Povećane vrednosti troponina uvek ukazuju na oštećenje miokarda. Osim u AKS, troponin može biti povišen i u drugim akutnim bolestima miokarda, kao što je npr. miokarditis.
Takođe, troponin je povišen i u stanjima kada postoje minimalna ili blaga oštećenja miokarda koja se ne detektuju poremećajima EKG-a i kliničkim znacima AKS-a (npr. u plućnoj emboliji i u edemu pluća).
autor: mr ph.spec. Mirjana Balać
Akutni koronarni sindrom najčešće nastaje kao komplikacija ateroskleroze koronarnih arterija, kada se usled nagle povrede ili rupture ateroma (plaka), stvori ugrušak koji delimično ili potpuno zatvori koronarnu arteriju. Prestaje snabdevanje srčanog mišića krvlju odnosno, dolazi do ishemije miokarda. Ukoliko se prekinuti protok krvi ne uspostavi, dolazi do nekroze miokarda u području koje dotična koronarna arterija opskrbljuje.
Prvi proteinski marker primenjen za dijagnostiku AKS je mioglobin, koji se nakon nekroze miokarda u krvi pojavljuje pre enzima AST, CK, LDH, zbog svoje niske molekulske mase dok je troponin najspecifičniji i predstavlja zlatni standard za dijagnozu oštećenja miokarda.
MIOGLOBIN
Mioglobin je protein koji vezuje i transportuje kiseonik. Nalazi se u skoro svim organima u telu. Protein srčanog i skeletnih mišića, ali ne i glatkih mišića, ima malu molekulsku masu i lokalizovan je u citoplazmi ćelija.
Ovo je razlog što se mioglobin pojavljuje u cirkulaciji već 1-1,5 sat nakon pojave simptoma infarkta miokarda. Po nekrozi tkiva, koncentracija mioglobina u cirkulaciji naglo raste. S obzirom da se veoma brzo eliminiše iz cirkulacije putem urina, nivo serumskog mioglobina se vraća na normalu obično nakon 24 sata.
Kod interpretacije rezultata važno je voditi računa o tome da se koncentracija mioglobina u serumu povećava usled povrede i skeletnih i srčanog mišića.
Određivanje mioglobina je rana, ali ne sasvim specifična detekcija infarkta. Veliki nedostatak je, pored nedovoljne tkivne specifičnosti i uticaja drugih stanja na nivo njegove koncentracije u krvi, i njegovo kratko poluvreme života u cirkulaciji.
Mioglobin je generalno prihvaćen kao najraniji marker koji se rutinski može odrediti za procenu bolesnika sa AKS. On se oslobađa odmah nakon nekroze, dostiže pik koncentracije unutar 4-6h i opada u toku 24h.
Najkorisnija primena mioglobina je u isključivanju AIM imajući u vidu vremenski period od početka akutnog bola do prvog kontakta sa lekarom. Prava revolucija na polju srčanih markera beleži se početkom devedesetih godina prošlog veka, sa otkrićem troponina.
TROPONIN
Srčani troponin je veoma specifičan marker i može da se koristi za otkrivanje minornih miokardijalnih oštećenja, odnosno razlikovanje između zdravih osoba i onih sa stabilnom anginom od onih kod kojih su oštećenja izazvana nestabilnom anginom i AIM.
Proteini male molekulske mase, kakvi su srčani troponini, izlaze iz ćelija srčanog mišića i u stanjima reverzibilnog oštećenja, kod pacijenata kod kojih se nakon uspostavljanja protoka krvi ćelije u potpunosti oporavljaju.
Srčani troponin je u odnosu na sve poznate markere, biomarker izbora za dijagnozu nekroze miokarda zbog velike osetljivosti i specifičnosti. Troponin je proteinski kompleks uključen je u regulaciju mišićne kontrakcije. Sastoji se od tri proteina koja su kodirana različitim genima: troponin I, troponin C i troponin T.
Korišćenjem testova koji nisu visoko osetljivi, merljivo oslobađanje troponina počinje između 4 i 6 h nakon ćelijske smrti, dostiže pik između 18 i 24 h, a može se detektovati u krvi i do 14 dana.
Nasuprot troponinu C, troponin T i I su kardiospecifične izoforme i mogu da se koriste kao osetljivi i specifični markeri oštećenja miokarda. Određivanje troponina ne samo da ima dijagnostičku vrednost, već je i odličan prognostički marker.
Nakon AIM u krvi se prvi pojavljuje mioglobin, zatim troponin T i CK-MB istovremeno, dok maksimalne koncentraciju prvo dostiže CK-MB pa onda troponin T. Promene troponina T se poklapaju sa promenama LDH. Troponin I se povišava u krvi paralelno sa masom CK-MB.
Njegova koncentracija dostiže svoj prvi maksimum nakon prosečno 16 sati od pojave simptoma a vraća se na normalu nakon 7-10 dana. Ono što je specifično za troponin I je da povišenje njegove koncentracije ne izazivaju ni akutna ni hronična oštećenja skeletnih mišića.
Biohemijski markeri oštećenja miokarda danas su prihvaćeni kao univerzalno značajni za dijagnostikovanje pacijenata sa AKS. Osim do sada definitivno prihvaćenih biomarkera, svakodnevno se uvode novi kao što su: natriuretički peptid, kardiotonični steroidi, citokini, albumin modifikovan ishemijom, slobodne masne kiseline.
