Kada su životne raskrsnice izvor straha, depresije, nezadovoljstva, uznemirenosti a kada šansa da se nešto promeni i prihvati. Od čega zavisi kako ćete životne krize prevazići?
Duško Radović: „Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne“.
Humor je najbolji način da se prevaziđu razne životne faze, pa i zrelo doba koje karakteriše pojava prvih znaka starenja i fizičkih promena ali istovremeno i novih psiholoških uvida. Oni koji su ceo život sagledavali površno i narcistički uplašeni su fizičkim promenama, dok mudriji to spremnije dočekaju sa izvesnom dozom humora. Da bi se neko šalio, pogotovo na svoj račun, mora da bude dovoljno opušten i zadovoljan.
Kako ljudi reaguju na životne krize?
Mnogi se oko pedesete deprimiraju kad podvuku crtu: šta su želeli a šta postigli. Postanu svesni da je vremena malo a ciljeva mnogo. Oni koji su psihološki radili na sebi se integrišu, prihvataju i mane i vrline, osećaju zahvalnost prema svemu dobrom što imaju. Oni drugi zbog straha od konačnosti mogu potpuno promeniti stil života jer su nezadovoljni, pa to prebacuju na druge. Mnogim poslovnim ljudima ništa više na poslu ne predstavlja zadovoljstvo, dok porodični mogu shvatiti da su se udaljili u međuvremenu i da ih samo navika drži u braku.
Najčešće životne raskrsnice
Izbor struke. Nije lako kad se, pored teških osećanja, suočavate sa očekivanjima okoline. Uči se ceo život, ali se tokom izbora škole i fakulteta mnogi mešaju i pitaju „Šta ćeš da upišeš“, pa kažu „Lepo je to, ali od toga se ne živi“.
Mnogi kreativni ljudi odustanu od snova, misle da ne mogu sve uklopiti. Većina klijenata koja ide na terapiju ima smisla za umetnost ali je od nje odustala, to su senzibilna bića povređena postupcima onih koji se nikada ne bi javili na psihoterapiju iako im je potrebna. Zato je bitan hobi koji puni baterije. To je baza kojoj treba da se uvek vraćate, bez obzira da li ste u vezi ili sami, bilo kada u životu. Značaj hobija je još veći ako radite posao koji ne volite. Bavljenje poslom koji ne volite vodi somatizaciji, depresiji i drugim problemima psihičke prirode. Šta ne valja treba menjati.
Izbor životnog partnera. Mnogi biraju samo razumom, a zaborave na hemiju, dok je kod drugih obrnuto, a treba uključiti oba faktora. Suština je da procenite partnera u što više različitih situacija: kako se ophodi prema bliskima, kako prema nekom ko je hijerarhijski ispod, a kako prema onima koji su iznad. Važno je šta ga užasno nervira a šta ceni kao najvažniju osobinu. Nervira ga možda baš to što poseduje, ali ne želi da prizna. Jedno od najvažnijih pitanja na koja treba da nađete odgovor pre nego što uđete sa nekim u vezu su razlozi raskida ranijih veza. Ako se žali da su sve bivše bile ljubomorne, zapitajte se čime je to podsticao. Tako se otkrivaju oni skloni triangulaciji (varanju i duplim vezama). Mnogi pogrešno ljubomoru vide kao pokazatelj ljubavi, što je netačno, ona je znak nesigurnosti i projekcija težnji ka prevari.
Treba osmotriti partnerovu porodicu, naročito odnos između roditelja. Važne su bazične poruke o partnerskim odnosima iz detinjstva, npr. ako su se njegovi više puta venčavali, teško da će on biti za monogamiju iako tako tvrdi. Osnova sukoba je drugačiji ugao gledanja, njemu nije jasno zašto se žalite a njegova majka je radila još više a nije se žalila. Razlog je u tome što se mama nije žalila njemu kao sinu, davala mu je sve bezuslovno i bez kukanja (zato očekuje da i vi to činite), već se žalila svom mužu.
Rađanje deteta ili nemogućnost para da se ostvare kao roditelji. Kriza za partnerski odnos je ako su partneri samo mama i tata, a manje supružnici. Kod partnera koji su želeli decu a nisu ih dobili to može biti razlog za razilaženje, mada ne bi trebalo, jer se mogu ostvariti na više načina. Oni koji ostanu zajedno treba dodatno da rade na povezivanju, da ne bi došlo do osećanja besmisla i uzaludnosti u godinama kad se podvlači crta, a to su obično pedesete, zato se to zove kriza srednjih godina.
Osamostaljenje dece (tzv. „sindrom praznog gnezda“), mada je slično neraspoloženje i kod ljudi koji su dugo zajedno a bez dece. Bitan je temperament: energičnije osobe teže tolerišu ako se partner(ka) povuče u depresiju, to ih podseća na konačnost života, pa aktiviraju mehanizme odbrane. Zato se mnogi upuštaju u paralelne veze, umesto da sa psihoterapeutom prorade prevazilaženje bazičnih strahova, da ih ne bi ponovili u sledećim vezama (od sebe ne mogu pobeći). Na to mogu uticati razvodi porodičnih prijatelja, dijagnostikovanje bolesti, gubitak prijatelja i sl. Doživljaj manjka vremena utiče na ponašanje, mnogi sve preseku preko noći, umesto da pametno osmisle vreme koje provode sami i sa partnerom.
Ako smo zadovoljni sobom i svojim životom, ako smo se organizovali tako da uz posao imamo i hobi, bićemo ispunjeni i na mnoge provokacije nećemo reagovati ishitreno. Nastojaćemo da probleme prevaziđemo zajedno sa partnerom, imaćemo volje za to jer na drugom životnom polju crpimo energiju.
Iznenadni događaji koji aktiviraju davno potisnute strahove. Gubitak roditelja, promena posla, preseljenje, saznanje o bolesti bliske osobe, finansijski problemi, razvod prijatelja, gubitak fizičke vitalnosti i privlačnosti, mnogo je povoda koji mogu uticati na promenu životnog stila. Ako se o tome ne razgovara na pravi način sa partnerom, dolazi do nerazumevanja i povlačenja, te postepenog udaljavanja.
Sa neplaniranim događajima se mnogo bolje snalaze oni koji na životne raskrsnice i krize gledaju kao na šansu, izazov, a ne kao na smak sveta. To su oni koji se dobro organizuju da bi uklopili više sadržaja u svoj život, da ne bude monotono, oni na pravi način koriste svoje kapacitete i žive život u pravom smislu te reči. Nisu zastrašeni godinama koje dolaze, fizičkom nemoći i padom vitalnosti, shvataju to kao biološku neminovnost, ali su istovremeno zadovoljni postignutim.
Ako ste primetili kod sebe pad raspoloženja koji traje danima, ako vam opada motivacija za posao, ako se ne radujete onome što vas je ranije uveseljavalo, ako ste umorni od svega nemojte sebi postavljati previsoke ciljeve, krenite korak po korak, dan po dan, svakog dana nek bude bar jedan razlog za radost.
Probajte neke hobije (pogotovo one iz detinjstva), imajte bar jednu blisku osobu sa kojom možete popričati o svemu što vas muči potpuno otvoreno, bez zadrške, bar jednu osobu, makar to bio psihoterapeut.
Razgovor je lekovit, pogotovo sa stručnim licem koje razume i koje će vam pomoći da skupite hrabrost da u svoj život uvedete nove sadržaje i ljude, da imate nove razloge za radost.
