Holesterol predstavlja jednu vrstu masti (lipida), koji je osim za obezbeđivanje energije svakoj ćeliji našeg organizma, važan i za sintezu (stvaranje) hormona, membrana (ovojnica) ćelija, žučnih kiselina. To znači da je za normalno funkcionisanje organizma neophodno prisustvo određene količine holesterola.
autor: Prof dr Katarina Lalić, Načelnik odeljenja za lipidske poremećaje, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS
Obzirom da je holesterol gradivna materija toliko značajna, priroda se pobrinula da u organizmu uvek postoji dovoljna količina (organizam, odnosno jetra, stvara 2/3 neophodnih dnevnih potreba holesterola, a svega 1/3 treba uneti hranom). Stoga je i najčešći razlog povišenog nivoa holesterola upravo nepravilna ishrana sa prekomernim unosom holesterola (koji je životinjskog porekla) fizička neaktivnost, gojaznost, posebno stomačnog predela, konzumiranje alkohola i druge štetne životne navike. Do povišenja holesterola može doći i u prisustvu nekih drugih bolesti, pre svega šećerne bolesti (dijabetesa), bolesti štitaste žlezde (hipotireoza), bolesti bubrega i nekih drugih redjih oboljenja.
Urođeni poremećaj metabolizma holesterola
Međutim, prisustvo određenih genetskih greški (nasleđenih nepravilnosti) može dovesti do povećanog stvaranja holesterola i bez grešaka u ishrani. Ta grupa oboljenja se naziva „familijarna hiperholesterolemija“, bolest je nasledna, ispoljava se već u detinjstvu, a kod osoba sa ovim poremećajem nivo holesterola može biti ekstremno veliki. Učestalost ove bolesti uopšte nije retka, čak 1 od 500 stanovnika ima neki oblik genetskog poremećaja koji vodi povišenju nivoa holesterola, što za posledicu ima taloženje viška ove masti, pre svega u krvnim sudovima (proces koji se naziva ateroskleroza). Zbog toga su u savremenom svetu danas vodeći uzroci oboljevanja i smrtnosti upravo bolesti koje su posledica ateroskleroze (angina pektoris, infarkt srca, infarkt mozga, odnosno šlog).
Povišeni holesterol (kao i drugih masnoća, lipida) ne daje nikakve simptome (ukoliko nije došlo do ateroskleroze, tada postoji oboljenje i tegobe pogođenog organa, najčešće srca), te nema motiva da se ide na lekarski pregled ili u laboratoriju da se odredi nivo holesterola.
U ne tako malog broja pacijenata povišeni nivo holesterola otkrije se tek kad pacijent dobije srčani ili moždani udar ili kada dođe na pregled zbog neke druge tegobe.
Zato je laboratorijsko određivanje nivoa holesterola u krvi na redovnim sistematskim pregledima jedini način za postavljanje pravovremene dijagnoze. Neophodno je da se 12 sati pre vađenja krvi ne konzumira nikakva hrana (obično se savetuje da poslednji obrok ne bude posle 20h) i da se krv vadi ujutro, našte, da bi se dobila prava vrednost ovih susptanci u krvi.
Osobe koje imaju urođeni poremećaj metabolizma holesterola ne mogu samo dijetom i strogim pridržavanjem savetovanog režima ishrane da postignu ciljne vrednosti holesterola, pa se u tim slučajevima moraju primenjivati lekovi, i to doživotno. Lekovi iz grupe statina, koji su u upotrebi već više od 20 godina, predstavljaju efikasne i sigurne lekove za sniženje holesterola i prevenciju ateroskleroze (infarkta, šloga), ali samo ako se uzimaju redovno. Sve osobe sa anginom pectoris, sa preležanim infarktom srca ili mozga moraju uzimati statine da bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti ili njena ponovna pojava.
LDL AFEREZA
Međutim, u određenog broja pacijenta čak ni sa primenom maksimalnih doza statina ne postižu se zadovoljavajuće vrednosti holesterola. U tim slučajevima se može primeniti i “LDL afereza”, metoda kojom se krv, jednostavno rečeno “čisti” od viška holesterola.
Poslednjih 10 godina u Klinici za endokrinologiju KCS na Odeljenju za lipidske poremećaje sprovodi se i ovaj specifičan tretman teških oblika poremećaja metabolizma holesterola.
LDL afereza, metoda kojom se krv, jednostavno rečeno “čisti” od viška holesterola
Sama procedura liči na dijalizu, a za njeno sprovođenje neophodna je ne samo određena aparatura, već i obučen i stručan kadar.
Pojednostavljeno rečeno, tretman se odvija tako što se krv pacijenta (iz vene jedne ruke) sprovodi kroz određene filtere u aparatu na kojima se zadržava holesterol i tako “očišćena” (kroz venu na drugoj ruci) vraća pacijentu. Cela procedura traje oko 3 sata, potpuno je bezbolna za pacijenta, sam pacijent se nakon tretmana oseća dobro i sve se sprovodi ambulanto, znači nije potrebno ostajanje u bolnici.
Bezbednost ove metode ilustruje i podatak da imamo ne samo pacijente iz Beograda, već i iz Loznice, Gornjeg Milanovca i Niša kod kojih se u istom danu sprovodi ovaj tretman i koji se isti dan vraćaju kući, odsutvujući sa posla samo tog dana kada se sprovodi tretman. Aparat na kome se sve sprovodi je potpuno kompjuterski kontrolisan, detaljno se prati brzina protoka krvi, svi pritisci u sistemu, temperature i još dosta neophodnih parametara za bezbednost tretmana. Kompletan materijal za ovu proceduru je za jednokratnu upotrebu čime je obezbeđena sigurnost pacijenta i izbegnuta bilo kakva mogućnost kontaminacije sistema ili prenošenja infekcije sa jednog na drugog pacijenta. LDL afereza je isključivo namenjena bolesnicima koji imaju teži genetski poremećaj metabolizma holesterola i kod kojih se holesterol ne može normalizovati samo primenom lekova, a postoji veliki rizik od kardiovaskularnih komplikacija, i /ili su bolesnici već imali teže vaskularne komplikacije (infarkt srca, šlog, operacije srca i sl.).
Novi lekovi- inhibitor PCSK-9
Poslednjih par godina dosta su napredovala istraživanja u oblasti lečenja povišenog nivoa holesterola i pojavili su se i novi lekovi. Jedan od lekova koji dosta obećava i pokazuje izuzetnu efikasnost i sigurnost lečenja osoba sa familijarnom hiperholesterolemijom je i monoklonsko antitelo ili inhibitor PCSK-9.
Pojednostavljeno, ovo antitelo se vezuje za deo receptora koji se naziva PCSK-9 i onemogućava razgradnju receptora za holesterol čime se obezbeđuje bolje preuzimanje holesterola od strane ćelija a time se smanjuje nivo holesterola u cirkulaciji.
Monoklonsko antitelo ili inhibitor PCSK-9 predstavljaju najefikasnije lekove za sniženje holesterola
Ovi lekovi su izuzetno snažni i za sada predstavljaju najefikasnije lekove za sniženje holesterola. Takođe, nisu zabeležena ni značajnija neželjena dejstva! Lek se primenjuje u obliku potkožne injekcije (slično insulinu), ali samo dva puta mesečno, a namenjen je bolesnicima sa težim poremećajima metabolizma holesterola ili kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima koji i sa maksimalnim dozama statina ne postižu ciljne vrednosti holesterola.
