Dijabetes tipa 2 i gojaznost – zašto često idu zajedno?
Dijabetes tipa 2 i gojaznost često idu ruku pod ruku. Višak masnog tkiva smanjuje osetljivost ćelija na insulin, podstiče hroničnu upalu u organizmu i postepeno narušava regulaciju šećera u krvi. Zato ne čudi što se ove dve bolesti često razvijaju istovremeno – i što njihovo lečenje ima zajedničke tačke.
GLP-1 hormon – veza između šećera u krvi i apetita
Prelomni trenutak u savremenoj terapiji nastao je kada su naučnici otkrili važnu ulogu hormona GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1). Ovaj hormon se prirodno luči u crevima nakon obroka i ima dvostruku ulogu: pomaže pankreasu da luči insulin kada je šećer povišen, ali istovremeno šalje mozgu signal sitosti. Drugim rečima – utiče i na šećer i na apetit.
Semaglutid – molekul koji je promenio terapiju (Ozempik i Wegovy)
Na osnovu ovog saznanja razvijen je semaglutid – molekul koji oponaša delovanje prirodnog GLP-1 hormona, ali traje znatno duže u organizmu. Prvobitno je semaglutid razvijen kao lek za lečenje dijabetesa tipa 2, gde pomaže u snižavanju nivoa šećera u krvi. Međutim, tokom kliničkih studija primećeno je da pacijenti na ovoj terapiji gube značajan broj kilograma.
Ozempik i Wegovy – isti molekul, različita namena
To zapažanje otvorilo je novo poglavlje u lečenju gojaznosti. Isti molekul – semaglutid – u prilagođenoj dozi i posebnoj formulaciji, razvijen je kao lek namenjen upravo terapiji gojaznosti. Tako su nastala dva poznata leka:
Ozempic, namenjen lečenju dijabetesa tipa 2, i Wegovy, namenjen dugoročnom lečenju gojaznosti.
Iako sadrže istu aktivnu supstancu, njihova indikacija, doziranje i terapijski ciljevi su različiti. Upravo zato je važno da se ovi lekovi koriste isključivo prema medicinskim kriterijumima i pod nadzorom lekara.
