Ali na osnovu ovako postavljene dijagnoze ne možemo zaključiti kakav savet dati osobi koja ima poremećaj telesne težine već nas čeka naporan put u traganju za uzročno posledičnim odnosom između poremećaja telesne težine i niza biopsihosocijalnih faktora koji su do takvog stanja doveli.
Jedno od takvih stanja je prekomerna telesna težina i gojaznost koja je praćena specifičnim načinom unosa hrane koje nazivamo kompulzivno prejedanje „binge eating”.
Način ishrane koji se naziva kompulzivno prejedanje „binge eating” zapravo je naglo unošenje veće količine hrane u kraćem vremenskom periodu. Takav način ishrane ne mora uvek biti povezan sa debljinom, naime nalazi se i kod bulimičnih osoba.
Istraživanja poremećaja ishrane pokazuju da su psihopatološki elementi podjednjako zastupljeni kod grupe osoba sa normalnom telesnom težinom i kod osoba sa povećanom telesnom težinom.
Ne postoji jedinstven obrazac karakteristika ličnosti debele osobe.
Kada su ispitivane debele osobe ustanovljeno je da varijabilnost u karakternim crtama kod njih ista kao i u opštoj populaciji, te stoga nije bilo moguće izdvojiti neki poseban obrazac ličnosti i ponašanja koji bi karakterisao debele osobe.
Sasvim je druga situacija kod osoba sa kompulzivnim prejedanjem. U oko 20-45% debelih osoba ustanovljena je sklonost kompulzivnom prejedanju. Osobe koje kompulzivno jedu imaju drugačiji profil ličnosti i obrazac ponašanja i življenja od opšte populacije ali i od i populacije debelih koji ne jedu kompulzivno.
Debele osobe koje kompulzivno jedu, imaju:
• veću učestalost opsesivno kompulzivnih elemenata,
• povišenu anskioznost,
• izraženije elemente samoopotuživanja i krivice,
• sklonost depresivnom reagovanju i
• u celini veću prevalenciju psihičkih bolesti, posebno poremećaja raspoloženja.
U strukturi debelih osoba koje kompulzivno jedu, obrazac je sličan drugim obrascima zavisničkog ponašanja (zavisnost od alkohola i droga, mediji i informatičke tehnologije kao predmet zavisničkog ponašanja). U takvih osoba poremećen je sistem nagrade i kazne u formiranju obrasca življenja i jedenja.
U početku je uzimanje hrane praćeno osećajem dobiti i nagrade, a kasnije je uzimanje hrane automatizovano, često i bez emotivnog doživljaja sreće i zadovoljstva, ali je nemogućnost ili zabrana da se izvrši akt uzimanja hrane praćen nepodnošljivim osećanjem besa, napetosti i praznine.
U lečenju prekomerne telesne težine uopšte, koriste se različiti terapijski pristupi koji se mogu razvrstati u četiri grupe:
1. higijensko-dijetetski režim i promena stila življenja (sačinjavanje plana o vrsti i strukturi obroka, fizička aktivnost)
2. primena medikamentoznog tretmana (lekovi koji na različite načine na perifernom i centralnom nivou kontrolišu puteve uzimanja i prerade hrane u organizmu)
3. psihijatrijski tretman (psihofarmakoterapija – antidepresivi, psihostabilizatori i bihejviorkognitivna psihoterapija)
4. operativno lečenje (intragastrički balon, gastroplastika, gastric banding).
U napred navedenom specifičnom obrascu u konzumiranju hrane, kompulzivnom prejedanju uz navedene metode lečenja koji važe za lečenje osoba sa prekomernom telesnom težinom uopšte, neophodno je da se suočimo sa time da je u osnovi kompulzivnog jedenja više nego kod drugih gojaznih, u osnovi poremećaja ishrane psihopatologija i da je neophodno učešće psihijatra u terapijskom timu.
Poremećaj telesne težine nije višak kilograma već biopsihosocijalni poremećaj koji ima multifaktorijalnu etilogiju i leči se integrativnim pristupom u sklopu multidisciplinarnog tima stručnjaka.
Nije debljina kocka leda pa da je stavimo na sunce i da se naš problem tako otopi.
BMI < 18,5 premala telesna težina
BMI 18,5-24,9 normalna telesna težina
MBI 25,0-29,9 prekomerna telesna težina
BMI 30,0-34,9 debljina prvog stepena
BMI 35,0-39,9 debljina drugog stepena
BMI > 40,0 debljina trećeg stepena,
morbidna debljina
napisao: Dr Siniša Pavun, specijalista psihijatrije – psihijatrijska ordinacija „Pavun”, (011) 354.13.84, spavun@eunet.rs
