autor: Dr sc med Tatjana Mraović, dijetolog spec. higijene i ekologije
Oko 10 % ljudi dobije barem jedan kamen u bubregu tokom života, poneki čak i do dvadesete godine. Jednom dobijen kamen povećava rizik od novog za najmanje 50 %.
Oksalatni kamenčići najčešći
Prema istraživanjima, čak 80% bubrežnih kamenaca kod odraslih ljudi je nastalo od kalcijum oksalata. Oksalati su prirodne supstance, sastavni deo svih organizama. Naše telo ih sadrži u određenim količinama jer ćelije tokom normalnih metaboličkih procesa pretvaraju neke druge nutrijente, poput vitamin C, u oksalate.
Oksalne kiseline imaju sposobnost da formiraju čvrstu vezu s različitim mineralima poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, te tako nastaju soli oksalata. Soli natrijum i kalijum oksalata su rastvorljive u vodi i izlučuju se mokraćom, ali kalcijum oksalat je praktično neorastvorljiv, te ima sklonost spajanja u kristale i formiranja kamena u bubrezima ili urinarnom traktu.
Prevencija ponovnog stvaranja kamena
Cilj prevencije ponovne pojave kalcijumskog kamenja je smanjenje koncentracije kalcijuma i oksalata, a povećanje koncentracije inhibitora formiranja kamenja, kao što je citrat. Ovo se postiže promenom načina ishrane i u nekim slučajevima, lekovima.
Povećati unos tečnosti
Najlakši i najbezbolniji način sprečavanja nastanka kamena u bubregu, posebno u vreme velikih vrućina, je unos dovoljnih količina tečnosti (dva litra dnevno). Pokazatelj da unosite dovoljno tečnosti je učestalost uriniranja i volumen. Ako ne urinirate svakih par sati, povećajte unos.
Na rizik od pojave kamenja smatra se da utiče i vrsta tečnosti. Sok od grejpfruta može da se poveže sa povećanim rizikom od pojave kamenja, ali potencijalni mehanizam još uvek nije identifikovan. Iako su podaci ograničeni, izbegavanje grejpfruta i soka od grejpfruta može da bude razumljivo u slučaju pacijenata sa kamenjem od kalcijum oksalata.
Kafa, čaj i alkohol su povezani sa smanjenim rizikom od pojave kamenja. Sok od brusnice, koja se preporučuje kao prevencija od pojave infekcija urinarnog trakta, povećava zasićenje urina kalcijum oksalatom kada se unosi u velikim količinama (jedan litar dnevno). Unos umerenih količina obično nije štetno, ali nema dokaza da doprinosi prevenciji nastanka kamenja.
Smanjiti unos proteina životinjskog porekla
Usled ishrane koja je bogata proteinima životinjskog porekla dolazi do negativnih promena u izlučivanju kalcijuma, urične kiseline i cistina što pogoduje nastanku kamena. Unosite od 0,8 do 1 g proteina dnevno po kilogramu telesne mase. Drugim rečima, ako imate 60 kg, ne treba da konzumirate više od 60 g proteina tokom dana. Koliko hrane obezbeđuje 10g proteina je navedeno u tablici radi brže orjentacije koliko grešimo:
| Naziv namisrnice | Težina u gramima | Sadržaj proteina u gramima |
| Sir, kravlji sveži | 70 | 9.8 |
| Mleko, jogurt, kiselo mleko | 300 | 9.9 |
| Goveđe, juneće meso | 50 | 9.4 |
| Pileće meso | 60 | 10.5 |
| Riba (oslić, šaran, pastrmka) | 60 | 10.2 |
| Jaja (kokošje) | 2 komada | 10-12 |
| Hleb beli | 130 | 10.4 |
| Krompir | 500 | 10 |
Povećati unos voća i povrća
Hrana bogata kalijumom, naročito voće i povrće, može da ima pozitivan uticaj. Redovan unos voća i povrća može da smanji rizik od formiranja kamena od kalcijum oksalata, naročito kod osoba koje su ga ranije malo konzumirale. Smatra se da je ovaj pozitivan uticaj prvenstveno posledica povećanog izlučivanja citrata.
Ograničen dnevni unos oksalata
Na spisku namirnica koje sadrže oksalat su i one koje su preporučene za očuvanje dobrog zdravlja: kivi, ribizle, kupina, malina, jagoda, grožđe, smokve, borovnice, spanać, bademi, orasi i drugo koštunjavo voće, soja i proizvodi od soje, kao i pšenične klice. Čvrstih dokaza da je unos oksalata iz hrane kriv za stvaranje bubrežnih kamenaca nema. Samim tim nema potrebe da ograničavate unos ovih korisnih i zdravih namirnica. Ono što biste mogli, je da optimizirate njihov unos: Ne izbaciti, ali ni preterivati!
Ograničen unos natrijuma
Iako je nezavistan doprinos ishrane siromašne natrijumom nepoznat, ona je deo režima za koji se pokazalo da smanjuje pojavu novog kamenja. Bubrezima generalno, ne prija so i opterećuje ih ako moraju da eliminišu veliku količinu natrijum hlorida. Unos soli je mnogostruko veći od potrebnog. Ako je preporučeni dnevni unos maksimalno pet grama, to je gotovo dvostruko manje od onoga što konzumira većina nas.
Ograničen unos saharoze i fruktoze
Za saharozu i fruktozu je dokazano da povećavaju rizik od nastanka novog kameneja.
Unos kalcijuma
Koncentracija kalcijuma kod osoba sa kamenom u bubregu je povećana, ali ipak ograničavanje unosa ovog minerala se ne preporučuje. U prilog ovome govore i rezultati petogodišnje studije u kojima su se upoređivali efekti dijete koja se sastojala od normalne količine kalcijuma, male količine proteina životinjskog porekla i soli, i dijete sa malom količinom kalcijuma. Ishrana siromašna kalcijumom može čak da ima negativne efekte po zdravlje pacijenta koji se ogledaju u smanjenju gustine kostiju.
U slučaju pacijenata sa istorijom kamena u bubregu kojima je potrebna suplementacija kalcijuma (npr. za tretman osteoporoze), prilikom uzimanja suplemenata sugeriše se oprez.
Vitamin C
Velike doze vitamina C treba izbegavati jer povećavaju rizik od nastanka kamena u bubregu. Dnevna potrebna doza je 50-80mg, to znači da jedna do dve pomorandže dnevno su više nego dovoljne da Vas zaštite od virusa, bakterija, ali i kamena u bubregu.
Stomačna gojaznost, pretnja bubrezima
Gojaznost, posebno kod žena predstavlja faktor rizika za nastanak kamena u bubregu pa je kontrola težine važan preventivni faktor. Posebno je opasna gojaznost u predelu struka. Gojaznost izaziva tihe i neprimetne upalne procese u kojima svi krvni sudovi bivaju oštećeni. Njihova funkcija slabi, a prvi znak je povišen nivo proteina u mokraći. Istraživanje na Univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru pokazalo je da smanjenje obima struka za 4,5 cm u periodu od šest meseci snižava nivo proteina u mokraći za 25%; dovoljan povod za dijetu. Smanjenje obima struka za 4,5cm obično znači 5kg manje. Dakle, postavite realne i zdrave ciljeve: 5kg manje za 6 meseci! Ujedno za dobrobit svojih bubrega neophodno je da napravite bar 10.000 koraka dnevno ako želite da izbegnete bubrežni kamenac.
Hrana koja prija
Rizik od ponovne pojave kamena, smanjuje i povećan unos kalijuma, posebno kod muškaraca i starijih žena. Međutim, veći unos kalijuma nije dozvoljen kod bolesnika koji imaju oslabljenu funkciju bubrega ili povišene vrednosti kalijuma u krvi usled drugih uzroka, pa treba biti obazriv.
Povećan nivo citrata kao faktora koji sprečava proces stvaranja nerastvornih kompleksa je poželjan. Citrat sprečava nastanak kamena građenjem teško disocijativnog, ali rastvorljivog kompleksa sa kalcijumom, čime se smanjuje količina kalcijuma dostupna za vezivanje sa oksalatom ili fosfatom. Ekskrecija citrata može da se poveća alkaliziranjem plazme pomoću svakodnevne primene 30 do 80 meq kalijum citrata ili kalijum bikarbonata.
Odličan izvor kalijuma i citrata je pomorandža, pa mnogi pacijenti konzumiraju veće količine soka ovog voća. Međutim, on ima i neke neželjene efekte: ne snižava ekskreciju kalcijuma; umereno povećava ekskreciju oksalata; povećava kalorijski unos koji može da dovede do povećane telesne težine a gojaznost je još jedan faktor rizika za ponovnu pojavu kamena. Nasuprot tome, limunov sok je efikasan izvor citrata i nema ove efekte. Limunadu ne treba zaslađivati radi izbegavanja unosa dodatnih kalorija.
Magnezijum može da pomogne rastvaranju manjeg kamenja, preporučena dnevna količina je oko 300 mg. Zajedno sa vitaminom B6 smanjuje izlučivanje oksalata urinom, a povećava izlučivanje citrata čime se dodatno vrši prevencija stvaranja oksalatnog kamena u bubregu. Kafa, čaj su povezani za smanjenim rizikom od pojave kamenja.
Ukoliko režim ishrane ne urodi plodom odnosno, dođe do formiranja novog kamenja, postojeće kamenje se uvećava ili nema smanjenja u perodu od 3-6 meseci, neophodna je terapija lekovima. U tu svrhu se koriste se diuretici, alopurinol i drugi lekovi.
Pored oksalatnog, prema sastavu, razlikuju se i sledeće vrste kamena u bubregu:
Uratni kamen
Razlaganje ove vrste kamena, koji se zapravo sastoji iz mokraćne kiseline, vrši se hemolitolizom koja podrazumeva alkalizaciju urina pomoću alkalnih citrata, kao što je kalijum citrat. Preporučuje se podešavanje pH urina na pH 6,5-7,2.
Cistinski kamen
Ređe se javlja, i to svega u 1-2 % slučajeva kod odraslih i u 6-7% kod dece, u odnosu na sve vrste bubrežnih kalkulusa. Glavna terapijska mera za sprečavanje kristalizacije cistina je održavanje pH urina na vrednostima većim od 7,5 što se postiže primenom alkalnih citrata, kao što je kalijum citrat.
Kalcijum fosfatni kamen
Takođe se ređe javlja. Može da bude i posledica urinarnih infekcija. Terapija podrazumeva povećanje diureze i podešavanje pH na 5,8 – 6,2, što se postiže unošenjem metinonina.
