Psihološki postkovid simptomi mogu trajati dugo nakon preležale bolesti. Najčešće su to umor, bezvoljnost, gubitak fokusa, pad raspoloženja, strahovi i usamljenost. Psihološki postkovid simptomi umanjuju kvalitet života i ne treba ih zanemarivati.
U prevzilaženju psiholoških postkovid simptoma velika pomoć i podrška mogu biti bliske osobe ali za neke je ipak potrebna i pomoć psihologa.
Prolongirani postkovid obuhvata vreme od nekoliko nedelja do 6 meseci nakon preležanog kovida. Simptomi se mogu podeliti u dve grupe: iz oblasti somatskog i mentalnog zdravlja tj.bolesti, mada se te dve grupe prepliću.
Umor (fizički i psihički) je najčešći postkovid simptom, pa ga mnogi nazivaju postkovid blues. Simptomi se kod nekih jave odmah, a kod drugih par nedelja posle pa ih dožive kao početak nove, hronične bolesti što dodatno pojačava strah i ruši imunitet.
Na šta ljudi najviše žale posle preležane korone?
Istraživanja su pokazala da se posle preležane korone ljudi najviše žale na usamljenost, pad raspoloženja i strahove. Prisutni su i depresija, nesanica, anksioznost, poremećaj pažnje, pad koncentracije, problemi sa kratkoročnim pamćenjem, glavobolja, manjak volje, potištenost.
Sve to utiče na produbljeni osećaj izolovanosti i doživljaj nerazumevanja od strane okoline (jer osoba više nema fizičke simptome a još uvek „nije ona stara“), što može produbiti probleme u partnerskim odnosima i na poslu (tim pre što su mnogi preležali covid, ali ne deluje na sve isto).
Javlja se i tzv. maskirana depresija, kad osoba izvršava svoje obaveze, spolja se ne vidi promena, ali unutrašnji nemir može dovesti do pojačane svadljivosti (ispod besa je tuga).
Šta je najbolje učiniti kako bi se postkovid psihološki simptomi prevazišli?
Najbolje što možete učiniti posle preležanog kovida je da ne žurite, već date sebi dovoljno vremena za potpuni oporavak. To vreme je znatno duže od prestanka zvaničnih kovid simptoma. Ne forsirajte se, ne pokušavajte da nadoknadite vreme kad ste bili van funkcije. Sve dođe na svoje, naučite da se organizujete tako da ne zapostavite sebe.
Šta vam je najviše nedostajalo kad ste saznali dijagnozu? Za koga ste se najviše brinuli da se ne zarazi? Ko je brinuo i pružao konkretnu pomoć? Tim ljudima se okružite.
Ako ste bili sami u tome ne povlačite se, već polako povezujte sa drugima, sa sebi sličnima, da imate podršku ako se nešto slično ponovi.
Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja savetuju da svako ima bar jednu osobu pred kojom će biti to što jeste, neće se cenzurisati, već osetiti potpuno prihvatanje. Mnogima je to psihoterapeut.
Pored toga se treba hraniti redovno i što zdravije, fizički aktivirati najmanje tri puta nedeljno.
Bitno je odvojiti vreme za introspekciju, za razgovor sa samim sobom, svakodnevno bar pola sata. To ne podrazumeva jogu i meditaciju (mada je ona poželjna), već osluškivanje osećanja, strukturisanje misli i ciljeva, osvešćivanje stvarnih potreba. Takva vrsta mentalne higijene je neophodna u današnje vreme preplavljenosti kontradiktornim informacijama.
Mnogi teže ciljevima za koje se ne sećaju zašto su ih postavili, jer su se u međuvremenu promenili ili oni ili okolnosti. Ekstravertima više prija dijalog od unutrašnjeg monologa (introvertima obrnuto), oni do zaključaka o sebi dolaze ogledanjem u drugom. Dijalog može imati edukativnu funkciju po principu učenja po modelu, jer otvara alternative prevazilaženja problema.
Kovid je kao detektor, nepogrešivo otkriva slabe tačke i pojačava ih.
Konkretni psihološki postkovid simptomi zahtevaju specifičan način prevazilaženja:
Strah od smrti je čest postkovid psihološki simptom kod bolnički lečenih pacijenata
Najčešći je kod bolnički lečenih pacijenata, pogotovo životno ugroženih i nakon izlečenja, pogotovo onih koji su iskusili invazivne metode.
Jedini način prevazilaska straha od smrti je pronalaženje smisla života, zato treba gledati na izlazak iz kovida kao na drugu šansu, dodatno vreme za završavanje bitnih planova (izvesti decu na put, osigurati posao). Neophodno je izdvojiti vreme za hobi i druženje sa prijateljima, ne može samo da se radi već i uživa.
Strah od smrti je više strah od života. Pouka je da treba voditi računa o sebi i svom zdravlju (fizičkom i mentalnom), delovati preventivno.
Najteže je onima koji su izgubili nekog bliskog zbog kovida, pogotovo ako misle da su im upravo oni preneli smrtonosni virus. Osećanje krivice je često kod maskirane samodestrukcije (tzv. krivica preživelih, misle da je trebalo da oni umru umesto te osobe). Tu je neophodna psihoterapija.
Depresija
U ovom slučaju depresija je reaktivnog tipa. Dolazi do pada voljno-dinamskih mehanizama, poremećaja volje, emocija, sna, apetita, seksualne želje. Kod ljudi sa istorijom psihičkih problema obično zahteva antidepresive, dok kod nekih lekovi nisu nužni.
Najpogrešnije je depresivnu osobu zatrpavati savetima tipa „uzmi da učiš novi jezik, bavi se trčanjem svakog dana“ i sl., tu ne treba davati uopštene savete već videti kakav ventil je osoba koristila ranije (teško da će se neko baviti sportom ako nije nikada ranije, uostalom lekari posle covid-a zahtevaju oprez u pogledu većih fizičkih aktivnosti).
Zahtevi koji se pred osobu stavljaju treba da budu umereni, da bi smanjili osećanje krivice i nemoći. Pogrešno je naročito u ovoj fazi slušati motivacione govornike iz oblasti samozvane pozitivne „psihologije“, treba pričati sa stručnim licima. Naročito je važan psihoterapijski rad sa onima koji su izgubili najbliže.
Strah od ponovnog zaražavanja i hronične bolesti
To je realan strah pogotovo kod omikrona kojim se može zaraziti više puta u kratkom intervalu (nastavite sa anti-covid merama). Dajte dovoljno vremena telu i psihi da se vrate u normalu, radite vežbe relaksacije.
Mnogi simptomi liče na hronične, a nisu. Ispratite savete lekara, a terapiju ne prekidajte kod naznake poboljšanja. Ponašanje treba da je nalik pružanju pomoći osobi koja je preživela brodolom: oporavak je postepen (polako se utopljava i daje gutljaj po gutljaj tečnosti). Nadoknadićete sve, ne žurite naročito sa fizičkim naprezanjima.
Panični napadi
Teško je razlučiti šta je simptom bolesti, a šta psihološka posledica kovida. Simptomi straha deluju kao da imaju organsku osnovu. Teškoće sa disanjem i lupanje srca mogu izazvati nesvesticu i fenomene depersonalizacije i derealizacije (kao da se udaljite od sebe ili okoline na tren).
Radite vežbe relaksacije i disanja, boravite što više na svežem vazduhu, hranite zdravo, izbacite kofein-napitke ili ih smanjite na jedan dnevno (ubrzava puls i podiže pritisak za 10-15%), smanjite duvan ako ga ne možete izbaciti.
Fobije
Prepuštenost sebi i izolacija uz brigu o zdravlju kod onih koji su premorbidno imali sklonost za tim mogu dovesti do pojava socijalne fobije, a često i agorafobije ili klaustrofobije (zbog dugog boravka u malom prostoru).
Ovi simptomi se najbolje prevazilaze kombinacijom psihoterapijskih metoda (najpre se radi otklanjanje simptoma putem KBT-a, REBT-a, relaksacije, a zatim pomoću drugih, „dubljih“ psihoterapijskih metoda (analitički pristup)).
PTSP
Posttraumatski stresni poremećaj se odražava u vidu noćnih mora i flashback-ova, kada se javljaju slike traumatskog iskustva, pogotovo onih koji su bili na respiratoru.
Najbolja metoda u ovom slučaju je EMDR.
Anksioznost je slobodno lebdeći strah, posledica neizvesnosti i procene katastrofičnog ishoda bez osnove. Problem je što se svakog dana otkrivaju nove posledice covid-a, što dovodi do porasta anksioznosti jer situacija nije pod kontrolom.
Ovde je efikasan bilo koji vid psihoterapije, jer se tako uči da se razdvoji ono što jeste od onog što nije pod našom kontrolom.
OKP
Opsesivno-kompulsivni poremećaj kao da je prihvaćeniji, naizgled racionalniji kad je u blažem obliku, jer se svima dezinfekcija postala sastavni deo života.
Međutim, ovde je reč o mnogo dubljem poremećaju, neprihvatanju sebe, ogromnom osećanju krivice koje zahteva timski rad (psihijatar zadužen za farmakoterapiju a psiholog za psihoterapijski rad).
Segment tela ili okoline za koji je važno da bude ekstremno čist ima simboličko značenje.
Nesanica
Jedan od najčešćih psiholoških postkovid simptoma, uglavnom nestaje posle par nedelja. Psihološki je strah od gubitka kontrole, jer san predstavlja povlačenje od realnosti, simbolički je strah od tonjenja u san strah od smrti.
Preporučuje se slušanje npr. zvuka morskih talasa ili prolećne kiše pre odlaska na spavanje. Mnogima pomaže i akupresura, slušanje opuštajuće muzike i sl.
Zujanje u ušima
Tinitus je više organski simptom, ali zbog značaja spavanja za psihu može se svrstati i u psihološke. Danju se utopi u zvuke iz okruženja, ali noću zna da dovede do ekstremne nesanice, jer neprijatan zvuk može trajati satima.
Preporučuje se puštanje tzv. belog šuma zbog neutralizacije ili uspavanki. Post-covid tinitus, za razliku od uobičajnog, traje znatno kraće.
Saznajte više o tinitusu https://www.pharmamedica.rs/kardiologija/kad-u-usima-zuji-bruji-pisti-zvoni-ili-pucketa/
Moždana magla
Odnosi se na kognitivnu konfuziju, poremećaj pažnje i koncentracije, zaboravnost koja se naročito odnosi na kratkoročno pamćenje. Sličan fenomen je kod pacijenata obolelih od kancera koji su na invazivnim metodama lečenja. Stres dodatno pogoršava stanje.
Rešenje je u postepenom opterećivanju i povratku na staro, zapisivanje bitnih zadataka, vežbanje pažnje.
Svi psihološki postkovid simptomi mogu znatno da se ublaže kada se fokus stavi na ono što neko voli da radi, kada oseća zadovoljstvo. Ako to još uvek nije moguće, treba postupno podržavati svaki korak ka mentalnom zdravlju, uz pomoć stručnog lica. Nemojte sami prolaziti kroz ovu tešku fazu, već uz pomoć stručnog lica. Ako smo nešto svi naučili za ove dve godine je da je zdravlje zaista prioritet.
