Mucanje spada u grupu poremećaja suprasegmentne strukture govora. Suprasegmentnu strukturu govora sačinjavaju kvantitativne strukture govora kao što su: govorni tok, ritam i tempo, trajanje, intenzitet, visina glasa, akcentovanje reči i melodija iskaza.
autor: Maja Novaković, defektolog oligofrenolog
Mucanje se ispoljava kao poremećaj govorne fluentnosti i najčešce javlja između 2 i 4. godine života. U tom perodu razvijaju se osnovne jazičke srukture. Dete tada prvi put aktivno upotrebljava mnoge reči, čiji smisao često još ne poznaje dovoljno. Ono se bori da sastavi komplikovan iskaz i da svoju jezičku misao pretoči u takvu verbalnu formulaciju koja će biti dovoljno jasna i razumljiva da bi bila prihvaćena od druge dece ili odraslih. Nije čudo ako se u tom periodu pojavljuju male pauze u govoru, ponavljanje pojedinih slogova ili reči. Uvođenjem apstraktnih i složenih govornih oblika u iskazu nije nimalo lako, pa se zato mogu ispoljiti razni vidovi nefluentnog govora.
Mucanje koje se javlja oko 4. i 5. godine života, vezano je za povećanu društvenu funkciju govora malog deteta, za njegovo pojačano interesovanje za svet oko sebe. U toj pojačanoj društvenoj aktivnosti, dete je izloženo pritisku sredine koja nameće svoj govorni tempo. Odrasli, opterećeni svojim brigama, ne pokazuju dovoljno strpljenja i razumevanja za dečija pitanja. Ispoljavaju nervozu ili netrpeljivost prema dečijem oklevanju u govoru ili učestalim greškama. Nervozu donetu sa posla prenose na dete. Govore brzo i iznad glave deteta, pa je ono često primorano da njihove reči „hvata u letu“.
Komplikovani odnosi u porodici podrivaju emocionalnu stabilnost deteta. Ako u porodici postoje svađe, razmirice, razvodi, može se pojačati dečija govorna nesigurnost.
Na sličan način na dete može delovati i polazak u školu. Neki roditelji ili stariji ukućani bezrazložno plaše decu da će u školi dobijati kazne, plaše ih učiteljem, pa deca zbog toga često pred polazak u školu doživljavaju stres koji može da izazove mucanje.
Takođe, ako su zahtevi koji se postavljaju pred dete preveliki, ako preterano ambiciozni roditelji traže od deteta uspeh koji ono ne može da postigne, može se javiti mucanje kao reakcija na neispunjene zahteve roditelja.
Pojava mucanja u pubertetu je izuzetno retka. Ako se i pojavi treba tražiti uzrok najpre u emocionalnoj nesigurnosti, pa tek onda u zdravstvenim promenama. Mucanje se kod odraslih javlja samo u specijalnim uslovima kada je poremećena neurovegetativna ravnoteža. Mucanje je sporedni simptom nekog neurotičnog stanja.
Najčešće karakteristike mucanja su:
- – repeticija ili ponavljanje glasova (b-b-b-bicikl), slogova (ku-ku-kuca), delova reči (koš-koš-košarka), čitavih reči i fraza;
- prolongacija ili neprirodno dug izgovor glasova ili slogova (aaaaaaautomobil), neadekvatne pauze,oklevanje ili bezglasni zastoji u govornom toku nastali usled blokade vazdušne struje,
- govor u naglim trzajima dok osoba pokušava da započne ili održi fonaciju,
- nepravilno disanje,
- izbegavanje da se sagovornik pogleda u oči,
- izbegavanje određenih reči i svakodnevnih govornih situacija,
- negativna osećanja kao što su: poniženje, frustracija, osećaj manje vrednosti (to se javlja u kasnijim stadijumima poremećaja),
- osećaj gubitka kontrole, osoba koja muca može imati strah od određenih reči, glasova ili situacija. Određene glasove i reči može zameniti nekom drugom ili određena govorna situacija može biti izbegnuta potpuno. Na primer osoba koja muca može uvek da sačeka da se neko drugi javi na telefon, ili u prodavnici će radije obilaziti dok ne nađe ono što joj je potrebno nego da pita prodavca. Ovakve reakcije kod mucanja se javljaju u kasnijim stadijumima poremećaja,
- ostale reakcije koje prate mucanje su: napetost mišića usana, vilice ili vrata, drhtanje usana, vilice ili jezika na početku govora, nervozno lupanje stopalom o pod, treperenje očima, trzaji glavom i razni drugi tikovi i to sve u cilju da se izbegne mucanje.
Varijabilnost u težini simptoma kod mucanja zavisi od govorne situacije sagovornika kao i poruke koja se želi preneti. Može se desiti da dete koje muca govori fluentnije kod logopeda nego u školi.
