Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija je najčešća nezarazna bolest modernog društva. Prema procenama čak trećina radno sposobnog stanovništva ima povišeni krvni pritisak koji treba lečiti.
Povišeni krvni pritisak je vodeći faktor rizika za nastanak hroničnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Oko 50% svih slučajeva infarkta miokarda i oko 60% svih cerebrovaskularnih insulta posledica su visokog krvnog pritiska.
Krvni pritisak je pritisak krvi na artrije i meri se u milimetrima živinog stuba. Optimalni krvni pritisak je 120/80mmHg, normalan je do 130/85mmHg, visoko normalan do 130-139/85-89mmHg.
KOJE VREDNOSTI UKAZUJU NA POVIŠENI KRVNI PRITISAK
Hipertenzija je stalno povišeni krvni pritisak sa vrednostima od 140/90mmHg i većim, bez obzira da je povišen samo sistolni, dijastolni ili oba. Kod starijih osoba s godinama raste gornji pritisak više nego donji, tako da oni najčešće imaju izolovanu sistolnu hipertenziju, dok je kod mlađih osoba uglavnom povišen donji pritisak. Poželjne vrednosti kod osoba u osmoj deceniji života su 140-150 za sistolni pritisak što omogućava dovoljan protok kroz arterije vrata i glave. Često se u slučajevima kada je ovaj pritisak niži, javljaju vrtoglavice i nesvestice.
PREPOZNAJTE SIMPTOME
Hipertenzija je tihi ubica. Ljudi ne kontrolišu redovno visinu krvnog pritiska a s druge strane i simptomi kod najvećeg broja izostaju pa se dešava da se bolest otkrije dugo nakon njenog nastanka. Ukoliko se simptomi u ranoj fazi bolesti jave, nespecifični su. Najčešće su to: glavobolja, zamućen vid, vrtoglavica. Kod nekih ljudi javlja se glavobolja u potiljačnom delu kao i često krvarenje iz nosa.
Napredovanjem bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova vitalnih organa: srca, mozga, bubrega i oka. Povišeni krvni pritisak, hipertenzija predstavlja vodeći faktor rizika za nastanak infarkta miokarda, angine pektoris i razvoj srčane slabosti praćene gušenjem, zamaranjem, malaksalošću, slabim podnošenjem napora, otokom nogu. Nekada se javljaju poremećaji srčanog ritma što osoba oseća kao lupanje, preskakanje, ubrzan ili nepravilan rad srca.
POVIŠENI KRVNI PRITISAK OŠTEĆUJE SVE KRVNE SUDOVE
Kao posledice hipertenzije nastaju promene i na krvnim sudovima mozga usled čega se javljaju: glavobolja (naročito potiljačna), vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, nesvestica, zujanje u ušima, mučnina, kratkotrajni gubitak osetljivosti, trnjenje jedne polovine lica ili tela, oslabljen ili onemogućen govor, krize svesti. Najozbiljnija posledica je moždani udar. Oko 60% svih cerebrovaskularnih insulta posledica su visokog krvnog pritiska.
Povišeni krvni pritisak, hipertenzija izaizva oštećenja krvnih sudova bubrega što može dovesti do poremećaja u funkciji ovog organa. U urinu se pojavljuju belenčevine a azotne materije, kreatinin i urea u krvi rastu . Dugotrajna loše lečena ili uopšte ne lečena hipertenzija mogu dovesti do otkazivanja bubrega.
Oštećenje vida koje može da progedira do gubitka vida, nastaje usled promena na krvnim sudovima oka i jedna je od komplikacija hipertenzije.
Visok krvni pritisak može da izazove proširenje krvnih sudova koje se medicinskom terminologijom naziva aneurizma. Ako se aneurizma pojavi u velikim krvnim sudovima mozga ili aorti svojim prskanjem može da izazove naglu smrt.
POVIŠENI KRVNI PRITISAK-DIJAGNOZA
Postavljanje dijagnoze podrazumeva da su najmanje dva puta izmerene povišene vrednosti krvnog pritiska u razmaku od dve nedelje. Pojedinačno izmeren krvni pritisak ne predstavlja dijagnozu bolesti. U zavisnosti od aparata, uslova merenja, doba dana vrednosti izmerenog krvnog pritiska se mogu razlikovati. Vrednosti koje se dobijaju u kućnim uslovima obično su značajno niže od onih dobijenih za vreme pregleda u ordinaciji. Najrealniji prikaz kretanja krvnog pritiska je 24h ambulantno merenje. Ono se preporučuje kod bolesnika sa: novonastalom hipertenzijom, porastom pritiska u lekarskoj ordinaciji tzv “hipertenzija belih mantila”, sa graničnim vrednostima pritiska, sa sumnjom na noćnu hipertenziju (maskirna hipertenzija) kada su vrednosti normalne danju ali povišene noću (sreće se kod mladih, gojaznih, pušača), zatim kod osilacija sa skokovima ili padovima pritiska, kod osoba koje imaju pritisak na radnom mestu a van toga normalne vrednosti (radno zavisna hipertenzija), radi procene efekta terapije i rizika od neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Na ovaj način imamo uvid u vrednosti pritiska u normalnim životnim i radnim okolnostima te možemo odrediti vrstu, količinu i vreme uzimanja leka. Postoje normalne oscilacije pritiska, tokom noći je niži, a u ranim jutranjim satima je nesto veći. Takođe je normalno povećanje pri fizičkom naporu, hodu, trčanju, strahu, stresu, posle slanih obroka.
Za postavljanje dijagnoze pored merenja krvnog pritiska potreban je i internistički pregled koji obuhvata: razgovor s pacijentom koji navodi vrstu tegoba i njihovo trajanje, slušaju se srce i pluća, pipaju trbušni organi i periferne arterije, radi se EKG iz kojeg vidimo da li postoji hipertrofija leve komore, znači ishemije srčanog mišića ili poremećaji ritma.
