Dok buduće maturante brine hoće li opravdati očekivanja i upisati željenu školu, njihove roditelje iz takta izvodi bespomoćnost zbog izmicanja kontrole nad tako važnim događajem koji ne zavisi od njih, koliko god oni želeli da je suprotno.
Osećanja su pomešana: istovremeno su prisutni radost i ponos zbog sazrevanja njihove dece, ali i strah zbog neizvesnosti. Umesto analize ili paralize sopstvenih osećanja, svrsishodnije je budućeg maturanta upoznati sa osnovnim pravilima uspešne reprodukcije naučenog.
Sa nostalgijom se prisećate vremena kada vam je dete bilo malo i kada su jedine brige bile da li je dovoljno jelo, kada ćete krenuti sa odvikavanjem od pelena i šta da radite ako sisa prst ili se sukobljava sa drugom decom na igralištu. Sve bolje razumete izreku „Mala deca-mala briga, velika deca – velika briga“ i pre nego što još jednom počnete da se jadate kako je ove godine nikad teži prijemni razmislite o čemu je u stvari reč.
Kada se sve promenilo, kada je polaganje mature postalo stvar ne samo roditelja već i dece? Kada su domaći zadaci postali nešto što nije isključivo stvar dece? I da li treba tako da bude? Da li je reč o prenošenju sopstvenih ambicija na potomke, strahu od neuspeha ili nečem trećem?
Od kada su zlatna medalja i prvo mesto postali jedini simbol uspeha, a sve ostalo doživljava kao neuspeh? Naravno da svi žele da sve u vezi sa maturom protekne u najboljem redu, ali stavljanjem svih karata na samo jedan događaj (raspoređen u tri dana) ili samo jednu školu povećava se anksioznost deteta a time rizikuje da efekat bude suprotan od očekivanog.
Brige roditelja
Ono što roditelje najviše izvodi iz takta je bespomoćnost, oni suštinski nemaju kontrolu nad maturskim ispitom, nisu u mogućnosti da direktno pomognu detetu u tako važnom i prelomnom trenutku. Pokušavaju da prikriju sopstvenu nervozu da ne bi dodatno opteretili dete, hrabre, teše, čine sve što je u njihovoj moći. Najvažnija poruka koje dete treba da dobije u ovom periodu je u skladu sa opštom vaspitnom porukom, a to je da je prihvaćeno šta god da bude, bitno je truditi se i sve će biti u redu. Za sve postoji rešenje odnosno plan B, ako se ne uspe u prvobitnoj nameri život nudi alternativu, a vreme pokaže da je baš to trebalo da se desi („Ko zna zašto je to dobro“).
Maturanti imaju svoje brige
Buduće maturante najviše brine da li će ih memorija poslužiti na samom ispitu, da li će moći da primene naučeno (od ove godine su nepoznati zadaci), hoće li izneveriti sebe i roditelje, šta ako ne mogu da upišu željenu školu i slično. U skladu sa godinama i nabujalim hormonima žele sve i odmah, imaju želju ali često nemaju tehniku učenja pa ih treba u to uputiti.
Da bi se ostvario cilj, put do ostvarenja treba podeliti u nekoliko koraka. Bitno je i dobro utvrditi pomagače koji pomažu ostvarenju ciljeva. Njih je nekoliko: zagrejanost za ispit koja se postiže tako što se spava dovoljno, jede kvalitetno i uči uvek u isto vreme koje odgovara vremenu polaganja ispita. Pored zvaničnih pomagača (grupne pripremne nastave i individualnih časova), tu su i neformalni u vidu raznih sajtova za besplatnu pripremu maturskog ispita, koji pripremaju đake putem raznih zadataka, on-line predavanja i chat-konsultacija.
Jedan od najvažnijih je bio tokom maja, a to je generalna proba maturskog ispita, njegova simulacija. To je prilika da budući maturant realno sagleda koje su dobre i loše strane dosadašnje pripreme i šta treba da popravi pre završnog ispita. Koji je najveći ometajući faktor: da li je to trema, nedostatak motivacije ili nešto treće? Šta god je u pitanju, dovoljno je vremena da se to koriguje.
Odmor, sastavni deo pripreme
Bez obzira na značaj ovog događaja na porodicu u celini, važno je da postoje i drugi sadržaji koji skreću pažnju sa mature i tako omogućavaju smanjenje tenzije. Preporučljivo je da način aktivnosti tokom odmora bude u potpunoj suprotnosti sa onim tokom učenja, a stvar je ličnih preferencija da li će to biti kulturna dešavanja, sportska aktivnost ili neki drugačiji hobi. Ne treba đacima „sedeti nad glavom“, već se ponašati normalno, biti nenametljiva podrška.
Motivaciona kriza
Ako maturant ima motivacionu krizu, bilo usled premale ili prevelike motivacije (obe deluju na smanjenje efikasnosti), treba klasično učenje i preslišavanje zameniti aktivnim, sa što više primera iz svakodnevnog života koji podstiču učenje sa razumevanjem koje se najbolje pamti.
Za razliku od njega, bubanje i učenje besmislenog materijala se brzo zaboravlja. Treba koristiti razne tehnike pamćenja koje povezuju obe hemisfere: vizualizacije, asocijacije, mentalne mape, akronime i sl. Njihova primena smanjuje vreme preslišavanja, povećava efikasnost i samopouzdanje. U situacijama stresa kratkoročna memorija prva strada, teže je prisetiti se onoga što nije povezano sa svakodnevnim iskustvom. Bitno je da svaki đak utvrdi za sebe koja je najbolja tehnika učenja za njega, da li je više vizualni ili auditivni tip (da li bolje pamti ono što vidi ili čuje), pa da se u skladu sa tim sprema za ispit.
Sticanje kondicije pred ispit nije zanemarljivo, što se postiže adekvatnim zagrevanjem: vreme odlaska na spavanje i učenje treba da je prilagođeno vremenu održavanja ispita. Slično je sa navikom učenja na mestu određenom samo za tu svrhu: ne uči se usput, sa knjigom u krilu već za stolom, ali to je navika koja se stiče od najranijih školskih dana. Koncentracija se vežba, tu su i razne memotehnike, vežbe relaksacije i slično.
Noć uoči ispita ne treba ništa učiti, važnije je obezbediti dovoljno sna. Ishrana takođe treba da bude usklađena: orašasti plodovi, mahunarke, voće, povrće, namirnice bogate omega-3-masnim kiselinama i slično, sve što čini osnovu zdrave a lagane hrane je preporučljivo. Ako tokom samog ispita padne koncentracija dobro je potpomoći se kockicom crne čokolade.
Kada se na ispit gleda kao na proveru naučenog sa optimalnim očekivanjima a ne idealnim (jer preterana motivacija dovodi do sagorevanja), biće najbolji mogući učinak. O svim ostalim kombinacijama (proceni ostvarenog broja bodova i verovatnoći uspeha željene škole), treba se baviti tek po završetku sva tri ispitna dana. Srećno!
