Aspartam (E951) svrstan je u grupu supstanci koje su potencijalno kancerogene.
Svima je poznato da se beli šećer, pored belog brašna i soli, nalazi na ozloglašenoj listi namirnica koje su poznate kao „bela smrt“. Zbog ovog saznanja, ljudi su masovno posezali za veštačkim zaslađivačima koji su ujedno ocenjeni i kao niskokalorični, te su bili omiljeni proizvod ne samo dijabetičarima, nego i svima koji su želeli da skinu prekomerne kilograme, a da se ne odriču slatkih užitaka na trpezi. Pre svega dezerta i sokova.
Međutim, Svetska zdravstvena organizacija smatra da je aspartam, jedan od najčešće upotrebljavanih veštačkih zaslađivača, mogući uzročnik kancera.
Šta je aspartam i da li zaista može da izazove rak?
I pre upozorenja odseka za istraživanje kancera Svetske zdravstvene organizacije (SZO), brojna naučna istraživanja su upozoravala da su veštački zaslađivači povezani sa većim rizikom od kardiovaskularnih i srčanih problema, sindroma propustljivog creva i niza drugih bolesti. Međutim, aspartam se izdvaja i kao mogući izazivač kancera, pokazuje nova studija. Zbog toga će Međunarodna agencija za istraživanje raka u julu prvi put aspartam označiti kao supstancu koja može biti kancerogena za ljude.
Treba napomenuti da ova agencija koja radi pod okriljem SZO proizvode kategoriše u četiri kategorije: kancerogene (poznato je da izazivaju rak), verovatno kancerogene (verovatno izazivaju rak), moguće kancerogene (povezane su sa rakom) i neklasifikovane (ne postoji dovoljno dokaza da li izazivaju rak ili su povezane sa ovom bolešću).
Šta je aspartam?
Kao što smo rekli, reč je o veštačkom zaslađivaču koji nema nikakve nutritivne vrednosti i koji je, verovali ili ne, čak 200 puta slađi od običnog belog šećera.
Aspartam se sastoji od dve aminokiseline: fenilalanina i aspartične kiseline, kao i metanola. Fenilalanin i aspartična kiselina se apsorbuju u telu, a metanol se pretvara u CO2 i vodu. Zanimljivo je da aspartam nije otporan na toplotu i kada se zagreva gubi svoju slatkoću. Zbog toga se ne koristi prilikom termičke obrade hrane, kuvanja i pečenja.
Aspartam se koristi još od početka 80-tih godina kao zamena za šećer u mnogim dijetetskim proizvodima. Na tržištu je mnogo prehrambenih komercijalnih proizvoda koji su zaslađeni ovim zaslađivačem. To su pre svega dijetalni sokovi i sokovi bez šećera (zero, shugar free…), dijetalni napici u prahu, dezerti i kolači bez šećera itd.
Zašto je aspartman loš za zdravlje?
Do saznanja da je aspartman štetan za zdravlje došlo se zahvaljujući studiji Instituta Ramazini u Italiji koje je obajvljeno 2000. godine. Istraživanje je sprovođeno na pacovima, a rezultat je saznanje da postoji veza između ovog veštačkog zaslađivača i povećanog rizika od pojave pojedinih tumora, kao što je leukemija i limfom.
Opservacijska studija sprovedena u Francuskoj prošle godine, pokazala je da su ljudi koji su konzumirali veće količine veštačkih zaslađivača zaista imali veći rizik od kancera. Međutim, pred oba istraživanja su se postavili brojni upiti o njihovoj relevantnosti i konzistentnosti, a ona nisu dokazala ono najvažnije – da aspartam uzrokuje povećan rizik od raka. Proizvođači hrane i pića su samo nastavili da ga upotrebljavaju u proizvodnji niskokaloričnih proizvoda i proizvoda bez šećera, a ljudi su nastavili sve to da konzumiraju.
Međutim, Međunarodna agencija za istraživanje raka je revidirala podatke iz mnogobrojnih istraživanja na ovu temu, a stručnjaci su ponovo procenjivali bezbednost aspartama.
Šta je tu toksično?
Naučnici upozoravaju da naše telo metabolizuje aspartman u fenilalanin, aspartičnu kiselinu i metanol, a da upravo metanol može biti toksičan ukoliko je prisutan u velikim količinama. Ipak, svi su saglasni da je vrlo malo verovatno da osoba unese toliku količinu aspartama koja bi se smatrala dovoljnom da izazove šeštu u organizmu. Treba imati u vidu da Međunarodna agencija za istraživanje raka ne uzima u obzir dozu prilikom donošenja svojih preporuka.
Bez obzira na nedorečenost istraživanja, važno je napomenuti da osobe sa retkim genetskim poremećajem fenilketonurijom ne mogu da razgrade aminokiselinu fenilalanin. Ovi ljudi svakako ne bi trebalo da unose aspartam.
Da li su i drugi zaslađivači štetni?
Aspartam nije jedini veštački zaslađivač koji je u poslednje vreme na meti kritika. Tu je i eritritol koji se povezuje sa rizikom od pojave kardiovaskularnih problema, uključujući krvne ugruške, moždani udar, srčani udar, pa i smrt. Novija studija koju je objavio Journal of Toxicology and Environmental Health, kaže da su sukraloza i sukraloza-6-acetat, oblik sukraloze koji se javlja nakon što telo razgradi ovaj zaslađivač, genotoksični. To znači da mogu da oštete ljudski DNK.
I tu nije kraj. Otkriveno je da veštački zaslađivači mogu oštetiti zidove creva i dovesti do stanja u kojem creva propuštaju elemente koji umesto u stolici, završavaju u krvotoku. Veštački zaslađivači ometaju i sposobnost jetre da efikasno radi svoj posao i detoksikuje telo, rezulatati su najsvežijeg istraživanja koje je objavljeno pre nekoliko meseci ove godine.
Da ili ne?
Zbog svega navedenog, stručnjaci savetuju da se upotreba aspartama izbegava ili bar ograniči jer je većina istraživanja zaključila da umerena konzumacija ovog veštačkog zaslađivača nema velike rizike po zdravlje, prenosi prevention.com. Ono što je jednako važno je praktikovati uravnoteženu svakodnevnu ishranu i ne zanositi se čudu da će konzumacija brojnih niskokaloričnih proizvoda rešiti problem prekomerne kilaže.
Ukoliko ne možete bez veštačkih zaslađivača, i tu postoji široka paleta proizvoda koji su bezbedni za naše zdravlje, kao što je aluloza – prirodni zaslađivač koji se dobija iz kukuruza, smokvi i krušaka.