Neophodnoje uraditi sledeće dijagnostičke procedure koje ukazuju da li su i koliko u trenutku pregleda vitalni organi oštećeni:
- laboratorijske analize krvi i urina: krvna slika, holesterol, trigliceridi, Na, K, Cl, glikemija, urea, kreatinin, enzimi jetre, bilirubin
- ultrazvuk srca koji pokazuje promene na srcu u vidu zadebljanja zidova leve komore, poremećaja pokretljivosti, uvećanje dimenzija srčanih šupljina, promene na zaliscima i aorti
- očni pregled, gledaju se promene na krvnim sudovima oka
- ultrazvuk stomaka koji pokazuje da li ima promena na bubrezima i nadbubregu, trbušnoj aorti, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i nogu kada se mere masne naslage na zidovima i stepen njihovog suženja.
LEČENJE HIPERTENZIJE
Kod osoba sa hipertenzijom moždani udar se javlja sedam puta češće, koronarna bolest tri puta, dok je stepen smrtnosti dva puta veći u odnosu na osobe sa normalnim krvnim pritiskom.
Osnovni cilj terapije je održavanje krvnog pritiska na vrednostima 140/90mmHg i nižim, a kod visokorizičnih bolesnika (dijabetičari, osobe sa koronarnom, cerebrovaskularonom bolešću i oštećenjem bubrega),na vrednostima 130/80mmHg i nižim. Lečenjem hipertenzije učestalost kongestivne srčane insuficijencije smanjuje se za 55%, moždanog udara 33% a koronarne bolesti za 27%.
Zabluda je da se blaga hipertenzija (140-159/90-99mmHg) ne treba lečiti. Blaga hipertenzija se može korigovati promenama u načinu života: prestankom pušenja, smanjenjem telesne težine, pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima. Ukoliko ovaj režim ne da rezultate u roku od 3-6 meseci, uključuju se lekovi. Bez obzira na visinu krvnog pritiska nefarmakološke mere su uvek sastavni deo terapije.
Kada je primena lekova za povišeni krvni pritisak u pitanju, njih može prepisati isključivo lekar. Upotreba lekova po preporuci komšija, prijatelja itd bez obzira na njihovu dobru nameru može biti opasna.
Univerzalna terapija ne postoji. Ona se određuje za svakog pojedinačno i zavisi da li osoba uz povišen krvni pritisak ima povišene masnoće u krvi, da li je dijabetičar, trudnica, koje je životne dobi, da li ima anginu pektoris, raniji infarkt srca ili moždani udar, poremećaje srčanog ritma, srčanu slabost, hronični bronhitis ili astmu, bubrežnu slabost, bolest perifernih arterija.
Kod većine bolesnika, terapija se započinje malim dozama lekova a ciljna vrednost pritiska postiže se postepeno tokom nekoliko nedelja.
Danas imamo na rapolaganju veliki broj lekova, neki su kombinacija dva leka u jednoj tableti i daju se jednom dnevno tako da je pojednostavljen režim uzimanja terapije. Hipertenzija zahteva doživotnu kontrolu. Vrlo je važno pratiti odgovor na terapiju i ukoliko je neadekvatan, što procenjuje lekar, terapija se menja.
Mora se naglasiti da ne postoje lekovi kojima se povišeni krvni pritisak može izlečiti. Terapija ima za cilj da se vrednosti krvnog pritiska drže u granicama normale, samim tim sprečavaju se i komplikacije hipertenzije koje mogu biti fatalne. Nepovoljan ishod bolesti može se sprečiti redovnim uzimanjem terapije, kontrolama kod ordinirajućeg lekara i promenom načina života.
