Umor je prateća, normalna pojava svake naše aktivnosti. Može se opisati kao stanje iscrpljenosti i smanjene sposobnosti za mentalni ili fizički rad. Pojačan osećaj umora može nastati usled stresa, loših životnih navika, jednoličnog i napornog posla. Jednostavan način za prevazilaženje umora je dovoljno dug i kvalitetan odmor.
Iako je umor nezaobilazan deo života, o mehanizmima nastanka još uvek postoje brojne nedoumice. Po jednoj od teorija, umor nastaje kao posledica nakupljanja produkata metabolizma (na primer mlečne kiseline u mišićima), potrošnje kiseonika i zaliha hranjivih materija.
Novija istraživanja ukazuju da je ipak, za umor odgovoran centralni nervni sistem. Smatra se da do umora dolazi usled promene u delovima mozga koji ragulišu moždanu aktivnost a samim tim i funkcionalno stanje čitavog organizma.
KAKO SE PREPOZNAJE UMOR?
Umor se prepoznaje po subjektivnim i objektivnim znacima.
Subjektivni su smanjena koncentracija i motivacija, neraspoloženje, razdražljivost, osećaj slabosti i pospanosti.
Objektivni znaci su kvalitativno i kvantitativno smanjenje radnog učinka, spontani prekidi rada u cilju odmora i poremećaj koordinacije pokreta.
U zavisnosti od vrste posla koji se obavlja umor često delimo na psihički (nastaje usled obavljanja nekog intelektualnog rada) i fizički (posledica je fizičkih napora).
Ova podela umora je vrlo nespretna i bolje je umor posmatrati kao akutni (kada nastaje neposredno posle nekog posla) ili hronični (posledica je akumulacije umora tokom dužeg perioda i stalnog opterećenja).
Posebna vrsta umora kada je uzrok u pitanju, je usled trajne izloženosti stresu. Ovu vrstu umora naučnici nazivaju i adrenalinski umor, po hormonu adrenalinu koj se u stresnim situacijama pojačano luči.
UZROCI UMORA
Kratkotrajan umor, nastao neposredno nakon telesne ili intelektualne opterećenosti, normalna je pojava. Oraganizam se na ovaj naačin štiti od opterećenja koje prevazilazi naše mogućnosti i negativnih efekata koji bi mogli nastati. Kod osoba kod kojih je osećaj umora stalno prisutan, uzrok treba tražiti u fizičkoj bolesti ili duševnom poremećaju. Važno je pažljivo uzeti anamnezu i uraditi pregled kako bi se detektovale ili isključile bolesti koje bi mogle biti uzrok umora.
Na primer, neke endokrinološke bolesti poput dijabetesa i bolesti štitaste žlezde, bolesti bubrega, srca i jetre praćene su umorom.
Umor se javlja i u slučaju mnogih zaraznih bolesti kao što je infekcija HIV-om, Epstein-Barr virusom itd.
Umor može biti posledica nedovoljne ili nepravilne ishrane koja je siromašna mineralima i vitaminima (gvožđe, cink, vitamini B gripe, E vitamin itd) ali i simptom depresije i drugih duševnih bolesti što zahteva psihijatrijsko lečenje.
ŠTA POMAŽE?
Najbolji način da se oslobodimo umora je kvalitetan i dovoljno dug san. Prosečno bi trebalo spavati 7-8 sati. Osim sna, od pomoći su i kratkotrajni odmori u toku posla kao i između određenih aktivnosti.
Vrsta i način odmora zavisi i od posla koji je doveo do umora. Nakon fizičkog rada, potreban je pasivan odmor: sedenje, ležanje ili spavanje, dok se kod intelektualnog preporučuje aktivni odmor: šetnja, razgibavanje, lagana sportska aktivnost.
Ako umor traje duže od pola godine, i uzrok nije utvrđen, može se raditi o sindromu hroničnog umora. Ovo stanje može potpuno da onesposobi osobu, čak i njene uobičajene dnevne aktivnosti se dovode u pitanje. Umor mogu pratiti i nesvestica, opšta slabost, bolovi u telu, nizak pritisak, potištenost, neraspoloženje. Neki pacijenti imaju blago povišenu temperaturu, osećaj trnjenja u nogama i rukama. U lečenju hroničnog umora nepoznatog porekla, delotvorni su psihoterapija i fizička aktivnost.
Umor je posledica pa su definisanje uzroka i njegovo uklanjanje način da se umor savlada.
UMOR I POSAO
Iako statistike pokazuju da je radna produktivnost veća kada je radno vreme kraće, ipak radimo sve duže. Produžavanje radnog vremena ne samo da je potencijalno štetno po zdravlje i umanjuje kvalitet života zaposlenog već je pitanje koliko doprinosi unapređenju posla. U iščekivanju skraćenja radnog vremena korisno je podsetiti se šta utiče na ublažavanje umora: pravilna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje kafe, alkohola i duvana. Od velikog značaja su dobro raspoloženje i vedriji pogled na život, čime se dodatno jača organizam u borbi sa stresom i velikim psihofizičkim naporima.
STIMULANSI IPAK NE!
U otklanjanju umora i poboljšanju radne sposobnosti, ponekad se koriste razni stimulansi. Najčešće i najšire su primenjivani kofein i tein koji u malim količinama mogu imati pozitivan učinak, dok u većim predstavljaju opasnost za zdravlje.
Stimulanse iz grupe simpatomimetika (amfetamin na primer), ne treba koristiti. Isto je i sa lekovima iz grupe hipnotika (lekovi za spavanje) kao i sa sedativima (lekovi za umirenje). Lekove treba koristiti isključivo u kosultaciji sa lekarom.
Tekst je prvi put objavljen: Mar 28, 2016 at 07:56
Update: Dec 8, 2021 at 08:21
