Probiotik: Očuvanje zdravlja snagom dobre crevne flore

Sadržaj teksta

Uz svaki antibiotik uzmite probiotik, ovaj savet je svima dobro poznat međutim, uloga probiotika nije samo da spreči nastanak dijareje uzrokovne delovanjem antibiotika već mnogo veća.

Probiotici su definitivno u vrhu liste najprodavanijih dijetetskih suplemenata širom sveta. Uzimamo ih najčešće zbog stomačnih problema, ali sve češće i preventivno – kako bismo ojačali naš imunološki sistem. Da li su zaista efikasni i kada ih treba piti? Saznajte i šta su prebiotici i sinbiotici i u čemu se razlikuju od probiotika.

Za koristi od probiotika znali su još Grci i Rimljani u antičkom periodu. Poznati su i recepti za fermentaciju mleka iz vremena Starog Egipta. Dakle, oni nisu otkriće savremene medicine, ali, i vekovima kasnije, naučnici nisu u potpunosti uspeli da demistifikuju mehanizme delovanja i učinak probiotičkih bakterija. Ono što o njima znamo je da su u pitanju korisne bakterije koje pomažu u regulisanju varenja i probave. To su živi mikroorganizmi koji se mogu naći u jogurtu i drugim fermentisanim namirnicama, dijetetskim, pa čak i u kozmetičkim preparatima. Jednostavno rečeno, reč je o „prijateljskim“ bakterijama koje pomažu kod varenja hrane, ali i uništavaju štetne bakterije, izazivače različitih bolesti.

probiotik

Koliko se probiotici upotrebljavaju, možda najbolje ilustruje podatak iz istraživanja o nacionalnom zdravlju iz 1012. godine koje je sprovedeno u SAD-u. Naime, oko 4 miliona odraslih ljudi je koristilo probiotike ili prebiotike u poslednjih 30 dana od trenutka sprovođenja istraživanja. To nam govori da su probiotici i prebiotici treće najčešće korišćeni dijetetski suplementi. Ispred njih su samo vitamini i minerali. Istraživanje iz iste godine sprovedeno kod dece pokazalo je da je i u mlađoj populaciji probiotik ili prebiotik jedan od vodećih suplemenata, te ih je u poslednjih 30 dana od trenutka sprovođenja istraživanja konzumiralo čak 300.000 dece uzrasta od 4 do 17 godina.

Koje vrste bakterija se nalaze u probioticima?

U zavisnosti od vrste bakterija koje sadrže, probiotici daju i različite efekte na naš organizam. U najvećem broju slučajeva to su bakterije koje pripadaju grupama Lactobacillus, Bifidibacterium i Enterococcus, ali i kvasci poput Saccharomyces boulardii.

Probiotici vs. Prebiotici vs. Sinbiotici

Verovatno ste se nekada susreli i sa terminima – prebiotik i sinbiotik. Njih nikako ne možemo poistovetiti sa probioticima, jer su u pitanju potpuno različita jedinjenja.

Prebiotici su nedigestibilne komponente hrane koje selektivno stimulišu rast ili aktivnost poželjnih mikrorganizama. Jedna od najvažnijih odlika prebiotika je njihova otpornost, te ih naš sistem za varenje ne može razgradi. S obzirom da su otporni na želudačnu kiselinu i digestivne enzime, lako stižu u deo debelog creva gde stimulišu rast ili aktivnost crevnih bakterija. Dakle, probiotici su živi mikroorganizmi koji nastanjuju naša creva, a prebiotici hranljive materije koje stimulišu rast i aktivnost tih mikrorganizama.

Sinbiotici predstavljaju kombinaciju prebiotika i probiotika. Nastali su tek 1995. godine, kada su dva istraživača, Gibson i Roberfroid, probiotiku dodali prebiotike u cilju efikasnijeg opstanka probiotičkih mikrorganizama u crevima čoveka. Sinbiotici doprinose ravnoteži crvne mikrobiote regulišući probavu i kompletan imunološki sistem.

Efekti probiotika na zdravlje

Šta probiotici tačno rade u našem telu? Kakve efekte imaju? Prvo, probiotici pomažu našem organizmu da održi dobro zdravlje korisnih mikroorganizama ili da ih poprave ukoliko je došlo do neravnoteže. Najčešće se koriste za sprečavanje dijareje i regulisanja narušene crevne flore. Koriste se i kao preventiva, tj. kako bi se sprečila dijareja usled upotrebe antibiotika. Međutim, probioticima se pripisuju i zasluge u poboljšanju metabolizma laktoze, kod alergijskih bolesti poput atopijskog dermatitisa, kod i kod naglog gubitka telesne težine. Koriste se čak i za snižavanje holesterola i krvnog pritiska.

Ukratko, probiotici imaju moć da povećavaju broj dobrih bakterija u odnosu na one koje su za naš organizam štetne, stimulišu imunitet, zaustavljaju aktivnosti patogena koje su dospele u naš organizam i pomažu kod izbacivanja toksičnih materija.

Probiotik za jači imunitet

Svojim delovanjem, određeni probiotici mogu pozitivno da utiču na naš kompletni imuni sistem, jer sve što unesemo u organizam prolazi upravo kroz gastrointestinalni trakt. U digestivnom traktu se nalazi najveći broj imunih ćelija koje su zaslužne i za dobro funkcionisanje crevne flore. Ukoliko se ravnoteža u crevima naruši, naše telo neće moći da prepozna različite patogene i štetne materije i blagovremeno zaštiti organizam. S druge strane, narušena crevna flora nije sposobna da iskoristi sve hranjive materije koje unosimo tokom dana. Za zdravlje naših creva nije važno samo ono što jedemo i pijemo, važno je i kakvim stilom života živimo. Pored nepravilne ishrane, na zdravlje i imunitet utiče i to da li se dovoljno odmaramo, da li vežbamo, da li unosimo štetne masti i šećere, previše alkohola ili konzumiramo duvanske proizvode. Dakle, iako ćemo za jačanje imuniteta češće posegnuti za različitim vitaminskim suplementima, i probiotici mogu da budu od koristi.

Da li probiotik može naštetiti?

Na kraju, mogu li probiotici mogu biti štetni za naš organizam? Istina je da nema mnogo studija koja su se bavila nuspojavama koje probiotici eventualno mogu da izazovu. Ipak, zna se samo da rizik od štetnih efekata postoji kod ljudi koji pate od ozbiljnih bolesni, ležećih pacijenata ili kod ljudi koji imaju oslabljen imuni sistem. Isto tako, mogućnost upotrebe probiotika se pažljivo razmatra i kod prevremeno rođenih beba, jer postoje izveštaji o nastanku teških, čak i fatalnih infekcija.

Na našem tržištu postoji izuzetno veliki broj probiotika. Uprkos lakoj dostupnosti, ne preporučuje se da ih koristimo odlažući odlazak kod izabranog lekara. Važno je da znamo da nije svaki probiotik za svaku situaciju. Na primer, probiotici koji pomažu kod zaustavljanja dijareje nisu isti onima koje koristimo za jačanje imuniteta. Da bi probiotici imali najbolji učinak, tj. kako bismo odabrali onaj pravi, ipak je neophodno da se konsultujemo sa lekarom. Ne treba zaboraviti da se  probiotici nalaze i u pojedinim namirnicama, pre svega u fermentisanim mlečnim proizvodima – kefiru, jogurtu, kiselom mleku. Ukoliko svakodnevno konzumiramo ove proizvode, naš digestivni trakt će biti zahvalan, a imunitet sposobniji da se bori protiv patoge

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Probiotici-baner-300x300px
CG-19-INSTA-696x696
02-696x696