Povremena konzumacija pržene hrane verovatno neće imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje ali ukoliko se pržena hrana dugoročno konzumira to može povećati rizik od depresije razvojem upale, metaboličkih poremećaja i disbalansa neurotransmitera.
Koliko puta ste loše raspoloženje „lečili“ sočnim hamburgerom i hrskavim i ukusnim pomfritom? Naučnici tvrde da je upravo ova „terapija“ najlošija koju ste mogli da izaberete. Nova studija pokazuje vezu između pržene hrane i anksioznosti i depresije.
Veoma često, kada smo neraspoloženi, posežemo za većim količinama nezdrave hrane. Da li uteha u prženoj hrani smanjuje anksioznost ili depresiju ili ipak pogoršava ova mentalna stanja?
Nova studija koju je sproveo istraživački tim u Hangzhou u Kini daje odgovor na ovo pitanje. Posle novih saznanja naučnika, sigurni smo da ćete bar razmisliti o tome u kojoj hrani ćete nakon stresnog dana ubuduće tražiti utehu.
Šta konkretno kaže nauka o uticaju pržene hrane na mentalno zdravlje?
Nova studija u kojoj je učestvovalo više od 140.000 ljudi i koja je trajala punih 11 godina otkrila je da su oni koji redovno ili često konzumiraju hranu pripremljenu prženjem imali 12% veći rizik od anksioznosti i 7% veći rizik od depresije.
Studija je sprovedena od strane istraživača sa Univerziteta Zhejiang u Kini i objavljena je 24. aprila 2023. godine u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS). Istraživanje je obuhvatilo analizu podataka 140.728 osoba iz UK Biobank baze podataka. Rezultati su pokazali da učestala konzumacija pržene hrane, posebno prženog krompira, povećava rizik od anksioznosti za 12% i depresije za 7%. biobank.ndph.ox.ac.uk
Za više detalja, možete pročitati sažetak studije na PubMed-u: europepmc.org
Takođe, članak na portalu Medical Xpress pruža dodatni pregled nalaza studije: medicalxpress.com
Ovi izvori pružaju detaljne informacije o metodologiji i zaključcima istraživanja.
Da li je pržena hrana uzrok ili posledica depresije i anksioznosti? Šta je akrilamid?
Naučnici smatraju da je razlog povećanog rizika od anksioznosti i depresije kontaminent u prženoj hrani koji se naziva akrilamid. Smatra se da je akrilamid inače inače “krivac“ za poremećaj metabolizma lipida, što posledično može uticati i na mentalno zdravlje. Ali stvari se mogu gledati i iz pozitivnije perspektive. Ukoliko znamo da pržena hrana, pored svih zdravstvenih rizika, nosi rizik i za mentalno zdravlje, “lek“ je hraniti se zdravije i izbegavati prženu hranu.
Međutim, ne treba zaboraviti da se ovde govori o preliminarnim rezultatima istraživanja, te da nije jasno raščivijano da li je pržena hrana uzrok problema ili posledica. Naime, poznato je da ljudi koji su skloni ili pate od anksioznosti ili depresije češće traže utehu u hrani i na svom meniju veoma često imaju pržene đakonije.
Pržena hrana i raspoloženje – Pržena hrana ometa komunikaciju između creva i mozga
U svakom slučaju, naše raspoloženje itekako je povezano sa hranom koju jedemo.
Pržena hrana, navodi se u studiji, izaziva upale u telu koje su povezane sa anksioznim i depresivnim simptomima, a sadrži i malo vlakana, fitonutrijenata i zdravih masti koje su dobre za zdravlje mozga. Posledično, nedostatak navedenih jedinjenja može izazvati poremećaj u načinu na koji creva i mozak komuniciraju.
Ovo je važno znati jer se preko 90% serotonina proizvodi u crevima, pa poremećaj u crevnoj mikrobioti utiče i na proizvodnju ovih neurotransmitera. Sve to negativno utiče na naše raspoloženje.
Da li je pržena hrana kancerogena?
Vratimo se na amilakril, hemikaliju koja se inače može prirodno formirati u nekim skrobnim namirnicama kada se tretiraju prženjem ili pečenjem na visokim temperaturama. Naučnici tvrde da akrilamid može biti kancerogen za životinje, pa samim tim i za ljude, iako još uvek ne postoje čvrsti dokazi.
Kancerogenost akrilamida su pokazale studije rađene na životinjama, ali treba imati u vidu da su korišćene vrlo visoke doze ove supstance. Ono što je sigurno jeste da se usled konzumiranja pržene hrane narušava proces kojim se masti razgrađuju i skladište kao energija.
Važnost pripreme hrane – Pazi šta jedeš, ali pazi i kako spremaš hranu
Da bismo izbegli rizike, stvarne i potencijalne, trebalo bi se što više okrenuti drugim načinima termičke obrade hrane, kao što su dinstanje, kuvanje na pari i klasično kuvanje. Čak bi trebalo izbegavati i suvo ili visokotemperaturno kuvanje. Nutricionisti savetuju da je jedno od rešenja priprema hrane na roštilju ili pečenje u rerni sa veoma malo ulja. A kada smo kod ulja, nije svejedno koje se koristi.
Palmino ulje, koje se veoma često koristi prilikom pripreme brze hrane, ali i kokosovo ulje je najbolje zameniti ekstra devičanskim maslinovim uljem, uljem od avokada ili uljem repice, smatraju stručnjaci.
Naučnici su napravili i malu listu saveta kako sprečiti negativan uticaj hrane na zdravlje, kako mentalno, tako i fizičko. Na prvom mestu je konzumiranje raznovrsne hrane, ali da obroci budu bogati povrćem i voćem, celim žitaricama i orašastim plodovima. Jednako je važno biti fizički aktivan i redovno vežbati. Podrazumeva se i da sebi priuštimo redovan i kvalitetan san, izbegavamo alkohol i duvan… I na kraju da nađemo način da kontrolišemo svakodnevni stres.
Porast anksioznosti i depresije
Podaci iz 2020. godine ukazuju na tihu pandemiju anksioznosti i depresije na svetskom nivou. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da više od 5% odraslih osoba na svetu pati od depresije, a samo tokom 2020. godine zabeležen je ukupan porast depresije i anksioznosti od 27,6%. Porastu mentalnih poremećaja doprinela je svakako i pandemija Covid-19, a posledice je naviše ostavila na populaciju iznad 60 godina starosti.
