Ljubav, neuhvatljiva i jedinstvena sila, nosi sa sobom mitove i zablude koje često oblikuju naše odnose. Ovaj tekst o ljubavi istražuje dubine emocija, raskrinkava mitove i pomaže vam da otkrijete pravu suštinu ljubavi. Uđite u svet istine i ljubavne mudrosti kako biste gradili srećnije veze.
Praznici i rođendan su mnogima prelomne tačke u kojima se sumiraju doživljaji, (ne)ispunjene želje, ciljevi i osećanja, prave se planovi ili donose važne odluke.
Takvi datumi strukturišu vreme i doživljaj sebe i okruženja, a stav prema njima u velikoj meri govori o osobi. Neko im se raduje kao dete prizivajući toplinu prošlih vremena (i prenosi ih optimistično na svoju porodicu), drugi ih ignorišu i prespavljuju okrenuti subjektivnom svetu, ima i onih koji pokušavaju da kupe ljubav i pažnju skupim poklonima jer bez toga nemaju dovoljno samopouzdanja, a ima i onih koji svakog dana nađu razlog za slavlje jer žive život punim plućima.
Kada je osoba ispunjena na ljubavno/porodičnom planu, te datume shvata kao dodatnu priliku da se razmene nežnosti, prednost daje suštini a ne formi.
Sa druge strane, kad neko nije ispunjen, svesniji je čežnje ali i depresivniji i pokušava da pronikne u razloge samoće ili neadekvatne veze. Brojni su razlozi za to a da bi se nešto poboljšalo treba biti iskren pre svega prema samom sebi. Većina ima implicitnu teoriju o vezama ne uviđajući da upravo način razmišljanja pravi problem.
Ljubav mora da boli?
Ljubav mora da boli i kad su emocije prave pršti na sve strane, su izjave osoba sklonih dramatizaciji.
Takav način razmišljanja utiče na izbor partnera jakih na rečima, a slabih na delu. Često su u zabranjenim paralelnim vezama, jer ako se za ljubav mora boriti onda se nesvesno traže komplikovane situacije koje „samo ljubav može da pobedi“.
Obično im je zanimljivo dok je neizvesno, zabranjeno, a čim se stvore uslovi za „normalnu“ vezu, interesovanje opada i traži se nov izbor obožavanja koji će hraniti nedovoljno jak ego. Osobe sklone dramatizaciji su uglavnom histrionici i narcisoidni koji stvaraju lažnu sliku o sebi, vole da osvajaju i ubrzo potom ostavljaju.
Oni koje privuče taj lažni sjaj svaki put bivaju iznova povređeni jer imaju posla sa manipulatorima i kameleonima koji ne žele pravu vezu jer nemaju kapacitet za ljubav. Sa druge strane, integrisane osobe su im nedovoljno zanimljive, pa je najbolje da na psihoterapiji prorade način izbora partnera.
Prevaziđite generalizaciju: svi muškarci su isti i sve žene su iste
Jedna od najčešćih izjava koja ne dozvoljava osobi da napreduje najpre na psihološkom planu a zatim i u realnom životu je svi su muškarci isti odnosno sve su žene iste.
Generalizacijom se ne dobija ništa, a iskrene rečenice treba da glase: svi su (moji) muškarci isti odnosno sve su (moje) žene iste (ili: ponašam se isto u svakoj vezi).
Ponavljanje pogrešnih šablona
Ponavljanjem pogrešnih šablona iz veze u vezu osoba potvrđuje strah: ako misli da su svi partneri ljubomorni i da je guše, upravo će to nesvesno provocirati kod partnera (pošto nije ljubomoran kao ostali peterivaće u priči kako je svi primećuju, kako joj se nabacuju). Ako se on upeca na tu provokaciju, onda guši, a ako se ponaša normalno ili ignoriše onda mu nije stalo.
Zatim raskida šansu za normalnu vezu a traži neurotičnu baš zbog svog iskrivljenog shvatanja o istini.
Pravo pitanje je šta želi, kakvim ponašanjem svog partnera je zadovoljna? Pritom postoji očekivanje da on čita misli i zna njene potrebe; ako ih ona saopšti otvoreno, to se ne računa, jer se nije toga setio sam. Takav način mišljenja praksa potvrđuje iz dva razloga: ona ili bira takve partnere ili podstiče određenu vrstu ponašanja (zbog nesamopouzdanja se posesivno ponaša prema partnerima različite strukture ličnosti što kida vezu jer niko ne voli nepoverljive ljude).
Posledice takvog načina razmišljanja su ispoljavanje manjka energije i entuzijazma, odustajanje od veze čim se pojave problemi (ne veruje u prevazilaženje problema jer su „svi isti“) i neulaženje u veze zbog rizika da će opet biti povređena.
Da li je samo jedna – prva ljubav prava?
Način razmišljanja preuzet iz književnosti i drugih sfera umetnosti, pre svega filma. Mit o važnosti prvog partnera kao jedinoj pravoj i iskrenoj ljubavi je pokazatelj nostalgije za vremenima koja su prošla, pre svega za doživljajem sebe iz tog vremena.
Osobe sklone idealizaciji bivšeg partnera prave zid oko sebe u kontaktu sa drugim ljudima jer se boje ponovnog razočarenja, zbog čega sa rezervom ulaze u novu vezu. Manje ili više nesvesno porede nove sa bivšim partnerom, paradoksalno davajući prednost bivšem, bolja im je izvesna a makar lošija prošlost nego neizvesna a moguće bolja budućnost.
Razna istraživanja ukazuju na visoku korelaciju čitanja ljubavnih romana u ranoj mladosti i razočarenja i usamljenosti u zrelom životnom dobu.
Kada neko previše očekuje lako se razočara. Praksa je pokazala da su na primer brakovi sklopljeni u tridesetim godinama stabilniji i dugotrajniji od onih sklopljenih u dvadesetim, pre svega zbog zrelosti osobe da adekvatnije izabere životnog partnera.
Da li ljubav vremenom slabi?
Ovo smatraju najčešće osobe iz nestabilnih primarnih porodica.
Takav pesimizam u ljubavi šteti isto kao preterani optimizam, odnosno idealizacija.
Isticanje stava da je najvažnije poštovanje a da ljubav nestaje dovodi do izbora glavom a ne srcem, što smanjuje ljubavni polet. Poštovanje i ljubav nisu međusobno isključivi, već naprotiv.
Kad nekog volite onda ga i poštujete jer uvažavate njegovo mišljenje, ne ugrožavate ga, poštujete njegove granice, prihvatate takvog kakav je. U pravoj vezi ljubav ne slabi već suprotno, čak i jača, samo što najčešće menja oblik ispoljavanja.
Spolja gledano manje je eksplozivna, a upravo je to pokazatelj prave povezanosti jer uravnoteženost proističe iz ispunjenosti i sigurnosti u sebe i svoju vezu. Osobe koje se rukovode ovom izrekom će baš tokom prelaska veze u mirniju ljubavnu fazu ispoljiti nesigurnost jer partner više ne izjavljuje ljubav tako često kao nekad, ne kupuje cveće, ne izlazi se toliko, pa mogu pogrešno da zaključe da partneru više nije stalo, da je ljubav prošla.
Suštinski ne veruju u ljubav, a za one koji se decenijama voli misle da nisu iskreni.
Suprotnsti se privlače ili i ne baš?
Važi više za kratkotrajne veze jer, da bi veza opstala, potrebna su i zajednička interesovanja.
Kompatibilnost je jedno, a drugo je bilo koja prevelika razlika u pogledu godina, fizičkog izgleda, stepena školovanja, porekla, bazičnih interesovanja i drugih važnih parametara za taj par koja je u početku privlačna, a kasnije obično postaje tačka razdora.
Osobe koje teže nelogičnim i za okolinu čudnim izborima češće menjanju partnere jer su sklone zaljubljivanju ali zaljubljivanje i ljubav dva su različita pojma.. Ono je zasnovano na idealizaciji, a ljubav na realnom sagledavanju partnera, prihvatanju i vrlina i mana. Ljudi skloni idealizaciji gube interesovanje čim bolje upoznaju partnera, a prednost daju nekom novom i nepoznatom.
Često su u neadekvatnim vezama jer im je teško da budu sami, a upravo bi tako bolje upoznali sebe i bili srećniji u privatnom životu.
Prijateljstvo posle ljubavi da li je moguće?
Nada za koju mnogi žive, ali se retko ispuni.
Obično se jedno potajno nada nastavku veze i zato pristaje na prijateljstvo, a nekada su navika i separacioni strah uzroci nastavljanja komunikacije. Prijateljstvo je važno, ali ono čisto, bez „zadnjih“ namera. Neke osobe podgrevaju nadu bivšem partneru jer im to jača lažno samopouzdanje. Poželjno je napraviti vremensku distancu nakon prekida veze, pa tek onda preispitati mogućnost za prijateljstvo.
Treba preispitati sebe i način na koji se partner bira; ako je neko još uvek sam i neispunjen, verovatno je dosadašnji pristup pogrešan pa ga treba promeniti.
Ako se verovalo svojoj intuiciji, treba videti šta je poručivao osećaj u stomaku prilikom upoznavanja: možda su sugerisali da od te osobe treba bežati, a osoba je to pogrešno protumačila kao „leptiriće“.
Ako i dalje očekuje nastavak veze sa nekim sa kime je svaki kontakt odavno završen, treba da stvari nazove pravim imenom, jer možda upravo ta veza predstavlja kamen spoticanja za ostale veze, traži se bliskost a od nje se beži.
Ako neko za partnere bira one koje malo poznaje, sa kojima od prvog trenutka proradi „hemija“, ako se brzo zaljubi a još brže odljubi, poželjno je da preispita svoje stavove, možda za nju pravi put nije taj, već kada se prijateljstvo razvije u nešto više.
Muškarci se boje jakih žena
Česta je izjava na koju se nadovezuje zaključak da su baš zato takve žene usamljene. Međutim, autentično jake osobe nemaju potrebu da se ističu niti očekuju stalnu pohvalu, nije im ni potrebna jer su svesne svoje jačine. Dovoljno su jake da pokažu svoje slabe strane, da se otvore uprkos opasnosti da budu povređene. Trude se da što realnije procene situaciju, ne beže od priznavanja sopstvenih grešaka.
Za razliku od njih, prividno jake osobe se trude da ostave takav utisak, očekuju stalnu pohvalu, osetljive su na kritiku, nemaju nameru da se menjaju i krive druge ako veza ne funkcioniše. Autentično jaki imaju bazično samopouzdanje i odlikuje ih jednostavnost, a lažno jaki misle da su savršeni i da im zato drugi zavide. Izreku najviše zastupaju osobe koje negiraju zavisnost i boje se pogrešnog vezivanja.
