Upotreba kanabisa u medicinske svrhe još uvek ima veliki broj protivnika ali i zagovornika. Efekti primene kanabisa u pojedinim indikacijama su neosporno dobri pa se postavlja pitanje da li je upotreba u medicinske svrhe ipak opravdana i kako sprečiti zloupotrebu.
Tradicija upotrebe konoplje (Canabis sativa) zbog njenog psihoaktivnog dejstava duga je nekoliko hiljada godina, a još je u antičkom dobu bilo pokušaja njene primene u medicinske svrhe.
Međutim, ozbiljnije interesovanje za ovo pitanje javlja se nakon 1964. godine, kada je identifikovan glavni aktivni sastojak konoplje, po skraćenici svog hemijskog naziva poznat kao THC (tetrahidrokanabiol).
Danas su stavovi kada je u pitanju upotreba kanabisa, širom sveta podeljeni. Grubo gledano, mogu se razlikovati tri kategorije.
Neke zemlje (uključujući i Srbiju) zakonom zabranjuju svaku upotrebu kanabisa, kod drugih je upotreba kanabisa u medicinske svhe legalizovana dok je nemedicinska (rekreativna) konzumacija ostala zabranjena, zemlje iz treće kategorije legalizovale su obe primene ove biljke.
Globalni trend naginje legalizaciji, a tom trendu pogoduju kako otkrića vezana za medicinu tako i ekonomska dobit koju države preko poreza, izvoza i sličnog ostvaruju usled legalne i strogo kontrolisane distribucije konoplje.
Pod strogo kontrolisanom distribucijom podrazumevaju se jasni zakoni koji definišu dozvoljenu količinu marihuane koja se može kupovati, dozvoljen broj biljaka u privatnom uzgoju, rešavanje problema ilegalne prodaje, zabranu prodaje maloletnicima (višegodišnje zatvorske kazne), standardizovanu proizvodnju…
Sve su to bitne stavke koje obezbeđuju zaštitu zdravlja samih građana. Treba pomenuti da neke zemlje koje su legalizaciju sprovele dosledno i dobro organizovano beleže pad upotrebe marihuane među maloletnicima u odnosu na period pre legalizacije.
Efekti kanabisa na ljudski organizam za koje postoji naučno utemeljenje
Pored THC-a, koji je glavna psihoaktivna supstanca biljke, ekstrakt kanabisa sadrži i druge srodne komponente. Sve te supstance se jednim imenom nazivaju kanabinoidi.
Kao najznačajniji, trenutno se izdvajaju kanabidiol i kanabinol. Ovi kanabinoidi ne ispoljavaju psihoaktivna dejstva kao što je to slučaj sa THC-om, ali mogu ispoljiti određene farmakološke efekte kakav je, recimo, antikonvulzivno dejstvo.
THC uglavnom deluje na CNS, a glavni subjektivni efekti koje kod ljudi izaziva su: Osećaj opuštenosti i blagostanja koji nalikuje efektu etanola, ali bez prateće nepažnje i agresije (iako stopa saobraćajnih nesreća usled konzumacije kanabisa nije zanemarljiva, ona je manja nego što je to slučaj sa konzumacijom alkohola).
Izoštren senzibilitet (zvukovi i vidni nadražaji izgledaju intezivnije i živopisnije). Ovi efekti su svakako slabiji nego kod upotrebe LSD-a, takođe pojava paranoidnih deluzija neuporedivo je ređa.
Teška upotreba kanabisa u adolescenciji dovodi se u vezu sa kasnijim psihijatrijskim poremećajima.
Efekti koji se na ljudima i životinjama mogu direktno meriti tokom studija:
- Oštećenje kratkoročne memorije, otežano učenje i rešavanje jednostavnih zadataka (subjektivni osećaj povećane kreativnosti se ne odražava u stvarnim perfomansama)
- Oštećenje motorne koordinacije (otežano upravljanje motornim vozilom)
- katalepsija (usvajanje fiksnih neprirodnih položaja)
- hipotermija (sniženje telesne temperature)
- analgezija
Glavni periferni efekti:
- tahikardija (ubrzan rad srca)
- širenje krvnih sudova (naročito površnih krvnih sudova oka što uzrokuje karakterističan izgled zakrvavljenih očiju)
- sniženje očnog pritiska
- širenje bronhija.
Da li upotreba kanabisa izaziva toleranciju i zavisnost?
Tolerancija na kanabis i zavisnost se javljaju samo u malom broju slučajeva, a to su uglavnom teški korisnici.
Ako ih poredimo sa nikotinom i alkoholom, kanabinoidi izazivaju zavisnost u manjoj meri. Kada do zavisnosti ipak dođe, simptomi apstinencije slični su simptomima apstinencije od alkohola ili opijata: mučnina, uznemirenost, razdražljivost, konfuznost, tahikardija i znojenje, ali su relativno blagi i ne izazivaju prisilnu potrebu za uzimanjem kanabisa. Značajniji aspekt jeste psihološka zavisnost.
Gde su kanabinoidi pronašli primenu?
Posmatrano iz medicinskog ugla, kanabinoidi se danas najčešće primenjuju u terapiji različitih teških oboljenja. Hemioterapija karcinoma poznata je po svojim brojnim neželjenim dejstvima među kojima je i izražena mučnina. Aktivni sastojci konoplje deluju antiemetično, što će reći da umanjuju osećaj mučnine i nagon za povraćanjem.
Pored toga, efikasni su u terapiji hroničnog bola, koji je još jedna od čestih tegoba ovih pacijenata. Antikonvulzivna dejstva (dejstva usmerena na otpuštanje grčeva) mogu biti od značaja u olakšavanju tegoba pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti i sl. U toku su i klinička ispitivanja vezana za primenu kanabinoida kod epilepsije, glaukoma, hipertenzije, Alchajmerove bolesti…
U Srbiji je pre nekoliko godina bilo značajnih pokušaja da se legalizuje medicinska primena konoplje, ali su ti pokušaji prošli neuspešno. Ove godine to pitanje ponovo budi pažnju javnosti i otkriva svoju nezaobilaznu aktuelnost.
Marihuana (Canabis sativa) se (zlo)upotrebljava zbog osećanja euforije koji izaziva. Korisnik doživljava prijatne senzacije, boje i zvukovi postaju intenzivniji i čini se da vreme prolazi sporije. Nakon nekog vremena osećanje euforije prolazi i osoba se može osetiti pospano ili depresivno. O upotrebi marihuane – iz ugla psihijatra Vesne Tepšić Ostojić
Konoplja je biljka koja se koristila daleko u prošlosti, od koje su se izrađivali konopci, odela, jarboli, ukrasi, oružje, biljka koja je u prošlosti mnogo puta zabranjivana, danas biljka koja je sve prisutnija u svakodnevnoj ishrani. O industrijskoj konoplji – iz ugla dr farm. tehnologije Marije Radojković
