Da li nam prijatelji produžavaju život?

Sadržaj teksta

Prijatelji su nam potrebni da preživimo i napredujemo, isto kao što su nam potrebni hrana, voda i vazduh, tvrde naučnici.

Svako od nas uživa u vremenu koje izdvaja samo za sebe. Međutim, ljudi su društvena bića. I to nije floskula. Medicina je dokazala da su kvalitetne socijalne veze izuzetno važne u prevenciji različitih mentalnih i fizičkih oboljenja. Dakle, druženje nas ne čini samo srećnijima, nego i zdravijima. Ali da li kvalitetna prijateljstva mogu da nam značajno produže život i kako utiče hormon oksitocin na naš društveni život? Saznajte u narednim redovima.

Negovanje prijateljstava je važan segment života svakoga od nas. Veliki broj studija dokazao je da usamljenost negativno utiče na naše blagostanje i dobrobit. Ali i na zdravlje. Sada je već svima poznato da druženje i prijateljstvo ima lekovit efekat na naše mentalno zdravlje. Međutim, da li ste znali da društveni život utiče i na fizičko zdravlje? Itekako utiče. To ne znači da 24 sata dnevno treba da budemo okruženi ljudima i u interakciji sa ljudima. Čoveku su potrebni i oni trenuci samoće koje koristi za odmor, razmišljanje i neka druga lična zadovoljstva. Ali kada izađe iz tog intimnog sveta – čoveku je potrebna društvena interakcija.

Sve što nam treba su – prijatelji

Osnova svakog prijateljstva je da cenimo jedni druge i da prepoznajemo vrednost i u sebi i u drugima. Od toga koliko cenimo neku osobu zavisi i koliko ćemo u to prijateljstvo ulagati i koliko ćemo ga negovati. Verovali ili ne, prijatelji su nam potrebni da preživimo i napredujemo, isto kao što su nam potrebni hrana, voda i vazduh, tvrde naučnici.

Međutim, pronaći prijatelje nije baš na ”klik”. Deci je verovatno lakše da sklapaju prijateljstva, ali odraslima to može da predstavlja ozbiljan izazov. Dobra vest je da i prijateljstva iz detinjstva donose dobrobit za naše mentalno, ali i  fizičko zdravlje. Takva duga prijateljstva često ostaju – zauvek. Koliko su prijateljstva iz detinjstva značajna, govore i istraživanja. Jedno od njih pratilo je muškarce od 32 godine starosti. Oni koji su izjavili da su u detinjstvu i mladosti imali mnogo prijatelja, imali su niži krvni pritisak i veću verovatnoću da će imati zdravu telesnu težinu od onih koji nisu u istoj meri imali razvijene društvene odnose. Jedna druga studija obuhvatala je ljude od 80 godina starosti i ukazala da su pojedinci koji su imali daleko veći nivo pozitivnih društvenih odnosa imali veštine pamćenja kao kod nekoliko decenija mlađih ljudi.

Prijateljstva i mentalno zdravlje

Usamljenost nije isto što i samoća. Usamljenost ukazuje na nedostatak neophodnih odnosa sa ljudima ili skupa veza. Dakle, usamljenost je mnogo opasnija za naše zdravlje od samoće. Brojne studije i istraživanja ukazuju na ove opasnosti, tj. da usamljenost može dovesti do mnogobrojnih psihijatrijskih poremećaja kao što su depresija, poremećaji ličnosti, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, poremećaji spavanja

Naučnici sa sigurnošću tvrde da su prijatelji izuzetno pouzdana prevencija od mentalnih poremećaja, ali i da su lekoviti ako se bolest već desi. Upravo nas efikasna prijateljstva štite od štetnih efekata usamljenosti. Ali, šta su to efikasna prijateljstva? Jedna studija ih opisuje kao kvalitetne međuljudske odnose koje karakteriše podrška, reciprocitet i intimnost. Samo takva prijateljstva mogu da ublaže osećaj usamljenosti, doprinesu našem životnom zadovoljstvu, ali i samopoštovanju.

Kakva je veza između društvenih odnosa i samopoštovanja?

Naučnici kažu da je u osnovi pozitivna povratna sprega i da u takvom odnosu jačaju i prijateljstva i samopoštovanje. Dakle, prijateljstva podstiču samopoštovanje, što je ključno i za naše mentalno i za fizičko zdravlje.

Prijateljstva i fizičko zdravlje

Veliki broj studija ukazuje da je nedostatak društvenih veza i njihov loš kvalitete povezan i sa brojnim zdravstvenim stanjima kao što su kardiovaskulatne bolesti, visok krvni pritisak, kancer i oštećena imunološka funkcija organizma. Naučnici društvenu izolaciju i usamljenost povezuju i sa učestalijom pojavom gojaznosti, pušenjem i nedostatkom fizičke aktivnosti.

Verovali ili ne, ljudi koji nemaju razvijena prijateljstva su u 50% većem riziku od demencije. Ukoliko niste u mogućnosti da se često viđate sa prijateljima, lekovit je i kratak telefonski poziv. Čak će vam i takav način komunikacije sa dragim osobama smanjiti osećaj usamljenosti, anksioznost i depresiju i posledično poboljšavati fizičko zdravlje.

Prijatelji produžavaju život

Jedan od najinteresantnijih nalaza studija koje proučavaju vezu između naših društvenih odnosa i zdravlja jeste da ljudi koji imaju efikasna prijateljstva imaju i 50% veće šanse da produže sebi život. Naime, ljudi koji se druže sa prijateljima mogu živeti i 7,5 godina duže od onih koji su izabrali društvenu izolaciju. Dakle, ukoliko imate prijateljsku podršku, smanjujete rizike za lošije dugoročno zdravlje, jer je emocionalna podrška veoma važan faktor i u prevenciji bolesti, ali i u procesu lečenja. Imati nekoga ko će vas saslušati, razumeti, podržavati i bodriti može biti neformalni deo terapije.

Interesantno je da je i praktikovanje vežbanja, kao dela zdravog načina života, korisnije u društvu nego kada vežbate sami. Studija iz 2017. godine sprovedena nad studentima medicine potvrdila je da su oni koji su pohađali grupne treninge imali znatno niži nivo stresa od onih koji su solo vežbali istim intenzitetom.

Kako to da su prijatelji lekoviti, u čemu je fora?

Sve navedeno sugeriše da od socijalizacije možemo imati samo koristi i u mentalnom i u fizičkom pogledu. Ali u čemu je fora? Šta je ključ lekovitog svojstva socijalizacije? Odgovor bi mogao biti – oksitocin.

Oksitocin je hormon i neurotransmiter koji se proizvodi u hipotalamusu. Poznat nam je kao hormon koji je uključen u porođaj i laktaciju, ali je takođe povezan i sa osećajem empatije, poverenja, velikodušnosti… Upravo ove osobine su osnova kvalitetnog prijateljstva.

Jedna ranija studija je otkrila da je oksitocin vitalan za društveno prepoznavanje kod glodara, a isti efekat je uočen i kod ljudi. Druga studija podrazumevala je intranazalno davanje oksitocina ljudima, u obliku spreja za nos. Otkriveno je da je oksitocin uticao da ljudi povećaju međusobni nivo poverenja i budu spremniji da prihvate društvene rizike.

E, sad, zašto oksitocin ima ovakvo dejstvo? Verovatno zbog njegovog uticaja na kortizol – hormon stresa. Naime, učesnici studije koji su primili oksitocin i bili izloženi stresu javnog govora imali su niži nivo kortizola od učesnika u placebo grupi.

Kortizol inače oslobađaju nadbubrežne žlezde kada se osoba nalazi pod stresom i to nije apriori loše. Na taj način, naše telo nas priprema za akciju. Ono što jeste loše je kada se to dešava dugoročno i kada smo konstantno izloženi stresu. Ilustracije radi, dugotrajno visok kortizol može biti uzročnik visokog krvnog pritiska, umora, ali i dijabetesa tipa 2. Nameće se da je rešenje u smanjenju nivoa kortizola u našem organizmu. Ali kako? Jednostavno – socijalizacijom! Pozitivne društvene interakcije deluju opuštajuće i tada naše telo proizvodi oksitocin usled čega nivo kortizola opada. A sa njim i npr. visok krvni pritisak.

Sad kada znamo benefite koje nam donose prijateljstva, treba da znamo da ne treba da postanemo ”sakupljači” tzv. prijatelja. Uživo ili na društvenim mrežama. Lekovita svojstva imaju samo kvalitetna prijateljstva, smisleni odnosi i iskrena podrška.

I da ne zaboravimo… Postoje prijateljstva koja imaju i negativan uticaj na naše mentalno i fizičko zdravlje i dobrobit. Izbegavajte prijatelje koji vam, poput vampira, isisavaju energiju i zovu samo kad im je nešto potrebno. Razvijajte kvalitetna prijateljstva sa ljudima koji vam prijaju i koji na vas utiču lekovito. A i vi na njih.

Možda je baš sada trenutak da pozovete najboljeg prijatelja ili prijateljicu, školskog druga iz detinjstva, onu divnu koleginicu s posla ili jednostavno ”skoknete” u komšiluk na kafu.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Mycoseb-baner-300x300px
CG-19-INSTA-696x696
Mycoseb-baner-300x300px3