Značajna razlika u godinama između partnera ne mora da bude prepreka za ostvarivanje skladne veze. Važno je osvestiti zašto biramo nekoga ko je znatno mlađi/stariji. Da li je to bekstvo od formalne veze koja je zapala u monotoniju ili odraz težnje da se pronađe adekvatniji partner.
autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine, jasnab@mensa.rs
Odavno se ne smatra da se prava ljubav doživi samo jednom. Puno se toga promenilo: duži životni vek, veće slobode, ljudi više ulažu u izgled pa su godine postale relativne, a razlike manje uočljive. Ljudi više slušaju sebe prilikom izbora partnera, manje je bitno šta okolina kaže, naročito u većim gradovima.
Koji je recept za sudbinsku vezu prema statistici
Razlika od 6 godina je već generacijski disbalans. Što je razlika u godinama veća, manja je šansa opstanka veze (verovatnoća da će doći do razvoda za razliku od godinu dana je 3%, za 5 godina je 18%, za 10 godina je 39%, za veće od 20 godina je 95%) .
Crkva toleriše razliku od 15 godina, za veću treba predati posebnu molbu za venčanje. Isto je ako budući muž ima preko 70, a žena preko 60 godina.
Prema većini istraživanja idealno je da je muškarac stariji 5 godina, da su oboje sličnog obrazovnog i socijalnog porekla i da je žena malo inteligentnija od muškarca. Poslednja stavka se najteže pojašnjava, verovatno se odnosi na sličan profesionalni položaj, obzirom da žena, kada dođu deca, češće preuzima brigu o njima i tako karijeru stavlja u ravnopravni položaj ili drugi plan.
Najpoželjnije osobine za skladnu vezu
Svako ima implicitnu teoriju o najpoželjnijim osobinama za skladnu vezu.
Prema tome ljude delimo u dve kategorije:
- one kojima su bitnije spoljašnje (godine, pripadnost određenom društvenom sloju, stepen obrazovanja, finansije, visina, težina, izgled uopšte)
- one kojima su važnije unutrašnje odlike (osobine ličnosti, temperament, interesovanja, informisanost, znanja, veštine i sl.)
Kako formiramo stavove
Koje stavove formiramo zavisi od stavova naše grupe, ličnog iskustva i njene obrade, kao i informacija. Ako smatramo da su neuspešne veze sa velikom razlikom u godinama, to utiče na naše opažanje. Sve veze za koje budemo čule da nisu opstale (a gde je velika razlika) učvrstiće postojeći stav, bez obzira na stvaran razlog raskida. Takođe ne uzimamo u obzir drugačije primere, da ne bi došlo do tzv. kognitivne disonance između postojećeg stava i novih informacija.
Najvažniji su lično i iskustvo iz najbližeg okruženja. Ako je između naših roditelja velika razlika u godinama a njihov brak opažamo kao kvalitetan, to utiče na formiranje stavova, pa nećemo bežati od sličnog iskustva.
Međutim, slično iskustvo se može desiti ako neko ima nerasčišćene odnose, doživljaj uskraćenja od strane roditelja suprotnog pola. Tada teži vezi sa znatno starijom osobom, što je pogrešno jer je izbor neurotičan, a pokušava da reparira iskustvo iz prošlosti na pogrešan način (projekcijom). Pravi način je prorađivanje ličnih doživljaja iz prošlosti na psihoterapiji, da izbori ne bi bili neurotični, već zreli.
Uticaj deinjstva i odnosa roditelj-dete
U detinjstvu se stvara najdublja veza između dece i roditelja. Ako su deca prezaštićena ili zapostavljena, dolazi do fiksiranja za tu fazu, što sprečava rast ličnosti. Tada deca, da bi nadoknadila ono što nemaju, razvijaju patološki odnos prema jednom roditelju (Edipov kompleks je prejaka vezanost sina za majku, a Elektrin kompleks ćerke za oca), što utiče na kasnije životne neurotične izbore.
Frojd pripisuje Edipov kompleks deci uzrasta od 3-5 godina. Simptomi su: ljubomora i ljutnja prema roditelju istog pola, naročito kad ispoljavaju bliskost, izbegavanje roditelja istog pola uz istovremenu izrazitu privrženost roditelju suprotnog pola.
Završetak ove faze je kad se dete identifikuje sa roditeljem istog pola (dečak sa ocem, devojčica sa majkom) i potisne seksualne instinkte. Ako su odnosi sa roditeljima podsticajni i umereno zahtevni, faza se ispravno prevazilazi. Ako je dete previše stimulisano ili zanemareno, neće preći u fazu genitalne (zrele) ljubavi, fiksacija za ovu fazu utiče na neurotični izbor partnera. U praksi to znači da mladić u svojim partnerkama u tom slučaju traži majku, a devojka oca. To je naročito uočljivo kod višedecenijske razlike u godinama.
Virtuelne veze
S’druge strane, čini se da je danas sve teže naći odgovarajućeg partnera, kompromis je ređi, a dužina trajanja (van)bračne veze manja. Mnogi pribegavaju upoznavanju putem društvenih mreža, gde su manje važne razlike u godinama i socijalno-ekonomskom statusu. Takav način upoznavanja, značajno zasnovan na projekciji, u društvu gde je narcisoidan poremećaj sve češći, vodi do kombinacija, nevezivanja i hedonizma kao važećeg trenda. Granice se brišu, uglavnom samo virtuelne, a ako se prebace na kontakt uživo pretoče se u „kombinaciju“ i ne dođu do faze upoznavanja sa okolinom (iz straha od osude).
Adekvatniji partner ili beg od formalne veze
Često se osoba zaljubi u nekog ko je suprotnost dosadašnjim izborima (znatno mlađi, neozbiljniji i sl.). Npr. ako je ona starija a on mlađi, prija joj što je opušteniji, spontaniji, što je i dalje privlačna, oseća se lepo, što je može pokrenuti na akciju u ostalim sferama života. Njemu imponuje i podiže samopouzdanje što je osvojio ženu sigurnu u sebe, ostvarenu, seksualno otvoreniju. To što deluje da veza bez perspektive zbog razlike u godinama, može ih osloboditi stega, postaju spontani i uživaju u boljoj verziji sebe. Važno je u sa terapeutom razlučiti šta je bekstvo od formalne veze koja je zapala u monotoniju (posledica krize srednjih godina), a šta odraz nalaženja adekvatnijeg partnera.
Perpektiva veze između partnera kada postoji značajna razlika u godinama
U većini veza do razlaza ne dolazi zbog godina već kad partneri nisu na „istoj talasnoj dužini“. Slična interesovanja i potrebe su lepak za vezu, za razliku od onih u kojima jedno želi izlaske a drugo ne, jedno želi decu a drugo karijeru, jedno komunikaciju a drugo tišinu. Razmislite da li ćete podleći socijalnom pritisku i birati partnera poželjnog „na papiru“ ili srušiti sopstvene predrasude, pažljivije osmotriti nekog sa kime volite da komunicirate, ali do sad niste gledali tako zbog spoljašnjih kriterijuma i predrasuda.
Statistika je jedno, život nešto sasvim drugo, zato uživajte u proširenju granica.
