autor: Dr sc med Tatjana Mraović, dijetolog spec. higijene i ekologije
Da li je Vaša briga povišeni krvni pritisak, visok holesterol, trigliceridi, gojaznost… preporučeno Vam je da smanjite masti u ishrani! Neophodan savet koji ste ponovo čuli od svog lekara je da treba i smršati, ukinuti pušenje, a uključiti fizičku aktivnost u dnevni raspored. Sledi Vam neminovno preispitivanje: „Gde grešim? Da li su masnoće glavni krivac u tanjiru? Da li masti treba da isključim iz svoje ishrane?”
NE! Šta treba znati
Masti su neophodne za funkcionisanje organizma, odnosno rast, razvoj i opšte zdravlje. Moramo da ih konzumiramo jer su nenadoknadiv izvor esencijalnih masnih kiselina, najbolji izvor energije i prenosioci vitamina topivih u mastima (A, D, E, K).
Biljne masti prednjače po svojoj važnosti, njih naš organizam ne može sam da stvori. Zato se moraju uneti ishranom. Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, orasima, ulju uljane repice…
Polinezasićene masti se nalaze u nekim biljnim uljima kao što su: suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, zatim, koštunjavom voću i semenkama, ribljem ulju, margarinima bez trans masti.
Polinezasićene masne kiseline teže da zaštite organizam od holesterola u višku. Snižavaju njegov nivo i otklanjaju naslage masnoća na arterijama.
Poslednja istraživanja pokazuju da i mononezasićene masne kiseline mogu, takođe, da snize holesterol u krvi sve dok je ishrana siromašna u zasićenim masnim kiselinama koje su, uglavnom, životinjskog porekla. Poli i mononezasićena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u određenim količinama zamene puter, kajmak, životinjsku mast…
Gde veoma grešimo? Šta nam je činiti?
Sve ste umorniji, napetiji, nervozniji, ne stižete da učinite ništa za sebe, pa ni da jedete „kao čovek“, i to traje, par meseci, godina…
Masno testo, preslane grickalice, krekeri, napolitanke, pržena hrana, slatkiši, kolači i druga obrađena gotova hrana, čokoladno mleko, krekeri, biskviti, čips, palačinke su suviše često zastupljeni u Vašoj ishrani? Ova hrana sadrži nepotreban višak kalorija, ugljenih hidrata i veliku količinu loših masti, takozvanih trans masti koje su toksične za naše ćelije. Trans-masne kiseline nastaju procesom hidrogenizacije, a njihovo prekomerno unošenje ima negativan efekt na naše krvne sudove.
Izbegnite opasnost koja dolazi i iz slanog i slatkog peciva, iz lisnatog ili kvasnog testa, prženih slatkiša i slaniša. Pravilnim izborom ulja i margarina, proizvedenih iz dobrih sirovina i modernim tehnološkim procesima, konzumiraćete proizvode koji su sigurni po zdravlje.
Neosporiva je istina, takođe, da pri izboru masnoća i ulja za pripremu hrane, treba izbegavati masnoće životinjskog porekla i prednost dati onima biljnog porekla, odnosno smanjiti unos zasićenih masnih kiselina.
Mediteranska ishrana je za preporuku, ona sadrži dosta ribe i zdravih masnoća (maslinovo ulje) i ima zdravu ravnotežu između omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Integralne žitarice, korenasto i zeleno povrće, voće, morski plodovi i pileće meso, laneno ulje, i orašasti plodovi su takođe deo mediteranske ishrane. Crveno meso i zasićene masti treba da budu retki u ishrani.
I još jedan savet
Neuredan život postaje deo stvarnosti. To se mora odraziti na zdravlje u jednom momentu. Kod nekoga ranije, kod drugih u kasnijoj životnoj dobi, ali svakako ne treba računati na to da nezdrav život nema posledica.
Jedite uvek s merom, jedite raznovrsno, čitajte deklaracije. Ne preskačite obroke, ne prepuštajte ih slučaju. Planirajte svoju ishranu. Zapitajte se kolika je šteta od propuštenog doručka i ponoćne večere.
Krećite se što više, izbegavajte prekomerno uživanje u alkoholu, pušenje, nespavanje…
Masti za zdravo srce
Poli i mononezasićena ulja i margarini od tih ulja bez trans masti, treba da u vašoj ishrani, u određenim količinama, zamene puter, kajmak, životinjsku mast… One štite vaše krvne sudove od stvaranja masnih naslaga (ateroskleroze) i time čuvaju srce i krvne sudove.
