Praznična depresija – ta složena sintagma često ostaje neizgovorena u moru veselih prazničnih razgovora. Dok mnogi od nas očekuju radost i slavlje tokom ovog perioda, za neke, ova sezona donosi izazove dublje od uobičajenih prazničnih. U senci svetala i poklona, praznična depresija pronalazi svoje mesto, skrivena, ali stvarna za one koji se suočavaju s njom.
Reč „praznik” ukazuje na prazninu, odsustvo rada. Na engleskom je slično: „holiday”je sveti dan, takođe neradan. Dakle, praznici donose višak slobodnog vremena koji mnogi ne mogu ili nemaju čime kvalitetno da ispune.
Kako raoholočari doživljavaju praznike
Radoholičarima je kvalitetno provođenje vremena vezano za rad, sve ostalo izaziva osećanje krivice i inferiornosti. To je direktna posledica načina vaspitanja u kojem je vrednovan rad bez prava na predah i grešku. Oni su korisni za društvo, ali ne i za sebe i svoje bližnje jer ne znaju da se opuste, imaju vikend glavobolje, ne koriste adekvatno ni odmor niti praznike. Mnogi nemaju zadovoljavajuće partnerske veze jer su već u vezi sa svojim poslom.
Radoholičari koji su vični kućnim poslovima i pravljenju đakonija pokušaće da prebace perfekcionizam na pripremanje slavlja, pa ih premor sustiže posle praznika. One manje vične kućnim poslovima može zahvatiti razdražljivost pa će previsoke zahteve prebaciti na najbliže okruženje. To može voditi produbljenju konflikata u okruženju u kojem inače ne provode puno vremena jer su uglavnom na poslu, sem tokom praznika. Rešenje je u umerenosti u svemu. Ne zaboravite da čovek radi da bi živeo a ne živi da bi radio.
Osećaj usamljenosti u vreme praznika
Ovo doba godine je za većinu period veselja, čestitanja i darivanja. Međutim, neki ljudi imaju sasvim drugačiji doživljaj: ispunjeni su tugom, usamljenošću, strepnjom i negativnim mislima. Takav doživljaj se pojačava ako osoba proceni da su svi veseli sem nje. Tada pokušava da prikrije svoje neraspoloženje čime još više pojačava doživljaj izolacije. Najbolje je kada se posumnja da praznična depresija postoji, potražiti pomoć bližnjih ili stručnu pomoć, ne zaboraviti da je traženje pomoći znak snage a ne slabosti.
Praznici i podsećanja na prošlost, detinjstvo, drage ljude
Praznici istovremeno asociraju na bezbrižno detinjstvo, radost, ali i tugu zbog sećanja na prošlost koja se ne može vratiti, naročito ako su u pitanju bliske osobe kojih više nema. To je najizraženije tokom praznika nakon gubitka (smrti, razvoda, raskida, gubitka posla, odvajanja, selidbe). Prema mišljenju većine autora u ovo doba godine je veća stopa suicida zbog usamljenosti i doživljaja besmisla. Prema drugoj grupi autora, zbog veće emocionalne i socijalne podrške (okupljanja porodice) manja je stopa suicida nego kad su u pitanju posledice opijanja. Statistika je ovde manje bitna, važan je lični doživljaj i pronalaženje mehanizama za prevladavanje kriznih situacija.
Šta podstiče tugu tzv. holiday blues
Tugu u ovo doba godine, tzv. „holiday blues”, najčešće pokreću nerealna očekivanja, nemogućnost okupljanja kompletne porodice, preterana komercija-lizacija praznika, ograničene finansijske mogućnosti, umor i stres. Može doći do sličnog doživljaja i usled glavobolja, prejedenja, opijanja, manjka spavanja i kod ljudi koji inače nisu skloni depresivnom padu raspoloženja. Tome znatno doprinosi manjak prirodnog svetla u ovo doba godine što dovodi do manjka serotonina i melatonina, koji su inače odgovorni za dobro raspoloženje, pa se u mnogim zemljama često primenjuje tzv. terapija svetlom.
Praznici donose nerealnu sliku idealizovane porodice, odsustvo konflikta, magično ujedinjenje. Što je veća razlika između očekivanog i realnog, veće je razočarenje. Treba smanjiti očekivanja, biti tolerantniji i prema sebi i prema drugima. Dobri odnosi se grade, na njima se radi tokom cele godine. Praznična depresija može biti uzrokovane i prazničnim „podvlačenjem crte”.
Šta može pokrenuti prazničnu depresiju
Tri su velike grupe okidača praznične depresije: međuljudski odnosi, finansije i pojačani fizički zahtevi. Važno je da se smanji perfekcionizam, odrede prioriteti i nađe dovoljno vremena za predah. Nikome ne treba zbog pravljenja desetak vrsta kolača preumorna i nervozna mama, bolje je napraviti zabavu za celu porodicu uključivanjem dece u pravljenje dve vrste kolača. Poželjno je ograničiti broj poseta, prihvatiti pomoć prilikom spremanja, ograničiti budžet zbog smanjenja sindroma izgaranja i postpraznične depresije. Praznici su postali poligon za takmičenje u broju gostiju, količini hrane, vrednosti poklona. Pritom se zaboravlja da je suština u nematerijalnom, bolje je takmičenje sa samim sobom koje se zasniva na trudu da budemo bolje osobe i za sebe i za druge. Važno je biti u sadašnjem trenutku, uživati u sitnicama koje život znače.
Praznična depresija: Kada je potrebno potražiti pomoć
Depresivni pad raspoloženja koji se ponavlja iz godine u godinu zahteva ozbiljniji psihoterapijski tretman. Nije sramota pasti, uostalom bilo koji sport počinje vežbama padanja, važno je nakon toga ustati: sam, uz pomoć porodice, prijatelja i/ili psihoterapeuta. Ako ste depresivni, ne postavljajte sebi previsoke ciljeve, idite korak po korak, za početak svakog dana učinite nesto dobro za sebe. Možda će to biti mali korak za čovečanstvo, ali važno je da bude veliki korak za Vas.
Šta doživljaj praznika govori o vama
Praznicima se najviše raduju optimisti, deca i odrasli koji su „sačuvali dete u sebi”. Emotivno ispunjene osobe mogu sve. Za njih sreća traje, praznici su prilika više da se uživa u zajedničkim trenucima, nežnostima i odmoru. Za njih je čaša napunjena do pola, dok je za pesimiste poluprazna, prvi i u najtežim trenucima misle „ko zna zašto je to dobro”, dok drugi i u trenucima najveće sreće strepe zbog neizvesne budućnosti.
Lični doživljaj sebe i života najbolje se vidi iz načina na koji ljudi doživljavaju praznike. Oni koji su naučili važnu životnu lekciju o uživanju u sitnicama neće klonuti duhom zbog trenutno slabije finansijske situacije i ostalih nedaća, znaju da uživaju i tako „pune baterije” za period koji sledi, iz takve situacije izvlače ono najbolje i krizu shvataju kao izazov.
Radost koja se povezuje sa praznicima je pretežno nadogradnja načina na koji se praznovalo u detinjstvu, mada ne treba zanemariti ni ulogu temperamenta. Roditelji prave toplu porodičnu atmosferu, čuvaju tradiciju darivanja i lepih želja, čime se deci nepovratno usađuje navika uživanja u praznicima. Međutim, ovo ne znači da zadovoljstvo praznovanja u porodici koju su sami stvorili ne mogu doživeti oni kojima je to nedostajalo u detinjstvu. Važno je da donesu odluku i da se ponašaju u skladu sa njom, a vremenom će nove, pozitivnije uspomene zameniti one stare.
Odluke da promenimo način razmišljanja
Ako je neko godinama bio pesimista to ne znači da će takav biti i ubuduće. Uvek se mogu naći aspekti situacije na koje se može gledati sa izvesnom dozom vedrine. Važno je preuzeti odgovornost za sopstvene izbore, doneti odluku o promeni načina razmišljanja jer dosadašnji način nije donosio zadovoljstvo.
Optimizam se uči. Osećanja nisu izazvana samim događajima, već ličnom interpretacijom tih događaja, a ta interpretacija je podložna promeni. To zahteva dodatni napor ali svaki se takav trud kad-tad isplati. Može se učiti po modelu, od nekoga kome to ide od ruke, psihoterapeuta, dece. Deca su vrlo iskrena u svojim doživljavanjima, za njih vreme ne postoji, ne opterećuju se time koliko će neki lepi doživljaj trajati već prosto uživaju u njemu.
Martin Selidžmen je opisao tzv.naučenu bespomoćnost kao stanje u kojem je biće naučeno da se ponaša bespomoćno čak i kada mu se pruži prilika da pomogne sebi ili izbegne neprijatnost. Prema ovoj teoriji, depresija pa i praznična depresija nastaje usled subjektivnog osećaja nedostatka kontrole nad ishodom. Takav sistem se u početku teško menja zbog tzv.sekundarne dobiti, osoba postiže privremeno rasterećenje zbog dobijanja saosećanja okoline, kao i izbegavanja situacija kojih se boji.
Lokusi kontrole i ispunjavanje ciljeva
Inače, osobe se razlikuju po tzv. lokusu kontrole, koji se odnosi na to kako doživljavaju ono što im se dešava u životu. Osobe sa pretežno spoljašnjim lokusom kontrole smatraju da ne mogu mnogo toga da promene, sudbina je unapred zapisana, za neuspeh krive loš horoskop i druge ljude. Karakteriše ih pretežno pasivan pristup rešavanju problema, vrlo su inertni. Ne raduju se praznicima jer ne vide svrhu u pravljenju spiska želja i planova. Za razliku od njih, oni sa unutrašnjim lokusom kontrole imaju proaktivni pristup, smatraju da su sami kovači svoje sreće, da je važno da budu uporni u ostvarenju ciljeva koje su postavili kao ideje vodilje. Poželjno je i ovde biti uglavnom umeren zbog situacija neuspeha jer ekstremno unutrašnji lokus kontrole može dovesti do preplavljujućeg osećanja krivice i samooptuživanja. Zato je najvažnija što realnija procena situacije, usklađivanje sposobnosti i promenjivih aspekata situacije.
Za razliku od nerealnog optimizma bez osnove koji dovodi do potcenjivanja situacije i precenjivanja sopstvenih kapaciteta, te usled toga do lažnog spokoja, najefikasnijim se pokazao umereni optimizam. Umereni optimisti će, posle analize situacije, krenuti u akciju sa verom u sebe, biće uporni prilikom ostvarivanja realno postavljenih ciljeva jer će se usmeriti na aspekte problema koji su podložni promeni. Oni u sebi nalaze snagu da deluju na ono što se može promeniti, imaju strpljenja da izdrže situaciju koju ne mogu promeniti i mudrost da te dve stvari razlikuju.
Liste prioriteta
Mnogi prave novogodišnju listu želja koja im pomaže da se fokusiraju na prioritete. Ako je npr.nalaženje prave ljubavi prioritet, treba preispitati načine na koji je osoba birala dosadašnje partnere, koji su razlozi raskida veza i slično. Možda može da uoči zajednički obrazac u tim vezama. Koliko god prijatelji i članovi porodice bili dobronamerni u željama i „lečenju rana”, najčešće su vrlo pristrasni i stvari vide samo iz jedne perspektive. Zato je najbolje da se osoba javi psihoterapeutu i da, razgovarajući o mnogim doživljajima i uz podršku terapeuta uvidi neke nove aspekte dosadašnjeg načina života. Strah od promena je jak i treba ga strpljivo savladati. Život je pun iznenađenja ako im dozvolite da se dogode.
