Veza i brak počinju izborom partnera, koji često nije slučajan. Nekad je u pitanju pogrešan izbor partnera: činite sve što treba, trudite se, ali uzalud, jer je spoj pogrešan. Suprotnosti se privlače obično kad su u pitanju kraće, strastvene veze, dok dužu i stabilniju vezu češće imaju partneri sličnih interesovanja i životnih vrednosti.
Autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine, jasnab@mensa.rs
Mnogi misle da je monotonija neizbežna u dugim vezama i brakovima. Međutim, tako ne mora biti ako ste kompatibilni, psihološki zreli i ako oboje radite na vezi. Proverite da li pravite neku od najčešćih grešaka.
1. Prerano ste ušli u vezu ili brak
Veza i brak zahtevaju da su partneri psihološki zreli, a ne da svaki čas trče po utehu do primarne porodice ili prijatelja. Ne treba praviti scene, već razgovorom prevazilaziti konflikte, pokazivati što češće ljubav i poštovanje.
2. Partner i vi ste na različitim talasnim dužinama
Imate različita interesovanja, jedno je više kućni tip, a drugo društveni. To može funkcionisati kraće vreme, ali ako vreme van posla svako provodi drugačije, dolazi do udaljavanja. Fokusirajte se na ono što vas povezuje ako je u pitanju brak iz ljubavi. Ako je u pitanju veza, razmislite da li ste uopšte jedno za drugo, kad već sad ne možete da se uklopite.
3. Veza i brak vam se podrazumevaju
Vreme i energiju investirate u druge oblasti života: posao, uspeh, profesionalno napredovanje, društveni status i sl. Više se trudite da postignete ciljeve u drugim sferama života nego partnerskoj.
4. Previše ste samo mama i tata
Jedino zajedničko su vam deca. Van toga nemate o čemu da pričate, uključen TV ili mobilni se podrazumevaju. Zapitajte se da li i koliko imate zajedničkog, da li na svom odnosu malo ili uopšte ne radite.
5. Previše ste okrenuti prošlosti
Na internetu tragate za informacijama o bivšem partneru, zamišljate kako bi bilo da ste ostali zajedno, mislite da bi sa nekim iz prošlosti bilo bolje. Na takav način sabotirate sadašnju vezu.
6. Niste verni vi ili vaš partner
Svaki put kada ste nezadovoljni nekim aspektom veze utehu tražite sa strane, umesto da poradite na vezi.
7. Sve više ličite na svoje roditelje
Roditeljstvo menja čoveka, dojučerašnji partner se može posmatrati drugačijim očima. Razmislite koliko su zamerke upućene partneru zaista vaše, a koliko preuzet model ponašanja iz detinjstva, stvar navike.
8. Očekujete da vas partner stalno animira
Vreme pre braka se ne zove bez razloga zabavljanje. Međutim, zabava se ne završava venčanjem, od oba partnera zavisi kako se provodi zajedničko vreme. Budite proaktivni, eksperimentišite, rizikujte.
9. Zaboravljate da su veza i brak „mi“, a ne „ja“ i „ti“
Svaka veza podrazumeva dogovor i uzajamno usklađivanje, ne samo u teoriji, već i u praksi. Mnogi se u vezi ponašaju kao da su sami: ne dogovaraju se, gledaju sve iz svoje perspektive, pre svega svoje potrebe, a kad im se na to skrene pažnja ljute se i ne prihvataju kritiku.
10. Zanemarujete svoju seksualnost
Stavljate je na poslednje mesto, robujete tabuima umesto da uživate, da seksualnost shvatate kao bitno polje razvijanja odnosa.
11. Idealizujete ljubav
Samo kad ste u vezi imate samopouzdanje, tad se dobro osećate. Težite simbiozi, prilepite se posesivno za partnera, skloni ste ljubomori, sve su to znaci da treba da se razvijate kao biće vredno samo po sebi. Ljudi osete kad neko sve gleda kroz ružičaste naočare, što im ubrzo dosadi i takvu osobu izbegavaju. Generalno svima više prijaju osobe sa integritetom i sadržajem. Ljubav vam se pre dešava ako nekog prihvatite kao osobu, a ne ako samo tražite ljubav.
Da li su veza i brak u opasnosti ako se partneri menjaju, svako za sebe
U svakoj fazi mora se balansirati između dve potrebe: za sigurnošću (predvidljivošću) sa jedne i potrebe za stimulacijom (izazovima, novitetima) sa druge strane. Na početku veze radoznalost se zadovoljava istraživanjem partnera: osobina ličnosti, načina razmišljanja, interesovanja i sl. Predvidljivost i sitni rituali vremenom jačaju vezu, uživa se u sigurnosti. Međutim, svaki sistem ima potrebu za pokretljivom homeostazom: da se istovremeno menja i ostane isti. Vremenom se potreba za partnerovom ličnom promenom doživljava kao opasnost za vezu, kao potencijalna destabilizacija. Zato se mnogi cenzurišu, plaše da će izgubiti naklonost partnera ako pokažu drugačije mišljenje, ali tako greše, jer se gubi spontanost. Sputanost emocija zbog straha od neprihvatanja lošijih delova sebe vodi monotoniji. Svako se menja sam za sebe, a menja se i veza, treba zajedno da rade na tome i da uživaju u proširenju svojih kapaciteta. Budete to što jeste, idealnog nema, ko vas voli prihvatiće i mane.
Ljudi imaju različite težnje za promenom. Neko godinama ide na isto mesto za odmor, ne menja posao, druži se sa istim ljudima, nosi sličnu odeću, frizuru itd., a neko voli promene. Nezgodno je kad se te dve suprotnosti spoje, jer što je prvoj osobi sigurnost, drugoj je dosada. Različiti su načini prevazilaženja dosade: nekad je to sanjarenje, koje može dovesti do paralelnih veza. Neko se, čim oseti dosadu, ponaša agresivno, krivicu svaljuje na partnera i tako pogrešno uvodi dinamiku. Bolje da ide na psihoterapiju, da shvati da su sve veze osuđene na neuspeh dok ne nauči da ličnim radom treba da poboljša kvalitet života, a ne da očekuje da ga partner stalno animira.
Da li nas različitosti povezuju
Pojava dosade u vezi nije uzrok distanciranja već njena posledica. Najbolji način prevazilaženja je iskrena komunikacija, pronalaženje zajedničkog vremena za nove aktivnosti i hobije. Najbolja prevencija monotonije je rad na vezi sa partnerom sa kojim delite slična interesovanja i životne vrednosti (kompatibilnost u bitnim životnim područjima).
Teško da bilo koja veza može da opstane na duže staze ako je jedno okrenuto ka porodici, a drugo karijeri. Oni će možda spolja delovati kompatibilno, ali samim tim što ne dele iste vrednosti vremenom se udaljavaju. Ako jedno voli mir u prirodi vikendom, a drugo izlaske, doći će do konflikata ili potpuno odvojenog provođenja vremena. Zato su mnogi parovi tokom vanrednog stanja prouzrokovanog koronavirusom shvatili da se više ne poznaju i ne vole, da su samo navikli jedno na drugo. To nema veze sa dužinom veze, već sa tim da li se oboje rade na svom odnosu i koliko su sami kao osobe zanimljivi.
Mnogi su se emotivno, socijalno i kulturno „penzionisali“ već u dvadesetim, a neko je radoznao i sa bogatim ličnim sadržajem i u drugoj polovini svog života. Takve osobe rade i na sebi i na svojoj vezi, pa se vremenom još više povežu sa partnerom. Sa druge strane su oni kojima je uvek neko drugi kriv, za loš brak krive partnera, beže u vanbračne izlete pogrešno misleći da svi to rade, psihološki ne napreduju, jer ponavljaju greške bez uvida, bez preispitivanja sopstvene odgovornosti.
Veza i brak u mnogome zavise od komunikacije
Možda je najveća greška kad se veza i brak podrazumevaju, kad mislite da samim tim što ste sa nekim dugo treba tako i da ostane, zaboravljajući da vezu čini dvoje i da se samo kad oboje radite na sebi (svako pojedinačno) i na svom odnosu, dešavaju mnoge zanimljive stvari. Samo takva veza vremenom jača i dobija na kvalitetu koji se rečima ne može opisati, jer se zasniva na dubokom osećaju da je to ono pravo. Tu nema scena, ljubomore, nema nesigurnosti gde je partner i šta radi, u takvoj vezi želite da oboma bude dobro, uživate u radostima života zajedno, a probleme prevazilazite zrelo kroz razgovor.
Neko to nađe ranije, neko kasnije, neko nikad, ali ne zato što nema sreće, već zato što nije psihološki radio na sebi da bi mogao da prepozna pravi izbor za sebe. Prava veza se izgrađuje sa pravim ljudima i održava tako što se odnos neguje, a ne podrazumeva. Suština je u komunikaciji: problemi se ne mogu izbeći, život je pun nepredvidljivih situacija, bitno je da partneri od samog početka nauče kako da prevazilaze nesporazume. To se postiže negovanjem onog što ih povezuje, pa ljubav vremenom jača. Iz faze zaljubljenosti vremenom prelaze u jako osećanje ljubavi, koja odnos čini posebnim.
