Kopriva (lat. Urtica dioica, Urticaceae) je samonikla, zeljasta biljka široko rasprostranjena na našem podneblju. Zbog njene sposobnosti da ožari kožu onoga ko je dodirne, u narodu se odomaćio i naziv žara.
Na koji način kopriva izaziva efekat žarenja?
Mikroskopskim pregledom nadzemnih delova biljke uočavaju se strukture koje nalikuju dlačicama, u literaturi poznate pod imenom trihomi.
Njihova uloga se ogleda u zaštiti ove vrste od napada insekata. Pri kontaktu sa koprivom, iz trihoma dolazi do otpuštanja nekolicine materija, poput histamina i mravlje kiseline. Tom prilikom, usled oslobađanja histamina, se na koži mogu javiti plikovi koji nalikuju manifestaciji lokalne alergijske reakcije, izazivajući pritom svrab, te ovu pojavu, čak i kada ona nije uzrokovana biljkom o kojoj govorimo, nazivamo koprivnjača ili urtikarija.
Sa druge strane, mravlja kiselina u dodiru sa kožom deluje rubefacijentno, odnosno prouzrokuje osećaj toplote sa posledičnim crvenilom kože što, između ostalog, predstavlja i način delovanja kapsaicina, gotovo neizostavnog sastojka flastera i kremova u tretmanu bola kod pacijenata sa reumatskim bolestima. Ovim efektom se mogu objasniti rituali mnogih naroda koji se zasnivaju na udaranju bolnog mesta svežnjem tek ubranih kopriva.
Istraživanja su pokazala da ovako složen mehanizam odbrane nimalo nije bezrazložan jer kopriva, počevši od korena, preko stabljike do listova, predstavlja pravu riznicu hranljivih nutrijenata.
Kopriva kao potencijalna pomoć kod dijabetesa
Ponoseći se velikom koncentracijom polifenolnih jedinjenja, ova biljka deluje kao moćni antiinflamator zbog čega se smatra da ima ulogu u prevenciji i pratećem tretmanu akutnih i hroničnih zapaljenskih oboljenja.
Jedna od hroničnih bolesti koja poslednju deceniju beleži povećanu stopu oboljevanja i smrtnosti, jeste diabetes mellitus tip 2.
Rezultati meta analize kliničkih studija, čiji se zaključci u naučnoj zajednici smatraju najcenjenijim, ukazuju na pozitivne efekte suplementacije koprive u pogledu sniženja vrednosti glukoze našte, što predstavlja izmerenu koncentraciju šećera u krvi po buđenju i pre prvog obroka, dok značajno smanjenje glikoziliranog hemoglobina, laboratorijskog parametra koji se koristi za procenu i praćenje bolesti u dužem vremenskom periodu, nije pokazano.
Rast i nega kose
Pomenuta antiinflamatorna aktivnost udružena je sa antioksidativnom čiji su nosioci, između ostalih, vitamin C i beta-karoteni, zbog čega kopriva neretko predstavlja jedan od sastojaka kozmetičkih preparata namenjenih nezi kože.
Sa druge strane, mnogi teško mogu zamisliti bujnu i jaku kosu bez korišćenja tinktura ili šampona sa njenim aktivnim principima.
Opadanje kose je multifaktorijalna pojava. Može biti uzrokovana primenom određenih lekova ili nastati usled hormonskog dizbalansa, akutnih infekcija, stanja blage anemije pa čak i loših navika u ishrani.
Smatra se da su neki od razloga povoljnog uticaja koprive na kosmatost visok sadržaj L-cisteina, aminokiseline od najvećeg značaja za zdravlje kose, i sumpora, koji omogućava stvaranje hemijskih veza između molekula keratina, proteina u sastavu vlasi, obezbeđujući joj pritom elastičnost i mekoću.
Prednost u odnosu na spanać
U stanjima anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa, onemogućena je sinteza hemoglobina, transportnog metaloproteina u sastavu eritrocita zaduženog za dopremanje kiseonika svim ćelijama organizma. Stoga, jedna od posledica može biti i gubitak kose budući da folikul dlake temena glave ne dobija dovoljno hranljivih materija, te kopriva, kao namirnica izuzetno bogata gvožđem, indirekno može prevenirati ovu pojavu.
Povrh toga, postoje dodatni razlozi zbog kojih osobe kojima je ustanovljena sideropenijska anemija ili su njoj podložne, češće u svoju ishranu uvršćuju koprivu nego što je to, na primer, slučaj sa spanaćem.
Naime, spanać takođe poseduje značajne količine gvožđa, međutim, visoke koncentracije oksalne kiseline umogome ograničavaju primenu ove namirnice naročito u ishrani bubrežnih bolesnika te je povećan rizik za taloženjem ovih jedinjenja i formiranjem takozvanog peska ili kamena u bubregu.
Nasuprot tome, kopriva deluje diuretski što dodatno umanjuje verovatnoću ove pojave ali i nastanka urinarnih infekcija.
Izlučujući se iz organizma putem bubrega i u obliku kompleksa sa kalcijumom, oksalna kiselina sprečava resorpciju kalcijuma iz urina što predstavlja jedan od mehanizama održavanja homeostaze kalcijuma u organizmu. Posledično može doći do pojave hipokalcemije, stanja organizma u kome je u krvi koncentracija kalcijuma niža od potrebne, što može prouzrokovati rahitis kod dece ili osteomalaciju kod odraslih usled iscrpljivanja depoa kalcijuma iz kostiju.
Iz tog razloga se spanać često priprema i konzumira sa mlečnim proizvodima, kao značajnim izvorima kalcijuma, dok pojedini dijetetičari navode da sa koprivom to ne mora biti slučaj jer sadrži gotovo petostruko veće količine kalcijuma od spanaća.
Takođe, još jedna od prednosti koprive u odnosu na spanać ogleda se i u nižem sadržaju purina, materije čiji unos kroz ishranu moraju kontrolisati osobe obolele od gihta.
Kada se ne preporučuje
Ipak, važno je ne preterivati već uravnoteženo konzumirati koprivu i o tome obavestiti lekara i farmaceuta posebno ukoliko terapija pacijenta uključuje lekove protiv zgrušavanja krvi, imajući u vidu da ona predstavlja jedan od izvora vitamina K koji u organizmu potpomaže koagulaciju i zahvaljujući kome kopriva može biti korisna u regulaciji pojačanih menstrualnih krvarenja ili krvarenja iz nosa.
