Koji faktori koji doprinose razvoju gljivične infekcije ?
Promena kiselosti vagine i smanjenje broja neškodljivih bakterija za vreme menstruacije, menopauza, trudnoća, disfunkcija rada jajnika, stres, česti seksualni odnosi; lekovi(kortikosteroidi, antibiotici, oralni kontraceptivi, hormonska supstitucija, intrauterina spirala, upotreba spermicida, upotreba lubrikanata sa glicerolom); oboljenja (šećerna bolest, hipotireoidizam, hipoparatiroidizam, hipoadrenokorticizam, AIDS, hipogamaglobulinemija, cistična fibroza, sve vrste raka, maligne krvne bolesti, neuhranjenost); konzumiranje većih količina alkohola, nikotina, kofeina i šećara; preterana vlažnost i nadražaj vulve i vagine, nošenje tesnog i sintetičkog rublja, upotreba parfimisanih sapuna, dezodoransa, uložaka.
Koji su simptomi vulvovaginalne kandidijaze?
Kod vulvovaginalne kandidijaze načešći i naizrazitiji simptom je svrab, peckanje i vaginalni sekret koji može biti veoma obilan, bele boje, gust, sirast, specifičnog slatkastog mirisa. Sluzokoža vagine ali i malih i velih usana je crvena, natečena, bolna. Bol se javlja pri seksualnom odnosu, mokrenju ali i pri hodu. Svrab i češanje pogoršavaju simptome i dovode do oštećenja kože i sluzokože. Simptomi mogu biti neprimetni i blagi tako da ih žena često ignoriše, a to je najčešći razlog za intenziviranje infekcije i odlazak kod ginekologa kada su simptomi već veoma izraženi.
Kako se dijagnostikuje vulvovaginalna kandidijaza?
Ginekolog nakon anamneze i pregleda sluzokože uzima bris za mikroskopski pregled (određuje se grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije candide albikansili retko neke druge vrste kandide. Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kandidijazi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati indentične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može razviti i atipičnu kliničku sliku. Bakterijska vaginoza može biti i udružena sa kandidijazom pa je nakon delimično ili potpuno neuspešnog lečenja potrebnan ponovni pregled i revidiranje terapije.
Kako sprovesti lečenje vulvovaginalne kandidijaze?
Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Terapija se sprovodi antimikoticima kojih ima nekoliko vrsta, najčešće vaginaletama u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može podrazumevati i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.
Kod jačih infekcija ginekolog preporučije vaginalno ispiranje već gotovim antiseptičkim i analgetičkim rastvorima ili rastvorima sode bikarbone, žalfije, kantariona. Vaginalno ispiranje ili tuširanje poželjno je uraditi uveče pre aplikavanja nove vaginalete. Oralni probiotici mogu sa davati za vreme i nakon terapije u trajanju od nekoliko nedelja, a lokalni probiotici koji u sebi sadrže Lactobacillusdaju se kao nastavak antimikotičnog lečenja da bi što brže nadoknadila saprofitna flora tj. zaštitni mikroorganizmi koji će napraviti protivtežu prisutnim gljivicama i sprečiti njihov ponovni rast odnosno nastanak nove infekcije.
Ginekolozi znaju da je najčešće potrebno terapiju sprovesti u dva akta. Nakon pauze od nedelju dana ili nakon predstojeće menstruacije treba ponoviti terapiju antimikotikom, jer poboljšanje simptoma najčešće ne znači potpuno izlečenje već samo smirivanje infekcije koja se nakon nekoliko dana rasplamsava.
Da li je poželjno sprovoditi vaginalna tuširanja u cilju prevencije kandidijaze?
Ne. Vaginalnim tuširanjem remetimo ravnotežu vaginalne flore na kojoj se bazira sistem odbrane od infekcije, koji kod zdrave vagine savršeno funkcioniše. Tuširanjm zdrave vagine stvaramo uslove za razvoj gljivične ili baterijske infekcije. Vaginalno tuširanje ordinira ginekolog samo kod već postojeće infekcije.
Šta je rekurentna vaginalna kandidijaza?
Dijagnoza rekuretne kandidijaze se postavlja kod onih pacijentkinja koje imaju četiri i više infekcija za godinu dana. U praksi govorimo o sklonosti pacijenta ka gljivičnoj infekciji. U stvari, uz adekvatnu terapiju svakog novog gljivičnog zapaljenja potrebno je tražiti i eliminisati postojeće rizik faktore koji dovode do oboljenja.
Da li se kod trudnica leči kandidijaza?
Kod trudnica se često razvija vulvovaginalna kandidijaza i ona se obavezno leči uzimanjem lokalnih antimikotika. Lečenje sprečava ne samo simptome nego i zapaljenja plodovih ovojaka i komplikacije u trudnoći. Vaginalna kandidijaza u vreme porođaja može dovesti do infekcije novorođenčeta. U slučaju kandidijaze postoji veća šansa za rascep vagine tokom porođaja, a rane nakon rascepa ili epiziotomije teže zaceljuju. Lečenje kandidijaze kod trudnica traje nešto duže i potrebno ga je ponavljati zbog čestih rekurentnih infekcija. Oralni antimikotici se ne ordiniraju zbog teratogenog delovanja na plod.
Da li partner treba da se leči?
Seksualni partner se ne leči ukoliko nema simtome.
Koje su mere prevencije savetuju ?
Što manji unos šećera, belog brašna, suhomesnatih proizvoda, alkoholnih pića, čaja, kafe i nikotina. U ishranu je potrebno uvesti što više povrća, maslinovo ulje, beli luk. Smanjiti unos sira i dizanih testa. Piti mleko i jogurt sa lactobacillusom. Smanjiti unos sirćeta, zameniti ga sa limunom. Antibiotike ne koristiti bez kontrole i olako. Pranje nakon svake nužde i pravilno brisanje od spreda prema nazad, dok se regija dobro ne osuši. Ne upotrebljavati parfimisane sapune i pene za kupanje. Nositi pamučni donji veš koji se iskuvava. Izbegavati izbeljivače i omekšivače rublja. Ne nositi tesne gaćice i tange. Ne deliti peškire i veš sa drugima. Sportsku odeću i kupaći kostim potrebno je odmah presvući. Često menjajti higijenske uloške i tampone. Odaberati dnevne uloške koji omogućavaju prozračnost intimne regije. Koristite samo vodotopljive vaginalne lubrikante bez glicerola. Pazite da je pri seksualnom odnosu vlažnost vagine dovoljna da ne dolazi do oštećenja sluzokože. Koristite kondom.
Da li je vulvovaginitis hitan slučaj u ginekološkoj praksi?
Kada sam prvi put kod pacijentkinje koja je zakazala hitan pregled, postavila dijagnozu genitalne kandidijaze bila sam najblaže rečeno zatečena, jer epitet „hitno” u zakazivanju pregleda znači da se brišu granice radnog vremena i prioriteti već zakazanih pacijenta, a „hitno” u medicini znači ozbiljno oboljenje koje može ugroziti život pacijenta. Slučaj vulvovaginalne kandidijaze se sa medicinskog aspekta ne može svrstati pod taj naziv, ali na koji način žena može opisati stanje u kojem od svraba i bolova ne može nositi donji veš, ne može mokriti, hodati, sedeti, raditi – kako drugačije osim „hitno”.
napisala: dr sci. med. Terezija Mošković –
Specijalista ginekologije i akušerstva, Doktor medicinskih nauka.
Specijalistička ginekološka ordinacija „Mošković”,
(011) 308 99 44, 245 58 58, terezam@eunet.rs
