muca, ali mora da sarađuje sa logopedom i porodicom. Ako je dete dobilo upustvo od logopeda da čita usporeno ili da govori po taktu, onda mu nastavnik ne sme zamerati što se dobijenih upustva pridržava i na času, već mu treba omogućiti da ih se nesmetano pridržava.
O MUCANJU
Mucanje se češće javlja kod muškaraca nego kod žena i to u odnosu 3,5:1.
Mucanje nije simptom nekog emocionalnog ili psihičkog poremećaja iako može biti izvor stesa i uzrok određenim emocionalnim teškoćama.
Osobe koje mucaju nisu manje inteligentne od osoba koje govore normalno.
Oko 1% odraslih ljudi na svetu muca.
Mucanje se javlja u svim kulturama i socijalnim grupama.
Osoba koja muca razmišlja normalnom brzinom, iako izražavanje te misli može biti sporije.
Ne postoji magični lek za mucanje.
Mucanje je moguće savladati na način da ono više ne predstavlja prepreku za normalnu komunikaciju.
MUCANJE-TERAPIJA
Terapijski postupci se mogu podeliti na dva oblika. Cilj jednog tretmana je postizanje fluentnog govora, a drugog “lakše mucanje“. Integrisanje ova dva terapeutska postupka može poboljšati stanje govora kod osobe koje muca.
Tretman kojim se povećava fluentnost govora odnosi se na učenje veština za usporavanje govora na početku rečenice, polagani govor, stapanje glasova u reči
Pristup “lakšem mucanju” pomaže osobi da smanji emocionalnu napetost i modifikuje svoje mucanje na način da ono više ne predstavlja prepreku za normalnu komunikaciju.
Intenzivni terapeutski tetman može pomoći osobi da stekne veće samopouzdanje i da govori fluentnije.
Međutim nikakve govorne vežbe sa logopedom ne mogu pokazati uspeh ako sredina u kojoj dete živi, a to su uglavnom porodica i škola, ne pokažu dovoljno razumevanja i ne stvore povoljnu socijalnu klimu za prevazilaženje dečije teškoće.
