Industrijska Konoplja. Upotreba i Lekovita svojstva.

Konoplja je biljka koja se koristila daleko u prošlosti, od koje su se izrađivali konopci, odela, jarboli, ukrasi, oružje, biljka koja je u prošlosti mnogo puta zabranjivana, danas biljka koja je sve prisutnija u svakodnevnoj ishrani, a u budućnosti biljka koja će nesumnjivo biti u žiži naučnih i medicinskih istraživanja.

autor: Doc. dr. farm. tehnologije Marija Radojković

Za šta se koristi konoplja 

Konoplja (Cannabis sativa L.), industrijska konoplja, je biljka koja se smatra jednom od prvih biljaka koju je čovek zasadio i koristio. Istorijska upotreba ove biljke se vezuje za arheološka nalazišta i period pre nove ere. U mnogim istorijskim zapisima postoje različiti načini upotrebe i korišćenja ove biljke od sirovine za dobijanje papira, tekstila, oružja, stočne hrane, građevinskog materijala do medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Sve upotrebe konolje od drevne kineske medicine, preko rimskog doba do danas potvrđuju da je konoplja biljka sa velikim spektrom mogućih upotreba i koristljivosti.

Upotreba u ishrani

Danas je industrijska konoplja jedna od biljaka koje ima deklaraciju superhrana i na tržištu je plasirana u vidu nekoliko proizvoda: oljuštene/neoljuštene semenke konoplje, ulje konoplje, brašno konoplje, ceđeni sok konoplje, proteinski prah konoplje itd.

Šta sadrži konoplja – Nutritivni sastav 

Lekovitost industrijske konoplje se ogleda u njenom hemijskom sastavu: alkaloidi, masne kiseline, estri, terpenoidi, polifenoli, flavonoidi, vitamini, stilbenoidi i dominantni kanabinoidi.

Jedinjenja na čijem postojanju se bazira lekovito svojstvo konoplje su najpre aminokiseline, kojih ima preko 20 identifikovanih od kojih 9 esencijalnih (aminokiseline koje ne sintetiše ljudski organizam).

Seme konoplje u proseku čini oko 45% masnih kise­lina od kojih je oko 75% omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Pored ovih komponenti visok je sadržaj vitamina: A, B1, B2, B3, B6, C, D i E.

Seme konoplje je i odličan izvor dijetetskih vlakana, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, hlorofila. Celo konopljino seme (neoljušteno) je odličan izvor fosfora, magnezijuma, cinka, bakra i mangana.

Ulje konoplje je jedno od ulja u kome dominira gama linolenska kiselina (GLA). Takođe je i ulje koje ima naj­bliži odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina (3,75:1) idealnom odnosu preporučenom od strane Svetske zdravstvene organizacije (4:1).

Konoplja je jedna od biljaka koja može vrlo lako naći mesto u svakodnevnoj ishrani kako zbog senzornih svojstava (prijatnog ukusa, mirisa i dopadljive arome), tako i zbog dostupnosti i lakoće pripreme.

Savršen je dodatak različitim salatama, gotovim jelima, ceđenim sokovima, pekarskim proizvodima i poslasti­cama.

Konoplja kao lek – Za šta je dobra konoplja i kome se preporučuje

Zbog specifičnog hemijskog sastava konoplja je odličan izbor za osobe koje imaju problema sa kardiovaskularnim oboljenjima. Konzumiranjem celih semenki konoplje istovremeno se podstiče nesmetan rad gastrointestinalnog trakta (ubrzava varenje, sprečava nadutost, upalu sluzokože creva i slično).

Konoplja povoljno utiče na imuni sistem, smanjuje nivo LDL (lošeg) holesterola u krvi, dobro deluje i kod artritisa, multiple skleroze, hepatitisa C, nekih autoimunih bolesti, Kronove bolesti, mišićne distrofije, epilepsije, Parkinsonove bolesti, astme, emfizema, glaukoma i drugih intraokularnih poremećaja, kožnih oboljenja (npr. psorijaza), bolova u leđima i mišićnog spazma, paraplegije i kvadriplegije, nesanice i drugih poremećaja sna.

Neka naučna istraživanja objavljena poslednjih godina su pokazala i da konzumacija soka od konoplje povoljno utiče na opšte stanje organizma ljudi koji imaju ozbiljna oštećenja vitalnih organa.

Više informacija o upotrebi konoplje u medicinske svrhe možete pronaći klikom na link.

Po čemu se razlikuju industrijska i indijska konoplja?

Ono što danas ovu biljku čini dodatno atraktivnom jestu dve činjenice: povezanost sa indijskom konopljom od koje se dobija marihuana i povezanost sa lečenjem kancera.

Ako se govori o vezi sa marihuanom i opojnim dejstvima konoplje zapravo se govori o različitim biljkama. To su dve biljke indijska ko­noplja i industrijska konoplja i one se razlikuju po svom hemijskom sastavu.

One pripadaju istoj biljnoj vrsti, ali se dobijaju iz različitog semena što uslovljava i različit hemijski sastav, naročito u sadržaju psihoaktivne supstance THC (delta-9-tetrahidrokanabinola).

Industrijska konoplja ima maksimalan sadržaj THC do 0,3% za razliku od indijske konoplje tzv. marihuane koja sadržaji THC oko 25-30%.

Kako je THC jedinjenje koje je psihoaktivna supstanca i kako je industrijska konoplja sadrži u tragovima ona nema mogućnost takve upotrebe i ona nalazi primenu u drugim oblastima ljudskog života i drugim granama industrije.

Konoplja i karcinom

Sa druge strane povezanost konoplje sa lečenjem kancera i sama lekovitost konoplje je postala predmet interesovanja naučne zajednice u trenutku kada su detektovani fitokanabinoidi- jedinjenja koja su u vezi sa biosintetskim enzimima i metaboličkim procesima koji su u direktnoj vezi sa kancerom i hemoterapijom.

Međutim, bez obzira na zainteresovanost naučne zajednice ovakve postavke su još uvek u fazi dokazivanja i istraživanja.

Proteini konoplje – konoplja u prahu (HEMP)

Konoplja je i biljka koja je poslednjih godina na listi obaveznih namirnica za sportiste (zbog visoko proteinskog sastava i visokog sadržaja masnih kiselina) i ljude koji imaju celijakiju (biljka je koja ne sadrži gluten). U Srbiji se u prodaji često može naći sa oznakom HEMP (što je engleska reč za konoplju) zbog nepoznavanja razlike između industrijske i indijske konoplje.

Hemp tj. konoplja u obliku praha koji se dobija mlevenjem semena je jedan od glavnih sastojaka frapeima i smoothijima za sportiste.

Kako se prizvodi?

Sredinom XX veka Jugoslavija kao zemlja se ubrajala u najveće proizvođače industrijske konoplje. Neračunajući tadašnji SSSR, Jugoslavija je imala udeo od oko 25% u evropskim i 6% u svetskim razmerama među proizvođačima konoplje. U periodu između 1900 i 1960. godine postojalo je preko 25 mesta za preradu konopljine stabljike tzv. kudeljare. Jedinstvena berza kudeljne stabljike je osnovana u Odžacima odakle je diktirana cena u Evropi.

Uticaj na životnu sredinu – Zašto je dobro saditi ovu biljku

• Konoplja u poređenju sa drvećem u proseku koristi četiri puta više ugljen-dioksida tokom svog rasta.
• Prosečnom stablu listopadnog drveta treba 20 godina da dostigne potpunu zrelost dok industrijskoj konoplji treba četiri meseca.
• Površina od jednog hektara konoplje proizvodi onoliko celuloznih vlakana koliko 4,1 hektar drveća.
• Konoplja može dati 250% više vlakana nego pamuk, pri čemu koristi manju količinu vode; 600% više vlakana nego lan, na istoj površini.
• Kad bi se plastika izrađivala od konoplje razgradila bi se odmah za razliku od naftnih derivata.