Iako usamljenost postoji od kad postoji i čovek, danas je ona sve izraženija i vrlo često stvar ličnog izbora. Jedan od ”krivaca” je i napredak tehnologije, pa se ljudi češće druže sa TV-om, sadržajima sa interneta i društvenim mrežama, nego sa drugim ljudima. Stičete utisak da vam je ceo svet u šaci, ali vašu šaku nema ko da uhvati.
Osećaj usamljenosti u gomili, otuđenost, nedostatak ljubavi, poverenja, prijateljstava, porodice vodi nas u bolest. Naučnici su otkrili da jedna od tih bolesti može biti i – demencija.
Od usamljenosti do bolesti
Naučnici kažu da je usamljenost lični izbor, a da smo na samoću osuđeni. Iako ove pojmove često poistovećujemo, osećaj usamljenosti i samoća nisu sinonimi.
Usamljene osobe imaju osećaj da su napuštene od drugih ljudi, da nisu poželjne za druženje, vezu ili neki drugi odnos, što narušava samopouzdanje i čini da se osećamo manje vrednim. Važno je istaći da se mnogi ljudi osećaju usamljeno i kada nisu sami.
Ljudi zbog usamljenosti mogu neizmerno patiti čak i ako žive u velikim gradovima, okruženi ljudima. Taj osećaj je mentalno iscrpljujući i dovodi do posledica neslaganja između željenog društvenog kontakta i stvarnosti.
Neurolog i psihijatar Nanci J. Donovan u Birgham and Womans Hospital u Bostonu tvrdi da postoji korelacija između usamljenosti i društvenih interakcija, ali ne za svakoga.
Usamljena osoba prestaje da brine o sebi, otuđuje se i boluje od neuropsiholoških poremećaja kao što su depresija, napadi panike, suicidalnost i drugi emocionalni poremećaji.
Takođe, usamljenost utiče i na naše fizičko zdravlje.
Prema nedavnim studijama, naučnici su došli do saznanja da je usamljenost povezana i sa mnogim drugim bolestima kao što su demencija, karcinom, dijabetes, cerebralna i kardiovaskularna oboljenja. Usamljenost dovodi i do alkoholizma, zloupotrebe lekova i drugih narkotika.
Ono što je interesantno, usamljene osobe zbog povećanog nivoa stresa otežano pamte i uče, ali i mnogo brže stare jer se uglavnom nezdravo hrane, nedovoljno kreću i loše spavaju.
Usamljenost je zarazna
U jednom desetogodišnjem istraživanju gde su istraživači uključili više aspekata života učesnika, rezultati su pokazali da su ljudi koji su blisko povezani sa nekim ko je usamljen imali 52% više šanse da i sami postanu usamljeni.
Ova studija je pokazala i da se ljudi u proseku 48 dana u godini osećaju usamljeno, a da su to u većem procentu žene.
Na osnovu ovih istraživanja došlo se do zaključka da se usamljenost poput virusa širi kroz grupe ljudi putem negativnih društvenih interakcija.
Usamljenost kao faktor rizika za demenciju
Demencija je neuropsihijatrijski problem koji se manifestuje kroz poteškoće u savladavanju svakodnevnih zadataka, poteškoće u komunikaciji sa drugim osobama kao i promene u raspoloženju i rasuđivanju. Javlja se postepeno i pogoršava se sa godinama, dok su posebno pogođene starije osobe.
Statistike ukazuju da je svaka dvadeseta osoba starija od 65 godina dementna, dok svaka peta osoba u devedesetim godinama ima neki od simptoma ove bolesti.
Osobe sa demencijom imaju probleme sa pamćenjem događaja iz bliže ili dalje prošlosti, ali i sa usvajanjem novih informacija. Oni vrlo često nisu svesni svog stanja, pa je stoga vrlo teško komunicirati sa njima i ponuditi im adekvatnu pomoć.
Mnogo je uzroka koja izazivaju demenciju, ali ovom stanju svakako doprinosi osećaj beskorisnosti nakon odlaska u penziju, višak slobodnog vremena, promene u načinu života u poznijim godinama i – usamljenost.
Jednostavno, s godinama nam se menjaju interesovanja, suočavamo se sa ejdžizmom i društvenom izolacijom, a stariji članovi porodice i prijatelji polako umiru.
Šta kažu istraživanja?
Stručnjaci kažu da ljudi u srednjem životnom dobu, koji se konstantno osećaju usamljeno, imaju duplo veći rizik od pojave demencije ili Alchajmerove bolesti. To bi značilo da ako poradimo na eliminaciji usamljenosti, mogli bismo da smanjimo rizik od pojave demencije.
Naučnici sa Univerzitete u Amsterdamu pratili su više od 2.000 ljudi koji nisu imali znake demencije.
- Oni koji su živeli sami, jedan od njih deset razvio je stanje demencije nakon tri godine.
- Oni koji su živeli sa svojim porodicama, razvili su demenciju nakon dvadesetak godina.
Kod ispitanika koji nisu bili u braku, demencija se razvijala postepeno. Isto tako, oni koji su za sebe govorili da se osećaju usamljeno, dvostruko više njih je razvilo dementno stanje, u odnosu na one koji sebe nisu doživljavali kao usamljene osobe.
Može se zaključiti da je osećaj usamljenosti signal mentalnog pada i faktor rizika za demenciju i druge bolesti.
Studija koja je objavljena u časopisu Neurology potvrđuje povezanost usamljenosti i rizika od demencije.
Došlo se do saznanja da je usamljenost prisutna kod ljudi tri ili više dana u nedelji. Od 2.308 učesnika u studiji, prosečne starosti 73 godine, koji nisu imali demenciju na početku studije, 14% je razvilo demenciju u periodu od 10 godina. Kriterijum za definisanje usamljenosti je ispunilo 6% učesnika studije.
Ovo ukazuje da je u desetogodišnjem periodu rizik od demencije razvilo više od 50% usamljenih odraslih osoba u odnosu na odrasle osobe koje nisu usamljene.
Ipak, ako znamo da je demencija problem neuropsihijatrijskog karaktera koja se u samom početku manifestuje kao problem sa pamćenjem, a Alchajmerova bolest najčešći uzročnik demencije, treba razgraničiti pojam povremenog gubitka pamćenja koje svakako ide sa starošću od određene vrste demencije.
Oko 10 miliona ljudi u Evropi suočava se sa demencijom, a u svetu je ta brojka veća od 40 miliona ljudi. U Srbiji 200.000 ljudi boluje od Alchajmerove bolesti (prema podacima iz 2014. godine), a naučnici predviđaju da će se do 2030. godine broj dementnih osoba povećati na 66 miliona.
Druženje i povratak prirodi
Izlazak iz začaranog kruga usamljenosti podrazumeva izlazak iz društvene izolacije, što nije ni malo lako. Zato je potrebno svoja znanja i veštine usmeriti na koristan rad.
Bavljenje sportom, organizovanje edukativnih i kreativnih radionica koja uključuju druženje i kontakte sa vršnjacima svakako pomažu kod eliminacije osećaja usamljenosti. I preveniraju demenciju.
Razgovori sa starijim osobama, roditeljima, prijateljima, česti kontakti sa bliskim osobama i druženje sa kućnim ljubimcima imaju blagotvorno dejstvo.
I, naravno, ono što je potvrđeno brojnim istraživanja – odlazak u prirodu. Naučnici tvrde da dva sta provedena u šumi, čak i ako ste sami, socijalizuje čoveka.
Podsećamo da je slavni nemački filozof Imanuel Kant rekao da priroda sa jedne strane otkriva čoveku koliko je mali, a sa druge strane koliko je velik i vredan.
