Sveže voće i povrće lako je prepoznati po mirisu, ukusu i jedrom zdravom omotaču. Stajanjem kako na suncu i visokim temperaturama tako i na niskim, voće i povrće gube svežinu i njegova vrednost opada. Ovakvo voće i povrće jeste manje vredno od tek ubranog ali se može koristiti dok ne počne proces truljenja ili fermentacije.
Voće napadnuto parazitima nije za upotrebu. Najčešće grešimo kada lisnato povrće, na primer zelenu salatu, čuvamo u frižideru u plastičnoj kesi, duže će zadržati svežinu ukoliko plastičnu kesu zamenimo papirnom. Povrće se čuva neoprano i neoljušteno sve do neposredno pred upotrebu. Bez obzira da li se koristi u sirovom stanju ili se termički obrađuje, pranje je obavezno. Na ovaj način se odstranjuju pesticidi kojima je eventualno prskano kao i mikroorganizmi koji su prisutni na površini. Korenasto povrće najbolje je čuvati u kartonskim ili drvenim gajbicama po mogućstvu ispunjenim peskom, na hladnom i tamnom mestu.
Trovanja hranom u letnjem periodu česta su pojava. Razlog su visoke temperature koje pogoduju razvoju mikroorganizama kao i loša higijena. Najčešće se trujemo mesnim prerađevinama (salama, šunka, pašteta..), proizvodima od mlevenog mesa (ćevapi, pljeskavice), proizvodima od jaja i mleka (umaci, majonez, sladoled). Simptomi trovanja su povraćanje i/ili proliv, bolovi i grčevi u stomaku, mučnina. Mogu se javiti i povišena temperatura, groznica.
Kod trovanja povraćanje i proliv ne treba energično suzbijati već držati pod kontrolom. Ovo su korisni mehanizmi kojima se iz organizma izbacuju toksične materije. Ono na šta posebno treba obratiti pažnju to je ne dozvoliti dehidrataciju. Osoba otrovana hranom obično oseća veliku mučninu pa odbija čak i unos vode, međutim, gutljaj po gutljaj na svakih 5-10 minuta neće dalje nadražiti želudac a sprečiće dehidrataciju.
Trovanja hranom nisu rezervisana samo za restorane i kioske brze hrane, otrovati se možemo i hranom iz sopstvene kuhinje. Da bi se ta mogućnost svela na minimum važno je poštovati pravila o čuvanju namirnica kao i održavati higijenu prilikom njihove obrade i pripreme obroka.
Najbrže se kvare pa su samim tim i najopasnije namirnice životinjskog porekla. One predstavljaju veoma pogodnu sredinu za rast i razmnožavanje mikroorganizama. Naosetljiviji su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi.
Mleko i mlečne proizvode treba čuvati u rashladnim uređajima. Dugotrajno mleko nakon otvaranja siguno je za upotrebu ne duže od tri dana. Nakon ovog perioda da biste bili sigurni da je mleko još uvek ispravno, mora se prokuvati. Kiselo mleko i jogurt se sporije kvare od mleka ali takođe zahtevaju čuvanje u frižideru. Kada je reč o siru, dugotrajniji je prevreo, star sir. Pod uticajem mlečno kiselinskih bakterija onemogućen je razvoj patogenih bakterija, uzrokovača trovanja. U letnjem periodu preporučuje se poseban oprez prilikom kupovine sira i drugih proizvoda životinjskog porekla na pijacama. Ove namirnice moraju da budu čuvane u frižiderima a nikako van njih na suncu ili visokoj spoljnoj temperaturi.
Sladoled je omiljena letnja poslastica ali i veoma čest uzrok teških i masovnih trovanja. Niske temperature na kojima se čuva ne ubijaju mikrooganizme već samo koče njihovo razmnožavanje. Posebno je opasno zamrzavati sladoled koji se otopio i ponovo ga upotrebljavati.
Meso je osetljivo na kvarenje, posebno meso riba. Zbog visokog sadržaja vode i normalnog prisustva mikroorganizama na površini kože i škrgama meso ribe brzo izgubi svežinu i ispravnost. Zamrznutu ribu ne treba čuvati duže od šest meseci.
Prilikom kupovine industrijskih namirnica obavezno pogledajte rok upotrebe koji mora da bude utisnut na pakovanju. Ako namirnice nisu upakovane, važno je znati koliko dugo i kako se mogu čuvati. Sve namirnice treba čuvati u originalnoj ambalaži. Promene koje se dešavaju na amabalaži najčešće su znak neispravnosti namirnice (ispupčen poklopac limenke, masne mrlje na kutiji keksa na primer).
Pokvarena jaja sigurno ćete prepoznati po neprijatnom mirisu.
Žumance svežeg jajeta, kada se razbije i prebaci u posudu ima ispupčen loptast oblik, ne meša se sa belancetom. Ukoliko jaje duže stoji na sobnoj temperaturi belance se razvodnjava. Uzrok ovome je razgradnja proteina koji su osnovni sastojak belanceta. Isto se dešava i kada jaje stoji na optimalnoj temperaturi duže od 15 dana. Pre upotrebe ili odlaganja jaja u frižider, nikako ih ne treba prati. Ljuska jaja je porozna i pranjem u unutrašnjost možete ubaciti mikroorganizme i nečistoće sa površine. Jaja predstavljaju odličnu sredinu za razvoj Salmonele pa treba izbegavati korišćenje proizvoda koji sadrže sirova, termički neobrađena jaja ( kremovi, umaci, sladoled..). Termičkom obradom ova bakterija se uništava.
Kako bi izbegli dodatno zagrevanje prostorija i uštedeli na vremenu, skloni smo da pripremamo i čuvamo veće količine hrane. Pripremljena hrana se mora čuvati u rashladnim uređajima. Hrana koja je van frižidera stajala 24 sata a nekada i kraće, rizična je za upotrebu iako nije došlo do promene mirisa koji je jedan od indikatora ispravnosti. I pravilno zaštićena hrana čuvana u frižideru ne može neograničeno da traje. Kuvana jela bez mesa se sporije kvare i mogu ostati ispravna ne duže od 2-3 dana dok jela koja sadrže meso kraće.
Uzrok trovanja hranom pored namirnica može biti i loša higijena posuđa. Loše oprano i neadekvatno čuvano posuđe predstavlja dobru sredinu za razvoj mikroorganizama. Posebno su problematične drvene daske za sečenje mesa i povrća. Ove daske moraju se neposredno posle svake upotrebe dobro oprati deterdžentom i osušiti. Za uklanjanje neprijatnog mirisa mogu se oprati rastvorom limuna ili sode bikarbone.
Pre pripreme hrane kao i pre svakog obroka obavezno je pranje ruku!