Pravilna ishrana može da smanji nivo holesterola u krvi za 10 do 20 %, a prvi značajni rezultati se postižu već nakon tri meseca. Holesterol u višku, to ne!
autor: Dr sc med Tatjana Mraović, dijetolog spec. higijene i ekologije
Holesterol je neophodan, sastavni deo našeg tela. On je strukturni element svake ćelije, u jetri je bitan za sintezu žuči, u kori nadbubrežnih žlezda i polnim žlezdama ulazi u sastav steroidnih hormona, a služi i kao transporter vitamina rastvorljivih u mastima – A, D, E i K. Nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i koncentracije, depresiju, poremećaj funkcije polnih organa.
Dve trećine holesterola sintetiše se u organizmu, što kod odrasle osobe iznosi 800- 900mg na dan a samo jedna trećina se unosi hranom. Upravo zbog velike sposobnosti organizma da stvara holesterol, sasvim je dovoljno da se hranom unese svega 150- 300mg na dan. Dnevni unos je, na žalost, mnogo veći i često bude i 600mg.
Višak holesterola se iz organizma odstaranjuje preko žuči, a potom stolicom (oko 500mg), perutanjem kože (80mg), mala količina se gubi urinom (1mg), dojilje gube nešto holesterola mlekom (80mg).
Holesterol je neophodan i poželjan deo ljudskog organizma. Njegovi štetni efekti se ispoljavaju tek kada je u krvi prisutan u višim koncentracijama od poželjnih.
Zašto holesterol skače?
Pretpostavlja se, da je kod više od 50% osoba koje imaju povišen holesterol u krvi, uzrok nepravilna ishrana. Stanja poput smanjene funkcije tiroidne žlezde (hipotireoza), dugogodišnje pušenje, unos velikih količina kafe i sličnih napitaka, fizička neaktivnost, dugotrajni kontinuirani stres, upotreba oralnih kontraceptiva i genetska predispozicija, takođe doprinose povećanju holesterola.
Zato je najbolji način postizanja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola u krvi uravnotežena, raznovrsna ishrana.
Elementi ishrane koji utiču na vrednosti holesterola u krvi
Veliki unos namirnica bogatih holesterolom
Holesterol se nalazi u namirnicama životinskog porekla, tačnije u masnim delovima mesa i njihovim prerađevinama, masnoćama mleka i mlečnih proizvoda (obrano mleko ima značajno smanjene vrednosti holesterola), žumancetu jaja. Hrana biljnog porekla ne sadrži holesterol, dakle ni biljna ulja i margarini, ali treba birati one koji ne sadrže trans masne kiseline.
Unos namirnica koje sadrže trans masne kiseline
Nepoželjan efekat nezasićenih trans masnih kiselina je da značajno povećavaju takozvani „loš” holesterol (LDL), kao i lipoprotein Lp, a snižavaju vrednosti „dobrog” (HDL) holesterola. Posledica je ubrzani razvitak ateroskleroze i srčanih bolesti. Bez obzira što je vrednost ukupnog holesterola zadovoljavajuća, rizik od razvoja srčanih bolesti postoji ukoliko je odnos dobrog i lošeg holesterola poremećen. Treba težiti što manjim vrednostima lošeg holesterola, a što većim vrednostima dobrog holesterola.
Trans masnih kiselina ima u nekim vrstama margarina, prženoj brzoj hrani, kao i u prerađenim namirnicama, dugotrajnim pecivima ili biskvitima, kolačima.
Veliki unos hrane koja sadrži zasićene masnoće
Najvažnije izvore zasićenih masti u ishrani čine masti životinjskog porekla, masna mesa, mesne prerađevine poput kobasica, pašteta, viršli, slanine, potom punomasno mleko i proizvodi od punomasnog mleka (ovčije mleko sadrži dvostruko više masnoće od kravljeg mleka), ali i neka biljna ulja. Konzumiranje hrane bogate zasićenim masnoćama neminovno dovodi do povećanja nivoa holesterola.
Prekomerno jedenje praćeno svakodnevnim unosom viška kalorija, te gojaznost koja sledi, je često pračena skokom holesterola u krvi.
Koliko pravilna ishrana utiče na sniženje nivoa holesterola?
Ishrana može da smanji nivo holesterola za 10 do 20 %, a prvi značajni rezultati se postižu već nakon tri meseca. U ishranu obavezno treba uključiti omega masne kiseline jer dokazano je njihovo povoljno dejstvo na očuvanje vitalnosti krvnih sudova pa samim tim i srca.
Omega masne kiseline, smanjuju nivo triglicerida, poboljšavaju odnos između LDL i HDL holesterola, deluju protiv upale, smanjuju „lepljivost” krvi. Kod nekih pacijenata je neophodno insistirati i na promeni drugih navika, poput prestanka pušenja, redovnog spavanja, fizičke aktivnosti. Borba sa holesterolom, menjanjem stila življenja, kod velikog broja pacijenata, daje rezultate, bez upotrebe lekova.
