Enzimi i proteini biohemijski markeri oštećenja miokarda veoma su važni za dijagnostikovanje pacijenata sa AKS, procenu rizika i primenu terapije.
autor: mr ph. spec. Mirjana Balać
Koronarna bolest srca, odnosno AKS (akutni koronarni sindrom) kao njena akutna komplikacija, predstavlja jedan od najčešćih uzroka smrti u svetu, posebno u razvijenim i srednje razvijenim zemljama. Akutni koronarni sindrom (AKS) je kliničko stanje u čijoj je osnovi naglo nastala, kritična ishemija miokarda i podrazumeva dva entiteta: nestabilnu anginu pektoris i infarkt miokarda.
Za dijagnostikovanje pacijenata sa AKS, procenu rizika i primenu terapije od velikog značaja su enzimi, biohemijski markeri oštećenja miokarda. Prvi korišćeni markerbila je aspartat aminotransferaza ( AST ), a zatim su usledili enzimi laktat dehidrogenaza ( LDH ) i kreatin kinaza ( CK ).
Izmerena aktivnost ovih enzima odgovara intenzitetu srčanog oštećenja, mada njihova specifičnost nije visoka za srčana oboljenja.
Aspartat-aminotransferaza ( AST)
Najveća aktivnost ovog enzima prisutna je u jetri, ali vrlo je visoka i u srčanom i skeletnim mišićima kao i u bubrezima. Značajna je za dijagnozu i prognozu infarkta miokarda i to u kombinaciji sa kreatin-kinazom (CK ).
Kod infarkta miokarda aktivnost AST se povećava i dostiže maksimalnu vrednost između 16 i 48 sati od početka bolesti. Vrednosti su 5-10 puta veće u odnosu na gornje granice referentnog intervala.
Povećanje aktivnosti je u korelaciji sa veličinom oštećenja tkiva. Ukoliko nema komplikacija i ponovnog infarkta, aktivnost AST se vraća na normalu posle 3-6 dana.
Kreatin-kinaza ( CK )
Molekul CK je dimer izgrađen od dve monomerne jedinice. Iz monomera M i B nastaju tri citoplazmatična izoenzima CK-MM, CK-MB I CK-BB.
Kod infarkta miokarda aktivnost ukupne CK u serumu povećava se već posle 4-8 sati od nastanka bolesti, a maksimum dostiže posle 16-36 sati. Ukoliko bolest nema komplikovan tok aktivnost CK se vraća na normalu posle 3-6 dana.
Odmah posle infarkta miokarda povećava se i vrednost CK-MB, ali ne paralelno sa povećanjem aktivnosti CK. Maksimalne vrednosti CK-MB u serumu se javljaju ranije ( unutar 24h ). Vrednosti CK-MB uglavnom su od 10-30% od ukupne aktivnosti CK.
Značajan pomak u detekciji nekroze miokarda napravljen je kada je opisano određivanje mase CK-MB.
Test je omogućavao bržu detekciju povišenih vrednosti i imao je veću kliničku osetljivost za AIM.
Laktat dehidrogenaza ( LDH )
Laktat dehidrogenaza ( LDH ), se nalazi u citoplazmi skoro svih ćelija. Tetramer, izgrađen od dva monomera koji se označavaju kao M i H. Njihovom kombinacijom nastaje pet izoenzima koji se obeležavaju od LDH1 do LDH5.
Zastupljenost pojedinih izoenzima u organima je različita.
Posle infarkta miokarda aktivnost LDH se sporo povećava, a maksimum dostiže posle 1-2 dana. Povećanje vrednosti iznosi od 2-4 puta u odnosu na referentne.
Od dijagnostičkog značaja je određivanje aktivnosti izoenzima LDH1. Vrednosti LDH vraćaju se na normalu nakon 7-20 dana, pošto su se vrednosti CK i AST već normalizovale.
Određivanje aktivnosti CK, LDH, AST i karakterističnih izoenzima CK-MB i LDH1 u dužem vremenskom periodu kod infarkta miokarda pružaju mogućnost praćenja razvoja bolesti, pa imaju i prognostički značaj.
