Koliku spoljašnju temperaturu može da izdrži ljudski organizam? Kada je potrebno da se hitno sklanjamo od vrućine u rashlađen prostor ili primenimo neku od mera za rashlađivanje?
Novo istraživanje otkrilo je da se granica ljudske izdržljivosti kreće u opsegu između 40℃ i 50℃. Sve iznad toga je izvan naše tolerancije na toplotu i predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje. Vrućine definitivno nisu kao što su nekada bile…
Ljudsko telo je biološki sistem prilagođen da optimalno funkcioniše pri temperaturi od 37℃. Da bi održalo ovu temperaturu, naše telo troši energiju putem metaboličkih procesa, kao što je npr. znojenje. Međutim, šta se dešava kada spoljašnja temperatura pređe 40℃? Istraživači sa Univerziteta Roehampton otkrili su da u tom slučaju ljudsko telo počinje da troši znatno više energije na hlađenje.
Naučnici su istraživali koja je termoneutralna zona, tj. temperaturni opseg u kojem telo ne mora da poveća svoj metabolički rad da bi održalo idealnu temperaturu od 37℃. Otkriveno je da je to 28℃. Kada je spoljašnja temperatura veća, organizam pojačava svoje mehanizme hlađenja i za to, naravno, troši više energiju.
Kako naše telo reguliše temperaturu – Kada se znojimo, a kada drhtimo?
Ljudsko telo ima nekoliko mehanizama regulisanja telesne temperature. Proces regulacije obavlja deo mozga koji se naziva hipotalamus. Kada je telu pretoplo, pokreće se proces znojenja kao mehanizam hlađenja. Kada je previše hladno, hipotamanus izaziva drhtanje da bi se telo zagrejalo.
Nakon ovih saznanja istraživači su se zapitali koja je gornja granica termoneutralne zone. Iako definitivnog odgovora još uvek nema, istraživači su na osnovu serije eksperimenata u kojima je učestvovalo 13 volontera starosti između 23 i 58 godina, otkrili da se metabolički ritam povećava za 35% pri izloženosti temperaturi od 40℃ i 25% relativne vlažnosti vazduha, a za 48% na 40℃ i 50% vlažnosti.
Istraživači su u eksperimentima merili različite parametre na različitim temperaturama, kao što su krvni pritisak, brzina znojenja, puls, brzina disanja.
Iako ne treba zaboraviti da ovi podaci imaju ograničenja jer se temelje na malom uzorku, ono što jeste važno je da su naučnici napravili prvi korak ka razumevanju toga kako toplota utiče na naše telo i kako temperaturne promene mogu da utiču na dobrobit ljudi. Ovo je izuzetno važno u svetlu klimatskih promena gde pojedine delove planete sve češće zahvataju toplotni talasi sa ekstremno visokim temperaturama.
Kako se boriti sa porastom spoljašnje temperature?
Dakle, klimatske promene mogu imati dublji uticaj na naše zdravlje i dobrobit. Veće nego što smo do sada mislili.
Naučnici smatraju da se ljudi koji žive u toplim klimatskim pojasima obično aklimatizuju, te ne povećavaju toliko svoju telesnu temperaturu, a samim tim ni metaboličku stopu, navodi Medical News Today. Slično važi i za ljude koji žive u hladnijim krajevima.
Ali, temperature usled klimatskih promena neprestano rastu i predstavljaju globalnu pretnju, te povećavaju rizike od zdravstvenih problema. Posebno zabrinjavaju rezultati istraživanja iz 2021. godine koja procenjuju da se čak 37% svih smrti povezanih sa toplotom mogu pripisati klimatskim promenama. Zato je ključno razumeti kako možemo smanjiti našu telesnu temperaturu kada su napolju ekstremne vrućine.
Saveti za borbu protiv vrućine
Iako ljudsko telo ima ugrađene mehanizme za regulaciju toplote, u ekstremnim uslovima i pri velikim vrućinama možemo mu i sami pomoći tako što ćemo:
- redovno unositi tečnost, najbolje vodu ili rashlađeni čaj,
- plivati u hladnoj vodi (ne ledenoj), kupati se u mlakoj kupki ili samo stavljati hladne obloge,
- skloniti se u hladovinu ili u razumno klimatizovan prostor,
- ograničiti kretanje i izbegavati teške vežbe i sve vrste fizičkog napora,
- nosite lakšu, prozračniju odeću i prirodne tkanine,
- planirati aktivnosti u svežijim periodima dana.
Da li smo svi podjednako osetljivi na vrućinu? – Ko je u većem riziku od vrućina?
Važno je znati da naša sposobnost da se prilagodimo visokim temperaturama vazduha zavisi od brojnih faktora od kojih su samo neki opšte zdravlje, fizičko stanje, prehrambene navike, uzimanje pojedinih lekova…
U većem riziku od smrtnog ishoda usled prekomerne spoljašnje temperature su starije osobe (starije od 65 godina starosti), deca i ljudi sa srčanim ili plućnim problemima. Takođe ne smemo zaboraviti da su u većem riziku i ljudi iz marginalizovanih grupa koji nemaju pristup svim adekvatnim informacijama kako se zaštiti od vrućine ili nemaju pristup sredstvima za rashlađivanje.
Šta jesti kada su spoljašnje temperature visoke – Hrana za vrućine
Nutricionisti preporučuju da se u toplim danima hranimo što laganije, te da obroci budu bazirani na voću i povrću. Za hidrataciju su pogodne namirnice koje sadrže puno vode poput lubenice, pomorandže, dinja, ananasa, paradajza, krastavca, zelene paprike, zelene salate, spanaća. Konzumacija hladnih mlečnih proizvoda poput jogurta i kiselog mleka se takođe preporučuje.
Treba izbegavati meso, naročito ako je prženo. Ne preporučuju se ni gazirani sokovi, iako za njima često posežemo kad nam je vruće. Takođe treba izbegavati kalorične poslastice kao što su čokoladne torte. Ove poslastice ostavite za hladnije dana, a utehu pronađite u hladnoj lubenici ili sladoledu.
