Postkovid sindrom može da se javi kod svih koji su preležali infekciju bez obzira na to da li se infekcija manifestovala težom kliničkom slikom ili je bila bez simptoma.
Najčešći simptomi postkovida su umor, iscrpljenost, glavobolja, otežana koncentracija a simptomi koji najviše zabrinjavaju doktore su oni na nivou srca i krvnih sudova.
Dve godine nakon izbijanja pandemije, simptomi i najčešće komplikacije u akutnoj fazi infekcije virusom kovid-19 uglavnom su poznate. Međutim, sve češće se postavlja pitanje dugoročnih posledica koje ova zarazna bolest ostavlja.
Veliki broj ljudi širom sveta javlja se lekarima zbog postakutnih posledica teškog akutnog respiratornog sindroma SARS-CoV-2.
Danas je jasno da postkovid sindrom može da se javi kod svih koji su preležali infekciju, bez obzira da li su prošli sa težom kliničkom slikom ili asimptomatski, potvrdila je velika studija Medicinskog centra Univerziteta u Majncu.
Koji su najčešći simptomi postkovid sindroma?
Spisak simptoma ”long Covid-19”, kako još zovu postkovid sindrom, je dugačak i broji više od 60 mogućih zdravstvenih poteškoća kao što su: iscrpljenost, umor, glavobolja, otežana koncentracija, gubitak telesne težine, opadanje kose i nesanica.
Međutim, najveću zabrinutost izazivaju kardiovaskularne bolesti, pojava krvnih ugrušaka, pa čak i infarkta miokarda i moždanog udara.
Postkovid kardiološke komplikacije
Kardiovaskularne komplikacije u akutnoj fazi su svima poznate, ali šta se dešava posle?
Nekoliko studija se do sada bavilo kardiovaskularnim ishodima u postakutnoj fazi infekcije, ali je većina bila ograničena na pacijente koji su bili hospitalizovani.
U iščekivanju sveobuhvatne procene posledica preležanog kovida-19, američka studija objavljena u časopisu Nature Medicine potvrdila je da su osobe koje su preležale ovu bolest imale povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i cerebrovaskularne poremećaje, aritmije, ishemijsku i neishemijsku bolest srca, perikarditis, miokarditis, srčanu insuficijenciju i tromboembolijsku bolest.
Sa nekim od navedenih zdravstvenih tegoba suočili su se čak i pacijenti koji nisu imali teži oblik infekcije kovid-19.
S obzirom da su retki rizici od nekih bolesti, poput miokarditisa ili perikarditisa, prvobitno povezivani i sa samom vakcinacijom, studija je obezbedila razdvajanje eventualne mogućnosti uticaja vakcine na pojavu bolesti kod pojedinaca koji su učestvovali u studiji. Stoga su rađene dve analize, gde su u jednoj posmatrane osobe koje su u to vreme dobile prvu dozu bilo koje vakcine protiv kovida-19. Međutim, rezultati su pokazali da je ova infekcija itekako povezana sa povećanim rizikom i od miokarditisa i od perikarditisa, bez obzira na vakcinalni status ispitanih.
Isto istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su preležali kovid-19 izloženi 63% većem riziku od srčanog udara u prvih godinu dana od infekcije.
Dalje, rizik od koronarnih arterijskih bolesti se povećava na 72%, a rizik od moždanog udara na 52%. Dakle, rizik za zdravlje pacijenata ne prestaje okončanjem lečenja same infekcije.
Studija je pokazala i da se postkovid rizici od srčanih poremećaja javljaju bez obzira na godine starosti, rasu, pol, ali i druge kardiovaskularne faktore rizika, uključujući i gojaznost, hipertenziju, dijabetes, hroničnu bolest bubrega i hiperlipidemiju.
Nakon kovida-19, srčani poremećaji javljali su se i kod onih koji nikad ranije nisu bili kardiovaskularni pacijenti. Ipak, važan zaključak do kojeg je studija došla je da su veća kardiovaskularna opterećenja imali pacijenti koji su kovid-19 preležali sa težom kliničkom slikom.
Teža klinička slika – veći rizik?
Da onima koji su se oporavili od kovid infekcije tek predstoji oporavak, pokazuje i dugoročna studija Univerzitetskog medicinskog centra u Majncu. Nedavno je i vodeći američki imunolog i glavni savetnik Bele kuće Entoni Fauči ukazao na opasnost postkovida, čak i posle preležanog omikron soja, ističući da i ljudi koji su imali blage simtome infekcije mogu da imaju dugotrajan kovid.
Koliko postkovid sindrom traje?
Kako će se pandemija razvijati u budućnosti još uvek ne znamo, ali je već sada jasno da će velikom broju ljudi biti potrebna medicinska pomoć u postkovid periodu.
Do sada se zna da postkovid sindrom može trajati od tri nedelje pa sve do šest meseci nakon preležanog virusa.
Pacijenti ne treba da potcenjuju produženi kovid, nego da se jave svom izabranom lekaru koji će im prepisati adekvatnu terapiju ili uputiti na dalje specijalističke preglede. Posebno obazrivi moraju biti ljudi sa pridruženim bolestima.
Univerzalna preporuka lekara u periodu oporavka je vođenje zdravih stilova života, postepeno povećanje fizičke aktivnosti i, ukoliko je potrebno, psihološka podrška.
Zato osluškujte svoj organizam u prvih nekoliko meseci nakon infekcije i ne odlažite kontrolne preglede.
Da li su deca pošteđena?
Od postkovid komplikacija nisu izuzeta ni deca. Moguće je da se kod najmlađih razvije redak, ali opasan multisistemski upalni sindrom (MIS-C) koji je povezan sa Kovidom-19. Rezultati studije koju je radila Dečija bolnica u Filadelfiji pokazuju da mesec do mesec i po dana od infekcije MIS-C može da dovede do upale srca, pluća, bubrega i gastrointestinalnih organa. Iskustva lekara iz ove bolnice su ohrabrujuća, a period oporavka dece traje oko 3 meseca.
Psihološki postkovid
Kako se postkovid sindrom razlikuje kod svake osobe, i oparavak izgleda isto tako različito. Pored poznatih simptoma, mapirani su i oni koji se odnose na naše mentalno zdravlje – gubitak raspoloženja, depresija, noćne more, poremećaj pamćenja, problemi sa koncentracijom.
Ovi simptomi se uglavnom mogu pripisati posledicama stanja akutnog stresa sa kojim se suočava većina ljudi koji se leče od kovid infekcije. Stoga je prepoznata potreba za otvaranjem Postkovid savetovališta za mentalno zdravlje koja su zaživela i u nekim gradovima u Srbiji.
Savetovališta
Gruba procena je da oko 80 odsto pacijenata koji su preležali kovid prepoznaje neke od postkovid simptoma u dužem vremenskom periodu nakon same bolesti. Veliki broj lekara i naučnika već govori o postkovid eri u kojoj će posao medicinskih radnika biti i zbrinjavanje i lečenje pacijenata sa postkovid sindromom.
Farmaceutska komora Srbije prepoznala je nadolazeći izazov i pokrenula program postkovid savetovališta u apotekama širom Srbije. Ova usluga namenjena je, pre svega, pacijentima sa lakšim simptomima. Na ovaj način smanjiće se gužve u ambulantama, a pacijenti će brže i lakše doći do neophodnih saveta.
