Rad od kuće – prednosti i mane, kako prevazići psihološke zamke.
autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs
Da li smo počeli da radimo od kuće ili živimo na poslu? Ranije smo radili da bismo živeli, a sada živimo da bismo radili. Kako izaći iz tog začaranog kruga?
Rad od kuće su najpre nazivali „smart working“ (pametan rad), što je bio iz perspektive svih: uštedelo se na vremenu za prevoz i sredstvima za rad, zaposleni se samostalno organizovao, radio i u pidžami ako je želeo, bolovanja skoro nije ni bilo. Oko 80% intervjuisanih je priželjkivalo takav posao. Procenat je dodatno uvećan sa pandemijom, kad se spisku pridružio najvažniji aspekt: zdravstveni.
Rad od kuće – ograničenja i loše strane
Ubrzo je rad od kuće počeo da pokazuje ograničenja: nedostaje druženje sa kolegama, šale koje podstiču radni elan, pauze za kafu i ručak, razlog da se izađe iz kuće. Ljudi su se socijalno distancirali (mada treba držati fizičku, a ne socijalnu distancu), što se odrazilo i na fizički izgled (porast kilaže, zapuštenost, suvoća očiju i migrene zbog dugotrajnog rada za računarom).
Šefovi zaboravljaju da zaposleni nisu na poslu 24h, da treba da imaju svoj život i van posla, zatrpavaju poslom i van radnog vremena (što dovodi do burn out sindroma), pretežno očekuju a ne hvale. Nedovoljno iskusne to dodatno pogađa jer vreme troše na nejasna uputstva (umesto da uživo od mentora vide postupak).
Oni sa malom decom pokušavaju da ih utišaju zbog online sastanaka, rastrzani su između posla i pojašnjenja školskih zadataka (jer profesori imaju manje vremena za to), čest je strah od covida ili antifobično ponašanje.
Samci su usamljeniji nego ikad, čeznu za dodirom i razmenom emocija, nikad nije teže bilo upoznati nekog.
Strah je zavladao, ne zna se do kad će sve trajati. Jedino se ne bune oni skloni konfliktima sa kolegama, njima odmor od svega dobro dođe. Muči ih samo kako poboljšati socijalni život, a pritom ostati zdrav. Sve ovo pojačava neraspoloženje, remeti san, smanjuje motivaciju. Šefovi ne znaju više kako da motivišu zaposlene, pritiska ih neizvesnost, svaki biznis plan se pretvara u jednačinu sa više nepoznatih.
Rad od kuće i motivacija
Na pad motivacije niko nije računao, najnovija istraživanja pokazuju da je prisutna kod dve trećine online zaposlenih. Najviše fali energija drugih da ih pokrene (naročito ekstravertima), previše toga skreće pažnju, duže se radi, mnogi imaju problem sa tehnologijom ili vremenom koje mogu provesti online (sve više ukućana istovremeno radi online zbog posla ili školovanja).
Motivacija je pala jer, za razliku od proleća kad se rad od kuće činio privremenim, kraj vanredne situacije je neizvestan.
Najbolje je kad se kombinuje rad od kuće i u kancelariji, a ostatak vremena provodi u resetovanju od posla i uživanju sa najbližima. Svake večeri i tokom vikenda se preporučuje tzv. digitalni detoks (odmor od tehnologije).
Kako izbeći psihološke zamke rada od kuće?
Izdvojte kutak u stanu koji će biti vaše radno mesto i služiti isključivo tome.
Jasno razgraničite radni prostor od ostatka stana, vizuelno i auditivno, najbolje fizičkom barijerom. Ako to ne može biti posebna soba, stavite paravan ili zavesu, zbog boljeg fokusiranja na posao, a kad se posao završi kutak prekrijte nečim, da vizuelno ne podseća na posao tokom odmora. Često partneri rade istovremeno od kuće, sa lošom zvučnom izolacijom, pa su slušalice jedini spas.
Unapred ograničite vreme za online
Koliko god je dobro što ne gubite vreme na prevoz, to vreme koristite za odmor, sem ako je drugačiji dogovor (uz to ide veći godišnji odmor ili plata). Zbog straha od gubitka posla mnogi rade prekovremeno i izgaraju (burnout sindrom). Pojačani napor postavlja se kao standard pa stalno moraju da rade tako.
Poslodavac online takođe gubi osećaj za normu, fokusiran je na ciljeve a ne normalan režim rada i odmora. Poslodavac i zaposleni su kao vozač i pešak: za vozača pešak ide presporo, a za pešaka vozač ide prebrzo. Nađite optimalni nivo opterećenja.
Rad od kuće i vreme za pauzu.
Zakon garantuje pauzu od pola sata svima, što se ne gubi promenom mesta rada (prelazak na online). Vrstu aktivnosti menjajte tokom pauze: ako je posao sedeći tokom pauze budite fizički aktivni. Izađite iz kuće ili bar na terasu pola sata, protegnite noge, konzumirajte zdrav obrok koji povećava sitost na pravi način a time i budnost. Pustite omiljenu pesmu, pevajte, istuširajte se, radite šta vam prija. Ako izlazite napolje navijte sat na pola termina za pauzu, šetajte opušteno do momenta dok ne čujete alarm, a onda se istim tempom vratite na posao. Pauza služi da se oporavite od posla, odmorite mozak, oči i uši, ruke i kičmu. Tokom rada za računarom češće pravite male pauze.
Vreme provedeno van posla treba da je drugačije od provedenog na poslu.
Družite se što više van kuće (uz poštovanje zdravstvenih mera), aktivirajte socijalni život, što manje vremena sedite ispred ekrana. Prednost dajte boravku u prirodi svakodnevno, to je dobro i za telo i za dušu. Naučite novu veštinu, postavite sebi dostižan cilj koji nema veze sa poslom, tako ćete poraditi na samopouzdanju.
Rad od kuće i postavljenje ciljeva -postavite sebi realne ciljeve.
Kad pravite plan rada i odmora, nemojte nikako pauze vezivati za završetak određene celine na poslu, već vremenski okvir. Kad adrenalin radi čovek ne primeti da vreme leti, to je dobro za posao, ali nije dobro za vas. Nađite zlatnu sredinu.
Kraća pauze usred dana je dobra i za posao, jer u trenucima relaksacije vaša radna memorija i dalje radi, nekad baš tad dođe do uvida. Koliko puta ste bezuspešno pokušavali da se nečega setite dok ne promenite prvobitnu aktivnost. Kraće pauze vežite za vremenski okvir (npr. 5 min na svakih sat vremena), a dužu za otprilike isto vreme svakog dana. Fluktuacije su naravno dozvoljene, čovek nije mašina. Po dobro obavljenom poslu dodatno nagradite sebe (izlet u prirodu usred radne nedelje npr.).
Posvetite se najbližima
U raspored uvrstite i vreme za najbliže (članove porodice i kućne ljubimce) i držite se bar minimuma koliko god bili preplavljeni poslom, radite da biste živeli a ne živite da biste radili. To što ste fizički tu a mentalno odsutni, može biti zbunjujuće i frustrirajuće za ukućane. Tim pre što se satnice za odmor ukućanima često razilaze. Mnogi su pogoršali odnose tokom pandemije, pogotovo ako imaju dosta da rade od kuće. Međutim, njima inače komunikacija nije jača strana, a vanredna situacija samo pojačava bazično (ne)slaganje.Ne podrazumevajte odnos, veza se izgrađuje, dogovarajte se.
Ne zaboravite na komunikaciju sa kolegama
Organizujte online ne samo posao, već i zabavu. Nije lako jer svi rade svojim tempom, ali budite proaktivni, održavajte komunikaciju, to smanjuje stres, pomaže da budete informisaniji, produktivniji a manje usamljeni.
Rad od kuće zahteva samokontrolu
Uvedite rutinu i strukturišite dan, ne dozvolite da pogrešne stvari odvlače pažnju, budite realno efikasni. Da biste ideje spoveli u delo, postavite realno dostižan cilj i plan ostvarenja. Zaboravite na perfekcionizam. Preterana potreba za samokontrolom negativno utiče na zdravlje: troši dosta mentalne energije, iscrpljuje i vodi nezdravim navikama (alkoholizam, prejedanje, svadljivost). Najčešće se negativan uticaj na mentalno zdravlje vidi u osećaju usamljenosti i isključenosti, opterećenosti poslom, depresiji, nesigurnosti, gubitku motivacije, problemu sa spavanjem i nezainteresovanosti za vođenje ljubavi.
Rad od kuće posmatrajte kao posao jer to i jeste. Budite se i idite na spavanje u slično vreme, strukturišite dan, istuširajte se ujutru, doručkujte, obucite za posao, sedite pravih leđa, telefon gledajte samo u pauzi, ako ste navikli na buku na poslu uvedite blagu pozadinsku kod kuće, pravite pauze, imajte video pozive sa kolegama, završite posao na vreme.
Nakon posla imajte aktivnosti koje zahtevaju punu pažnju (trening na otvorenom, kuvanje, meditacija, igra sa decom i kućnim ljubimcima, hobi). U trenucima odmora psihološki se defokusirajte od posla, umu je potreban predah isto kao i telu. Osluškujte sebe i svoje potrebe, uživajte u postignutom. Za duži radni elan osvrnite se za postignutim, budite svesni kakav uticaj vaš posao ima na druge ljude. Fokusirajte se na pozitivne aspekte rada od kuće: štedi vreme i zdravlje, smanjuje stres, izbegava sukobe na poslu, povećava produktivnost, zadovoljstvo poslom i osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Ako se bavite poslom koji ne volite, vreme koje biste inače utrošili na putovanje do posla i nazad iskoristite pametno, prikupljajući bitne informacije i učeći veštine bitne za novi posao. Svaka životna faza je prilika za nove izazove. Dajte sebi priliku da vidite šta zaista želite i šta vam odgovara.
